Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Ништа од мене, прико — отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје. Сад ја видим. Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш. Немаш ни једнога, па то ти је! — И-ју!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мном музе раде, По ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим', Па се буде кад се и ја будим, Ао брацо, честитога века! Је л' сретнији когод од менека?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Уредник Јоца одговор даје: све је истина чиста, ово је допис основца Паје, он је сарадник листа. Видио свашта новинар млади, шта ћете — машта ради, мало посоли, промешај, додај — тако
Пуна ми кућа шарене раје, двориште пуно веселе граје, кад најзад ево и мога Паје. Пред њим сам, браћо, запањен стао: „Где си ми, дете, куку и јао?!“ „Код чика-Миће крушке сам брао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Написао је читаву књигу памфлета против Паје Путника. Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег Обреновића.
Кад би на летовању, у бањама, неко сео на клупу поред остарелог Паје Путника и покушао са њим да разговара, Путник би запитао: „Је ли господин Србин? Онда немамо шта да разговарамо!
Душан је био питомац чувене Николајевске академије, у Петрограду, и умро је тамо, маја 17, године 1892. Нада Паје Путника није се испунила. Мој отац Тома, прекинуо је ту галерију попова и официра.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје. Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И не знаш да си од отрова порасло и да се од њега зелениш, јер мртваци су земљу отровали, паје много нас око ових Морава што нисмо на правом месту посађени, и са свакојаким другим како не вала.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Обема рукама се ослони о колена, врат подави, запе и подиже, дижући уза се и оклембешену избезумљену Богдану. Паје крвнички тресну на дно куће, псујући и кркљајући како је Турчин, како ће то остати било да се свет преврне.