Црњански, Милош - Сеобе 2
То је нека бивша Луна, која више не игра на пајвану, него се туче са својим цхевалиером, јер је љубоморна. Уосталом неће долазити више. Отпутовали су у његов гарнизон.
А није смео, и није хтео, да прича да је угледао и ону његову Луну, што је у Темишвару, на пајвану, играла. Иако му је та плавуша узела много новаца, за своју фамилију, Павле никад није посумњао да га је и волела.
њега, неке, ђаволске, чини, морао је, у сну, да види да је она лепша, далеко лепша, него она његова Бечлика, што је на пајвану представљала богињу ноћи, и лепша, него Божичка, која му се наметнула, онако, бестидно, кад су у Визелбургу преноћили.
педесет и трећу – старост, и смерт, су близу, па је лако схватљиво да је Трифун угледао, ту Личанку, као неку Луну, на пајвану, као Месец кроз јелово грање. Он се нада, каже, да ће Павле избегавати свађу!