Употреба речи пева у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад ме погледи, ја оборим очи доле, а кад ми говори, мене чисто уши заболе. Глас јој танак, веле да пева као вила у гори, ал’ мени, рекао бих, кроз мозак дере.

Само, знаш, треба куражи... Ти већ знаш како иде... Они то говоре, а шлајфер искривио се, пијан, па пева: „Ес гинген ден ди драј јуден, ден, ден, ден“ А кад је пао у севдах, треснуо је свој цилиндар о земљу — знате, сви

Осећаш ли како липа мирише?... Чујеш ли песму славуја?... Веле да он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он љуби... — Ох, Милисаве! — рече зажарено девојче.

о прошлим данима са добрим старим учитељем, који им често у походе долази; а по кући, уз домаће послове, весело пева млада кметовица.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

И да то тако бива, то је велико добро за општество. Кад ми коминџија чисти комин ујутру и у њему пева, радо га слушам и видим онако црна и чађава, и драговољно дам му на напитак, размишљавајући да је он весма потребан у

Пастир за овчицам кад пева, он је срећан у својеј сфери, илити окресности. 115 Петао и гпаги камен Пепао, чепркајући, нађе многоцени дијамант.

Један краљ француски, пролазећи покрај кујње, види ту момче гди окреће ражањ и пева. Запита га зашто је тако весео. „Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да се пева: Макивије, косе о чивије! ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене.

Певајући оно што нам се не пева, и славећи оног ко нам се не слави, идемо и стижемо и где нисмо хтели: на празно место, на које пада мрак.

Иде Мића Савић преко брда, калем златног конца у сандуку носи. Капу забацио, сив шињел огрно, иде пред коњем и пева, а не зна да носи машину која неће шити оно што се њему, златним концем, шије, него оно што се њози шије, црним

Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну. Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја превезем војску и топ. Војска пева и врло весела; ал̓ кад пређе господар Црни Ђорђе па уз параду сву војску: „Добро дошли, браћо!

и Ужице попаливши, разбивши силну војску Афиз-пашину, трима славним победама опојени, сваки Србин и Српкиња песму пева гордо. Шта нам сад треба радити, то је: да се постарамо сад за внутреност добар поредак увести.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме. Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.

Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић. Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли

Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се. Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. Ту је и Среја с ћеманетом.

Да га шале није било у свој Херцеговини. Једном прође поред неке пећине, кад чује где нешто у пећини пева: »Кад би знао Богдан (тако му беше име) да начини глогову полицу и удљиков запонац, па да запне овде гвожђе — би ме

И опет је весеље код куће Пуркове. Слегло се све Зарожје на свадбу. Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке. Подне већ увелико превалило. Кад опет неко зовну озго с Голог брда: — О, Пурко!... О, Пурко!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Била је то Јелица Севића. Гром девојка! Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота. Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило.

И ноћ овлада... Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу...

Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... 11.

Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813. ГОДИНА Тако су им пролазили дани.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева. Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ

РИМСКИ СОНЕТ Гроб на Апији Спава Цецилија Метела, још спава, Сто година преспи и сто нових зачне. Пева птић из житâ и косач из травâ, А ништа да прене трепавице плачне.

На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца.

ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање. Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање.

СУНЦЕ На житу пламти јара врела, Јули ће све да затре; Дитирамб сунцу пева пчела — Све речи од саме ватре. Не чезне брдо дах да нађе, Нит шума за сен вапи; И река пре но сунце зађе Жели

ИИ До последњег од свих твојих обручева Сви плашљиви знаци бивања и смера, Све је твоја игра! Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у празнини сфера.

СЛАВА Под Серезом сву ноћ пева војска царска; Данас слави Царе, а за царским столом Сва властела и сва браћа хилендарска; Царица под круном као

И као да у тој празној воденој ноћи пева неки црни хор чија се свирепа песма разбија у неким сводовима од камена. Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Приповетка је свршена. Веруј! Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додајем јој игле кад испадну; огрћем јој кабаницу кад пође у шетњу, итд.

Тога дана чинила је све што сам је молио. Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до г, а њој је глас чист само до еіѕ. Па ипак није је глас нигде изневерио. Увече је позовем у шетњу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је

Иде, па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце. Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети, или се

леп, па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева! С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.

Дође ред на новог учитеља да прихвати. Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева. И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље прекопута, а стари Лéкса лецедер остави сто па приђе ближе

је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се зајапурила плевећи башту, и да је чује кад пева.

Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, и напослетку, а зашто момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!! Данас се већ не би ништа љутила. Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.

Мило обома, и њему и њој. »Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче! Њему мило што зна да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто што је сигурна да стара тетка Макра не удара у тамбуру.

Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији. Јули жао баш озбиљно.

Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац: »Седам дéра, четрнајст швалера!« Аја неће он да слуша мене, ’оће он да је паметнији од мене.

Гђа Сида слуша, слуша песму коју Јула пева уз гитар. А Јула пева ону красну бачку романсу, која се некад радо и много певала, а која је сад давно већ

Гђа Сида слуша, слуша песму коју Јула пева уз гитар. А Јула пева ону красну бачку романсу, која се некад радо и много певала, а која је сад давно већ заборављена у нас, као и многа

певала, а која је сад давно већ заборављена у нас, као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад. Пева Јула: Пошла Јуца у Бечеј код ујца, Пошла млада како ће да страда!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

гласа, кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа најбогатијих и најлепших девојка и иде у најбоље механе да тамо пева и игра.

Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута... — — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута. Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином.

— — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута. Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине.

Људи, слушајући то његово певање и лутање за месечином, говоре: — Бекче пијан пева. — Хоће нешто да га ’алоше, зло снађе, Бог га не убио!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Дошао је ред на чика-Гавру. Он отпева „Вино пије Дојчин Петар”. Сад сви моле Љубу да и он пева. Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на

И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове. А и вино је особито. Дође и до певања. Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује. ЧикаГавра не може више да одоле. — Та нема вам пара, госпођо!

Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости. Тако после поноћи устану. Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

су опширно о мајкама подводачицама на Крфу, па о Црној Руци и Белој Кули, о француској певачици што божанствено пева Ц'еѕт ла валѕе ду брун, о рђавој менажи која много кошта (а ту присуствује и шеф менаже и прави се луд), и о неком

А кад предаду арач тачно на цванцик, враћају се. Е, онда се казначеј Мијаило осећа лакше, смеје се, шали, пева и плаши медведе.

Африка

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на

Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге. Долази пред нас и пева уз најневероватније покрете и љубавне погледе, који су све само не пристојни: „О да сам девојка, ја бих вас очешљала!

То цело држање, та непрестана забринутост и страх, та ограниченост, сасвим су животињски. Црнац пева и смеје се непрестано, иако је плашљив зато што је близу природе и животиња; али је човек.

Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу. Она се не смеје више, она не пева више, не гледа више, има затворене очи, и само одбачена са једне стране баца се на другу. Потом је замењују.

Око нас се скупљају лагано сељани. Гријон не престаје да куцка у сићушну тамбурицу од калбаса. Пева слабачким гласићем који је као неки искидани кончић.

Гријон охрабрен сад само пева о томе: „Ти си велики, ти си већи од свију, Ти си већи од колибе итд.“ Дајем му поклон само да би ме оставио на миру,

Како ћете се ви осећати дивно тамо са оном младежју која је и стварно лепа и која стварно непрестано пева. О и плаче!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је још дружељубив, весељак, а волео је и да игра, иако никакав играч није био. Волео је и да пева, иако је глас пустио само онда, кад би се шаком захватио иза увета. Био је омиљен у расцијанском друштву.

Ћерка капамаџије Гроздина радо је, као и Ана, певала, а радо је и играла. Ђурђе је имао обичај да каже да оног, коме пева, затим, хоће да прогута.

Он, каже, не пева. Не свира. Ђурђе се на то љутио. „Што ти њима, дугоњо, ниси ништа рекао, за наше гајде и прдаљку?“ На постељи Исакович

Да мало играју и да певају? Исакович, међутим, одговори, набусито: да он не пева и не игра. Волков затим поче да прича, како они, у амбасади, познају много жена, из високог друштва, у Бечу, али су те

Док око њега цела она, рацка, варош, у Будиму, испод Трандафилове баште, игра, пије, пева. Примили су порционе новце за целу годину. Прозори на кућама трепере у мраку. Праште пиштољи.

Сви се селе који су се Шевичу уписали. А његова Махала сад само пева и виче, а њима, Исаковичима, псује мајку официрску, што не крећу.

свој, на Косову, он ће их вратити у команду, па ће загатити редут, где се облаче рекрути за поменути полк, који нити пева, нити говори сербски, а који, заувек, одлази, у папежничку земљу, у варош зовомаја Мантова!

Од Токаја, међутим, Зорич је наредио да се и даље пева та песма, али да се, сад, каже да иду у помоћ росијској царици, славној Елисавети!

Момчад је имала да буде упућена у руске хорове, да пева. Домаћи пук, у Кијеву, био је, тада, гренадирски, број 5. Био је основан године 1700, и један од најстаријих пукова

Он је мислио да је тај официр прост, сељачког порекла, завидљив – нити зна да игра, нити да пева, него само да коцка.

Нема у Кијеву госпоже Агрипине, да ми дрњоче и кука. Росија игра и пева! Па са њом и ја!“ Ђурђе је био, у последње време, једини, који је могао да развесели Петра, и Петар се, тих дана,

Павле је видео гомилице тих мужика, који су стајали, дуж пута, забленути, док војска пролази и пева, сербски. Кад би прошао кроз неко њихово насеље, видео би опет те ћутљиве људе и њихове, лепооке, босе, жене, како

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Песме, изузевши јуначке, као и склоност за игром су готово ишчезли. Ово је динарски крај у коме се најмање пева и игра, земља у којој су обичаји најпримитивнији.

Ово је становништво предусретљивије и срдачније, живље и хитрије. Оно и пева врло радо. У западној Македонији воле шумадијску веселост и све што је великодушно и витешко у српском бићу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци! Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. — Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра.

Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”.

Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”. Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.

— Хоћете л’ нас позвати? — Можете л’ посумњати?! Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики. Шамика свира и пева. Тако се подуже забављаху. Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа.

Окрене леђа, па отпутује. Бадава, Шамика је само „галантом”. Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.

Црњански, Милош - Сеобе 1

шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто... еј, еј... да одмах затим замукне, пашући оружје, видевши да више не зна где се налази, ни куда га воде.

Повративши се мало од ћутања и зловоље, пук је опет почињао да пева, нарочито откад поче да пролази кроз варошице у којима је било, у изобиљу, доброг вина.

се нађе после битака и на зимовању, где су многи умирали, тим пре што је уочио код тог народа дубоку потребу да много пева Богу и запева над мртвима, проводећи читаве ноћи, после бојева, у логору, у јадиковању, и пијанчењу, уз ватре.

нешто и пријатно мора бити да је чуо код епископа, јер га је непрестано хвалио и јер је непрестано покушавао да пева, што је тамо био научио.

Пошто му је глас крештао, чинило се да пева гласније него што је збиља певао, и слуге су га муком слушале. Пијанство га је, од вечерњег ваздуха, још једном

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“ О оману и иви, биљкама са исто тако снажним одбрамбеним својством, у народу се овако пева: „Да ми не би иве и омана, не подраних јединка Јована.

“¹⁹⁰ Мајка кад успављује дете пева му ову успаванку-басму „од урока“: „Нина, сине, сан те преварио! Сан у љуљу, уроци под љуљу!

Те вечери млад свег пије, пева, шали се, а после вечере девојке ките „перјанице“ за сватове. Тада момци певају свом „пајташу“, ђувегији „песму

Једна од првих таквих игара је „ташење“. У овој игри мајка узме детињу рукицу и, ударајући дланом о длан, пева му „ташин, ташин танана и свилена марама...!

!“ Дете од годину дана, па чак и млађе, после ове игре и само удара дланом о длан, тражећи на тај начин да му мајка пева ову песму.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ПОРЕКЛУ Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају с иконостаса и што сваки у руци

богатство срока планинских њених одјека, за њених потока слободан стих, млади, успаванку што је усред ушћа пева река, за здравице што их из камена напијају водопади.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Можда је у тек олисталим крошњама и пева заједно са хором распомамљених џивџана? Можда је у излогу сајџије? Можда је неко изгубио или бацио у пресахлу

Најзад и на њих стиже ред и они могу да чују како пева Империо Аргентина, како њен глас на седамдесет и пет обртаја стиже из зрелих поморанџи, оле-бикова и Гранаде у којој

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Може се рећи да овакве светове деца живе, а да их дечји песник пева. То, као што рекох, не значи су деца одушевљена предлогичким стањем своје свести, да у њему уживају, или да настоје да

вам броји, да вам плете, да вам мете, да вам кува, да вас чува, да вам пева, слике шара

Вучо пева о дечаку, за дечаке, значи за старију, одраслу децу, што, можда, допушта овај продор мудровања и уозбиљености.

Вучо би да пева о животу уопште, што је, као и одувек, а данас посебно, врло тешко. Како у дечјој песми и ризични подухвати понекад

У Лукићевим песмама одиста пева и осећа дете, па вам се учини да се песник и не враћа детињству, већ мисли и говори с њим, из њега.

О мајци, оцу, деди, баби, сестрама и браћи Лукић пева као дете које поетизује свет: Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне, и

Смисао долази упоредо са музиком, са ритмом, са призваним речима. Дечји песник пева искуство пре намере, мимо њу. У овој игри с речима циљ је такође реч.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4.

3. ЛЕПРШИЋ (с великом кокардом српском), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода! ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин?

ЗЕЛЕНИЋКА: Зашто свака не осећа што је национални понос. 5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): Ура, ето плода, Дошо нам је војвода!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И славонски католици су се једно време служили ћирилицом, као што Матија Анте Рељкових пева у своме Сатіру: О Славонче, ти ѕе врло вараш, Којі год мі тако одговараш.

Четрдесетих година ствара се такозвана школа »мирног чувства«, у којој влада »лирика мисли«, која пева мирна, сталожена, општа и безлична осећања, склона поуци и моралисању, у основу рационалистичка.

Његова версификација је сасвим хорацијевска, и он сам вели како најрадије пева по »Флаковој лири«. Он сматра за велики успех српског језика што се на њему може певати по латинском размеру.

У Даворю песник мало говори о себи. Он пева општечовечанске теме, обраћајући се више духу и разуму но души и машти, са циљем да убеди а не да одушеви.

Политичко-национални интереси и страсти код њега су изнад еванђелских хришћанских учења, и он пева како му је турска крв као жртва милија »него уље из кандила и измирна и кадила«.

Али његов класицизам се састоји само у речнику, никада у форми и садржини, и уколико више пева он га се све више ослобађа и постаје све слободнији и оригиналнији.

И као девојка која је морала водити обзире, и као присталица објективне лирике где се интимна осећања имала крити, она пева опште песничке теме, општа места старинске поезије.

напушта, комедија се готово никако не обделава, драма се у стиху пише, не само приповетка но и историја се поетизује. Пева се више и боље но икада у српској књижевности.

Природност се сматра као баналност, и пева се одвећ подигнутом нотом, у лажном тону. Ствара се један шаблон певања и нарочити »појетски« језик.

Јан Колар је писао: »Као што у другим земљама писци певају за народ, тако на југу од Дунава народ пева за песнике.« Вук Караџић напада »вишу класу«, вели да су »умотворине нашијех ученијех људи такове да им се свак ко их

на своју штету, свео на срећног подражаваоца народне поезије, постављао себи за задатак да покаже »како се српски пева«, био песник једне књижевно-филолошке странке, жртвовао своје велике песничке способности страстима једнога тренутка и

целог живота носиће фес, мрзеће »ускогаће«, писаће јужним наречјем, обожаваће народну поезију и стараће се да пева као што су народни песници певали. Сав свој програм казао је у рукописној збирци својих песама коју је назвао Слијепац.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, шалим се, жено, шалим! Не бој се! — Е, већ ја... — Војник, ја, јакако!

Кад нећеш Цигане, певај ти сам! Ти си певач, знам те добро да си певач. Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати. — Чекај, — »ранжира« Јова.

Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше »Многаја љета!« пева. Понављали су једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.

Кад му донесоше Лиру, на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на

ту, видиш, до мене седи... Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене! пева домаћин и загрлио своју Пенелопу. »Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога Јована!

— Е, дед’ ми сад отпевај једну, ал’ онако штогод. Да ви’ш, прико, како пева! Ти ваљда ниси то ни знао! Уме она жестоко да пева! Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.

Да ви’ш, прико, како пева! Ти ваљда ниси то ни знао! Уме она жестоко да пева! Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.

— А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: »Бриго моја, пређи на другога, на другога, на жиранта мога.« Е, то кад мене нема, прико!

И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: Мајка даје за орача, Ту јој поћи хоћу. Тако је чешће радио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ко зна де ће још истећи Тај немирни живот мој, Де ће силна жеља рећи: Доста море, овде стој!“ Пева путник, па силази Кроз камење низ планину, Пут се вину, он упази Дивне драге и долину.

А звездице те баш ни једине, Падне на ум нојца некадашња, Што бијаше кâ ова садашња, И песмица што ја онда пева, Та са брда оног Магарчева, Па запевам отприлике вако (Чула нојца, сад нек чује свако): Тамо ноћна, без звездице

моје срце певањем се жари, И теби мисли с тим да благодари; О не мож' бити, не мож' никад ово, Јер слабачко је врло пева слово.

беше ти кô добар данак, Умиљато кâно вруле јек, Ка извора што је бистри тек Потекао па запао бедно, Па да ово није пева вредно! Знаш ли оно када једном, брате, Насрнула она двој'ца на те?

“ Тако рече детешце слабачко. Дете слабо момком ојачало, Момка жарке певе послушало: „О, лепа пева!“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља. И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао.

78. Успут пева како море, Баш до куће с песмом дође, Даде белчић, сукну горе, Па се одма свлачит пође; Зато свеће и не пали,

Пред злотвора све поврви, Дочека га, па га смрви! 39. Већ се на јад заборави, У коло се вата свако Пева, игра, славу слави, Дању, ноћу све једнако, Докле пусти топ не рикне, „На злотвора!“ момчад викне. 40.

Збогом, збогом, виногради! После итри опроштај од разни други предмета. Певач баци око на Стражилово и пева: И ти, о збогом, брежни врше, Умилно кога строми стрше, Већ дана бела умире светлина, И ноћи скоро крије те

Пут га води кроз један шљивик2 (више Ауерове куће, — Стева3 га познаје), он (певац) пева: Ја доле с брега саде лазим, Но какво место саде газим!

Ал' што пева неће у гроб сићи, Доће тице и доће ветрићи И доћи ће громови озгора, Тргнут песме од немили двора; Тице ће их мени

Облачићи ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане, побратиме мио, Де ту мане, што Бог научио?

А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане, побратиме мио, Де ту мане, што Бог научио? Нема чуда до од вишњег Бога!...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

око тако, да му се оно и не види, закити се цвећем око ушију к’о девојка, и метнув руке под појас иде он, клати се и пева разне песме, али све на један глас. А глас му је био крештав, јак и иш’о кроз нос.

па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна рада, трчи, смеје се и пева колико га глас држи. У суботу, увече, целу ноћ се је пило и веселило.

Хајде! Видиш, цвеће је замирисало, ђул се развио, каранфил расцветао... све мирише и пева, хајде и наше душе да певају... Хајде, девојко! Мајка те моја чека.

пута, само она, у зору, кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где издалека, на коњу, с паше долази кући и пева тихо, јасно, тужно... пева он, а ниоткуда гласа, само месечина сја и трепти.

кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где издалека, на коњу, с паше долази кући и пева тихо, јасно, тужно... пева он, а ниоткуда гласа, само месечина сја и трепти. А њој тада дође — сачувај Боже, као нека напаст!

Цвета је већ знала, и обамре. — У-у-ух! — стресе се она и поклопи се ничке на земљу. ... „Хеј Стојане! Чуј, Стојан пева!“ као одговор на његову песму чуше се одасвуд одушевљени узвици и гласи.

купује нам шта хоћемо, онда нас пошље да одемо стрини и похвалимо јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем!

Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева. Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас и последње речи једне те исте песме му: А ја сам ти, Лено,

Трчи тамо, витла се и пева песму: како „кумита булу граби, бежи с њом у планину на коњу, а була се нећка, грли га и муца: Ах, џан’м, џан’м!

Косе јој шибају, образи горе, очи цакле, а она игра и пева. — Шта ти је? — питам је сада. Али она главе не диже. Као да не сме да ме погледа.

окренут леђима овамо, к нама, стоји ђакон са уздигнутом десном руком, главом упртом више двери и чита, — не, него пева на сав глас јектенија!...

Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу. Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат. Сутрадан поранила снаша, не мршти се више но пева по кући као славуј, грли свекрву и тепа јој: „Мила моја, мајчице!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Зато ми тако и пева срећа. Од кад је она у кући, слуга мора да добије вина кад руча. СОФИЈА: Ја мислим, боље је тако, него да краде гди

КУМ: Ево како. Она почне: „па, убио га бог; ђаво да га носи, како сам се усрећила, боље да сам цркла“. Ја на то (пева): „Ти, сердце, не мучи ме!

“ (Вишим гласом, подражавајући жени): „Ти си орјатин, убио бог и онај час, кад сам те познала“. (Пева): „О само дај ми мир!

“ (Пева): „Пјеније миле моје и љубезна писма“. Тако, она виче, а ја певам, док не малакше, као оно човек од велике болести.

СОФИЈА: А ви, куме? КУМ: И ја бих волио, да је као ви. СОФИЈА: А ти, Максо? МАКСИМ: Мени пева срећа. СОФИЈА: Ето вас тројица, па ни један није задовољан. Како си ти, секо, с твојим задовољна?

“ СТАНИЈА: Пи! Безобразница, да тако говори. ЉУБА: Пак да чујеш кад пева. СТАНИЈА: Знам, све срамотно. ЉУБА: Чекај да видиш како је лепо. (Одлази на клавир и пева.

ЉУБА: Пак да чујеш кад пева. СТАНИЈА: Знам, све срамотно. ЉУБА: Чекај да видиш како је лепо. (Одлази на клавир и пева.) Слатка туго срдца мога, О презјелна љубови. СТАНИЈА: Тек ваша проклета љубав.

Еј, леле Стано! ЉУБА: Кажи ми, мајка, зашто сте и ви певале љубовне песме? СТАНИЈА: Ти то не знаш ништа. Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха!

ЉУБА: Кажи ми, мајка, зашто сте и ви певале љубовне песме? СТАНИЈА: Ти то не знаш ништа. Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха! Оди, момче, да те загрлим, оћу да умрем за тебе.

НЕША: Што је опет, мајка? СТАНИЈА: Ама не знаш ко је горе, мушко ли, женско ли? Што говори, што ради, што пева, што чита, само безобразлук. НЕША: Љубо, изиђи мало напоље. (Љуба изиђе.) СТАНИЈА: Мало сам спавала.

ЉУБА: Зашто, мајка? СТАНИЈА: Како ћу да ти будем весела, кад је све наопако. Куку мајци, кад свако пева, ја морам да ги плачем. ЉУБА: Е мајка, чекај само док видиш, допашће ти се. СТАНИЈА: Да ми се допадне?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Дед, немој ваздан да се дајеш молити; други пут не могу да те сносим. СУЛТАНА: Ах! (Пева.) Ти, серце, не мучи ме, О, само дај ми мир, Јер љубити ја не смем Нит казати ја смем.

СРЕТА: Милостива госпођо, то је ово. (Покаже јој прстом, Султана донесе му, пак опет почне радити.) СРЕТА (пева): Јер Срета нема шале, Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дај ми овај калуп.

СРЕТА: Пало ми је шило, домашидер га. СУЛТАНА: Ах! (Домаши му, пак и опет седне радити.) СРЕТА (радећи пева). Чујте, жене, моју песму, то вам каже Срета Да је жена брзоћудна од сто ока беда.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

створен, добије сенку, није узалудан; Облачиш капут, палиш мотор: тачност Покрета твојих инородна бива; На семафору пева вишезначност, Тробојна шара неког новог ткива...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

има, каже, шта и да види — шест италијанских конобара стоји поређано на шанку, а Суле им диригује боцом „Кјантија“ и пева: „Ти ме, Мицо, не волеш ... ...

Нешто се, значи, дешава? Обрнем два-три телефона: наравно, нема никог код куће. Два сата — бакута већ пева „На Ускрс сам се родила ...“ Било како било, Нове године нема, па нема! Ескивира нас, значи, у томе је штос!

укрштеним речима обавезно погађа најпре део коњске опреме са два слова (ам), пије искључиво коњак, а кад је под гасом, пева „Четир коња дебела прешла преко Бегеја.. .

и Наполеона; јер шта му вреде све оне Свете Јелене и ти фазони, и Александра Македонског, и Фјодора Шаљапина — ко сад пева све оне опере у којима је био главни, и где је оно силно цвеће које је исподобијао: и њега сам Чарли, и њега сам!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ЦРНА БАРА, ИИИ Алге зраче са ломаче. Жарка рука плахте стере. Цвате очи у матере. Пева душа поврх драче. Звече, звече беочузи. Зрак се круни са пшенице у оловне препелице. Иван-цветом змија пузи.

Сан разноси бела плева. Луч унутра: Коцељева. Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева.

Змај шестокрил, лађарица! Златан кокот пева с коша. Лађар Лазар, лазарица! Лети голуб писмоноша. У ЧАЈНИЧУ У Чајниче с ветром стижеш, коњаниче.

Зла прилика: костреши се чемерика. Трн дозрева. Ко то рида, ко ли пева? Чије лице светли јутром из самице? Кише точе. Није лако преко Фоче.

мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ. У тесном склопу метрике и бола, финоћу бруси регистар од патњи, а свећом лана мучеништво пламти.

У светој тузи хлапе жуч и оцат. Док грабеж-руљи злоба чорбу брља, злочинац пева, лихвар руке трља, фарисеј ћути - радује се подлац.

Земљица бубри. Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.

А ко је млео, нека дослуша, када почине, свирку брашнену, макар пазвуке млива, радосне као рад чунка, потком што пева кад покрет руке сведе у ткање зујање клупка, пчелу са руже.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије. Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а нама

А млин се врти, пева и бруји, бескрајну пређу испреда вредно, намата клупко, огромно сиво, на њему има столеће једно.

Незнанку тражи и пева песме. ЖУЋИН ОДЛАЗАК Откуда, ни сам не знам ти рећи, туга ми у сан долеће. Откуда? Сад се присећам, куме:

Читај огласну страну: ВУКОВ ОГЛАС Вучинић Вујо, певач на гласу, (знају га добро сви који пасу, пева оперу „Тоску“), у тихој шуми Зелени Бор оснива моћан певачки хор, музичко друштво „Коску“.

Пре него скочиш, не вичи хоп, магарче драги, грухнȏ те топ, не њачи тамо где пева поп. КОСМИЧКИ САН Мој синовац, дечак мио, ноћас чудан санак снио: у космосу да је био.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени вити

Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити бежи од сељана.

Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити бежи од сељана. О тој лепој малој тици причају се чудне бајке: То је душа

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на другом месту,

Можда те добро разуме збор нових нараштаја који радо противречи и пева мимо уобичајеног лицемерја све је у хлебу истина овог века коју хвалим хлеб који се пече преко целог дана хлеб

и за лишће што живи од хлорофила морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под каменом негом и златне шуме за које се никад не

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Ево, слушај, Симка. СИМКА (приђе ближе Сарки да чује). САРКА (да би загушила глас будилника, пева): Трај, ла, ла, ла! Трај, ла, ла! СИМКА (крсти се): Бог те видео, Сарка, певаш у овој кући!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Куцало се чашама, ракија се разливала. Народ пева од среће. Пошто ми одржаше два до три говора, увиђам, онако мало загрејан ракијом, да и ја треба нешто да кажем.

— уздиже један значајно руку и накриви главу на једну страну да би боде чуо. Онда шапћући проговори: — Онај тица пева! Сви зинули и претворили се у уво. Негде петао закукурека.

А међу њима, Мица води прву реч. Молим... — И ја трап, до ње... Тада поче једна да пева, ух!... Падох у севдах... готово и заборавих зашто сам дошао.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева... А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво ново, необично осећање, нешто сасвим светло,

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и плаче: “Ти одлазиш, коме мене остављаш?“ “Остављам те мојој мајци и твојој!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Грлимо се и љубимо као браћа и мој Лаца наређује, револвером, да устану, Румунима. Вели, сад ће да се пева наша химна. Певамо затим „Ој Србијо, мила мати“, а Румуни устају врло учтиво.

Сви су парови једнаки, и све мачке црне. Нека вас не вређа све ово. У Чикагу има један песник, оптимиста, он пева и слави велике градове, огроман живот, и вечно, заљубљено човечанство.

Он је, за време рата, био под Котором и рањен је на Јадрану. Хлеб му је бео и врућ. Помаже ми да једем пужиће, пева ми старе бретонске песме, и смеје ми се, јер дрхтим од влаге и зиме.

до пољана, што тамо леже чак под небом, овде је свака реч очарана овде је свако срце очарано овде се најлепша песма пева сваког убогог дана.

У Теби нема црва, ни са гроба. Ти блисташ, као кроз сузе људски смех. У Теби један орач пева, и у зимско доба, преливши крв, као вино, у нови мех.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

будућности миле им и напаћене Страдије; а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Гора, као босиљак!... Купите ме купиоци, Заклаћу вам шарку коку И петлића без репића, Који не пева.... Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.

— Море, људи, јесте ли при себи! — вели поп. — Зар не знате како уча пева херувику... тај не може 'нако да пише, јер му душа није зла.

Ах, како је било лепо од пре... док не дође она тета! ... Отац дође весео, узме га на руке па му пева и прича пуно лепих ствари...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. У томе стиже и вечера.

Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра. Пуне оканице и главе. Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се.

И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!

све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам душа мејанџијска; У вино сам воду лила, У ракију бенђелуке, Дуплом кредом биљежила.

Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво. Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

се малу искрао: Па пошто са брзином не кубури У три скока нађе се на Чубури Где се, као што добро знате, Плеше и пева у ситне сате. А преглед соба? А васпитачи? Како им је промакло? Шта то значи?

” А Григоренко им одговори као из пушке: „Слобода је да певам, кад ми се пева, ко Елвис Присли, Слобода је да мислим онако како нико не мисли, Слобода постоји онда кад може да се говори Без

свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева, Наизменце са собом пева; Док рој комараца изнад мог дома Лебди као нацрт атома.

Напослетку, у меду се удави! У Предселу, у тој пустој селендри, У том леглу песама и легенди, И данас се пева покрај појила Да је Веска Београд освојила.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Та судбина потсећа на дирљиву судбину љубавника који (ако се добро сећам познате старе песме) пева Из Јемена сам града Из племена оних Азра Што за веру живот губе А умиру када љубе.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И нико неће видети да сада Промениле се улоге: Сирано Говори, пева, плаче, клечи, пада, — Но ја му речи шапућем лагано...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. Па се тек занесе, почне на сав глас. Мати не сме да га прекида. Само га отуд, из обасјане собе, слуша.

! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева. Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чар шији.

А све надвисује и води она иста девојка. Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева. Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а...

А све надвисује и води она иста девојка. Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева. Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Падају звезде усред ноћи беле, Падају тол’ко; и, наједном, преста... И ветар пева поезију смрти. А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда.

А ветар пева поезију смрти. СЕНКЕ Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве,

Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака. Вече; замор...

петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За гажену прошлост о којој се пева, И појили крвљу равнице и кланце. Изгажена трава, и села се диме...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

изиђи па иди у калајгору где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе, где петао не пева, где не лаје, где мачка не мауче. Иди и тамо се скраси, овде места немаш. Пошао Станимир, Санимир и Гинимир.

3 Издат комендат! Устрељниче! прострељниче! Не севај, не стрељај, не боли; већ иди у гору талелејску, где петао не пева, где овце не блеје, где магаре не риче, где коњ не вришти, где свирке не свирају, где девојке не певају, где коло не

Из реда деце изађе крајње дете и приђе улацима. Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Одведите лепу Мицу И уз Мицу кондир вина, И

Тада сви, сем „пауна“, отпочну да певају, док за то време „паун“ чини оне радње што се у песми казују): Коло (пева): Паун пасе, трава расте — Паун мој, паун мој! (Припев који се понавља иза сваког стиха).

За све то време коло пева, а играчица му на песму одговара песмом, чинећи пред сваким играчем и играчицом из кола грациозна увијања и превијања

) Коло (пева): Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Играчица: Ево ти се дати нећу, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су мермер-д

пепео поскурно брашно — брашно најбоље каквоће, од кога се пране поскурнице потплат — наплатак почашница — која се пева кад се испија пиће из чаше прга — јело од пржена сирна или јечма, које се готови као каша или качамак прео — преко

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

преко ћуприје дође у једно село, и пролазећи крозањ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева. и весели се, те запита једнога: „Како је то, брате, у вас све весело?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А полуноћница се пева у цркви са „Блаженима“, и три катизме, и канон Богородици. А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

3дравља ми, много је лепша од оне о Тимочкој буни. Никола напипа кревет и седе поред Мијата. — Како човек може да пева? — рече замишљено, с тихим прекором. — Мени само срце пева. Увек пева. Пева и кад се крвца лије и... — Срце...

— Како човек може да пева? — рече замишљено, с тихим прекором. — Мени само срце пева. Увек пева. Пева и кад се крвца лије и... — Срце... Твоје срце је јарчева кита! Бесловесниче!

— Како човек може да пева? — рече замишљено, с тихим прекором. — Мени само срце пева. Увек пева. Пева и кад се крвца лије и... — Срце... Твоје срце је јарчева кита! Бесловесниче! — Ја сам гуслар, Никола.

— Како човек може да пева? — рече замишљено, с тихим прекором. — Мени само срце пева. Увек пева. Пева и кад се крвца лије и... — Срце... Твоје срце је јарчева кита! Бесловесниче! — Ја сам гуслар, Никола.

Аја стојим у њему и благо ми око срца. Понекад запева. Глас му није био богзна какав, али се видело да мушко пева. Не даде Бог да његово остане за њим.“ Три су јој детета од њега умрла од болести.

Птица пева из њега јер се кроз грање отвара небо, по нека звезда, а висина бескрајна, као његова нада чиста и поуздана; слуге

Сама птица пева, гори месечина у трави, небо не прети паклом, не опомиње злом и страхом за грехе, само њему обећава и нуди све што

Ти си, Аћиме, најсрећнији човек у Србији. Чујеш ли, Мијате? Свака чивија пева на кући. Родио ми се наследник. Ђорђе, родио ти се син... — До сванућа неће бити ништа. Много се мучи, јадница.

— рече тише и тврдо. Мијат пође према стаји и, кад одмаче десетак корачаја, поче отегнуто да звижди као да уз гусле пева. Аћим виде Ђорђа: леђима наслоњен на зид, седи под прозором Симкине собе, јалово куче, с главом наваљеном на колена.

кроз таму и грање ка звездама, певајући о сувој земљи под јабуком у мраку, и шта ће све бити од његовог, петог сина. Пева себи и сада задовољан што баш одмах није пристао кад гаје она на пласту гурала коленима у слабину, те је доживео да

а овамо га мрзи, знао је да лаже, па јаче дуну у свиралу, да она чује песму, сада из јабучара, и да га се сети. Пева петом сину што ће газда бити. Први газда, а надничарев син. Син Толе Дачића. Презиме је капа. Ништа.

Ако сам помилован? бије по њему нешто што само личи на стид. Капетан без речи изиђе. У тишини звиждуће апсанџија, пева петао и ковач удара у наковањ. На коленима му се беле новине.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Не бојте се! Ено пева Чамџија!“ Положили су га на насила од пушака и понели на Ташмајдан, у Карађорђев логор. Осмехивао се: у њему, ни тад,

Луди Наста пева, пси завијају. Тада се догодио преокрет. Добрача које је, до тог часа, осећао како, не само тврд у себи него и уморан

Није марио. Кад је оздравио, тражили су му, пред полазак, да пева исту песму. Певао је а Турци нису слушали, ослушкивали су.

Почео је да верује да ће, кад испева своје песме и кад их тај млади човек побележи, моћи престати да пева а почети да прича. Вук је, више од Карађорђа, био онај који би могао да чује; можда једини који би то могао.

Онда се, по трећи пут, опоменуо: откуд му смелост да верује како је баш његово да проговори? Почео је опет да пева, својим сељанима, свуда по Срему. И по Банату.

једном годишње, у августу, кад се звезде отварају, сам истера своја кола и коње у ноћ, под небеску пустињу, и онда пева тужбалицу коју нико никада неће забележити. ДОДАТАК. Средином јуна 1817.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!...

Ј. Јовановић Змај XXИВ Да је мени шевче ил' голупче, Да се дики у санак увуче, Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мном јаукне! Ј.

Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен пеленче!

Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева. Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда

главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Чујем певање и спазим у својој близини западњачког гуслара који, окружен слушаоцима, пева о јуначким подвизима Цида Кампеадора. Ослушкујем.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се крезуби студент подиже упола, нагну према Николи и погледа га дрско у очи: — Ја знам најбољу — рече он — Човек пева после Рата. — Чујмо га — заграјаше пијанице те се све утиша.

за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве и пева, пева: О... о... ој Мораво моје село равно, кад си равно што си водоплавно, или Сунце јарко не сијаш једнако...

за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве и пева, пева: О... о... ој Мораво моје село равно, кад си равно што си водоплавно, или Сунце јарко не сијаш једнако...

и наше га жене служе. А он, клада једна, звекан један, баш ништа: смеје се, увек добро расположен, пева, претура сваки дан двапут нешто по сандуку, колико да ни о чем не мисли, шегачи се са овом дечурлијом, игра ‚дарде‘.

разливала се чудно из оквира баналнога мотива и, још у постељама, суседи су осећали како она обухвата душу онога који пева, уносећи у главни мотив нове, чисте, сопствене тонове и мелодије.

срце весељем да напоји, оном живом жељом да се учествује у тој радости живота, помами, па да га песмом, коју он пева као да све оно у њој лично преживљује, опије, опчини и широко раствори за сва она царства осећања, кад оно појуре све

и кад он пева: Ој Алиле, кладушко копиле, Што се, курво, по Кладуши хвалиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?

— онда он пева тако као да је она Анђа његова рођена, и као да ће он за њу да погине; онда се његове плаве очи, дивне и детињске, у

и певао све поредом омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све подскакивао, и неуморно и

гужвама што се зову балови, оним, дакле, мирнодопским људским радњама које никад неће отужне постати, и где се пева, рецимо, овако: „Мој докторе, ту ме боле, пипни ниже“, итд.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Људи се чуде, зевајући и протежући се. — За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...

цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити.

Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« А Ђурица све више пије и смеје се... Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

преко ћуприје, дође у једно сало, и пролазећи кроза њ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева и весели се, те запита једнога: — Како је то брате, у вас све весело?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Не уме човек да буде јак Кад кише лију са свију страна. Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана. Добро ми је данас ту, под туђим небом, Ал' ми срце труне за мојом колебом.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Зато српски заљубљеник пева својој драгани: “Косе твоје су црне као поноћно летње небо”. У време таквих ноћи тешко је било уочити наше волове на

На пример, самогласник о, који се пева са одређеном висином гласа, поред основног звука, рецимо сто вибрација у секунди, садржи и звукове који су умножак од

Ћипико, Иво - Приповетке

Нема шале... Гдје је то? — И ућута. —Па пијмо! — нуди Павле и наручи још једну литру. У крчми је пијано, пева се, кричи и тетура. Неколико пијаних приступише к њима; расправљају живо о нечем и хоће да с њима заметну разговор.

И заојка по загорску, али, док пусти глас, један од загорске момчади, погледавши га мрко, вели му: — Не пева се тако код нас!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И ево још само један пример како се ритмичкомелодијска „искра извија“ из језичкога „камена“ кад се у песми „Само пева тајни пламен“ говорни низ испресеца декларативним везником да: Само пева на Багдали тајни пламен Да бајка да

из језичкога „камена“ кад се у песми „Само пева тајни пламен“ говорни низ испресеца декларативним везником да: Само пева на Багдали тајни пламен Да бајка да недовршена да остаје Да је Ипак (био) живот.

се не може довољно нарадовати кад нађе да се о тој истој древној словенској пчели, која је по правилу божји весник, пева на падинама Шаре, понад српског старог престоног града Призрена, на другу недељу ускршњих или велигданских празника.

Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен, прешарен, Ђурђевдан травком и шумом,

Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум,

Међу митолошким песмама постоји иначе доста велики круг у којима се пева управо о сунцу, месецу и звездама. Али је однос и међу њима и са људима по правилу однос међу засебним бићима, и нигде

употребљавају се заменице мушког рода, ради веће јачине у дикцији, и због упоредности са Богом и са Сином, о којима се пева у претходним певањима.“59 Сада је, поред Мајке, успостављено и песничко тројство: Бог, Отац (→ Сунце) и Син.

толико алхемијски магично и немерљиво, што је извођено из спонтанитета језичкога и његовога непоновљивог завичајног пева, одједном је доведено у зависност од „система стандардно рационалних асоцијација“.

Темељи се, међутим, на тешко проверљивоме ставу да наш језик сам по себи „довољно пева“, а чиста лирска мелодија, из дубокога језичког источника изведена, утеловљена је у познатоме и јединственом

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Док, рецимо, Стојан, тугујући за Цветом, пева својим меким, напола женским гласом, дотле се Цвета, опијена његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Хамза им је бацао череке и беле меџедије као помаман. Па се одједном окренуо Колашинцима: — Ко пева од вас, бре, уз гуслу? — Сено Дурут! — повикаше сви у глас.

— Харам да ти је мој хлеб и со ако не појеш као што се пева у твојем селу! — узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно.

Било га срамота од жена. Замисли, изгледао је као какав Бугарин... С јадом стигао у Цариград, о којем се толико И пева. Кад оно у зли час. Нигде ни феса ни Турске. Људи обријаних бркова, иду по граду под шеширима или гологлави као лудаци.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Српска Зора« 1878. ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... Јеси л’ гледô слепца Кад пева и гуди, Како диже очи Кâ да сунца жуди. Он не тражи светлост Да се њоме снажи, Светлост је у њему: Он топлоте

„Дај, крчмару, бокал вина О поноћи! Да не морам, вели, сутра Опет доћи.“ Пије, пева; пије, игра Чича Мија, Капа му је сад од главе Паметнија.

Писмоноша хитно, хитно Каса неуступно; Слагач слаже ситно, ситно, А новинар крупно. Праља пере кошуље Па пева кô луда; Калуђер се Богу моли Па стење од труда.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија

ЈОВАН: О пани, и ја знам пекње спиват. (Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се

Онај ко пева не зна је ли то љубав или смрт. Када мирис помери цвет, где је цвет, да л тамо где мирише са руба света пуног а празног

Она је све што ми оста од неповратног дана, Празнина што пева и мир мој румени. Песмо празна и звездана, тамо, твој цвет ми срце слаже, кроз крв шета, ако га уберем оставља ме

Она је рачунање инспирисано звездама Сјај који руку срце и ум спаја Она је цвет што процвета ал утаја Пределу име. Пева из незнана.

У туђем смо срцу своје срце чули. Исто је певати и умирати. Сунце је реч која не уме да сија. Савест не уме да пева, јер се боји Осетљиве празнине. Крадљивци визија, Орлови, изнутра кљују ме.

Смртоносан је живот, ал смрти одолева. Једна страшна болест по мени ће се звати. Много смо патили. И, ево, сад пева Припитомљени пакао. Нек срце не оклева. Исто је певати и умирати. МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ Свет нестаје полако.

Однесе га пут низ свет, однесе га ђаво међу речи, да се удвара својој властитој сенци, да пева у лажном врту: трице и кучину своје чаробне месечине, псећу ружу и своју гадљивост, да ослепљује предео извађен из

бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без жара Као реч која је преболела музику Слобода је застарела Моје право име

се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност је животињска лењост прождирања За време љубави један лудак ждере

надоле (О радости брзог перја) Нежност је животињска лењост прождирања За време љубави један лудак ждере дугу И пева, млади чувар зоре, клоаком славуја На низбрдици песничких поређења СУДБИНА ПЕСНИКА Сада је то још увек опасност која

млади чувар зоре, клоаком славуја На низбрдици песничких поређења СУДБИНА ПЕСНИКА Сада је то још увек опасност која пева Пламен који прозирност проглашава за пријатељство Музикалније птице умакну судбини Али умакну и речима Речи греше

својином народа ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ Сан је давна и заборављена истина коју више нико не уме да провери сада туђина пева ко море и забринутост исток је западно од запада лажно кретање је најбрже сада певају мудрост и птице моје запуштене

Краков, Станислав - КРИЛА

Одједном кревет зашкрипа под теретом, и он осети топли загрљај жене. Опруге почеше да певају. И цела соба отпоче да пева, само оно кркљање као да постаде ропац.

Петровић, Растко - АФРИКА

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на

Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге. Долази пред нас и пева уз најневероватније покрете и љубавне погледе, који су све само не пристојни: „О да сам девојка, ја бих вас очешљала!

То цело држање, та непрестана забринутост и страх, та ограниченост, сасвим су животињски. Црнац пева и смеје се непрестано, иако је плашљив зато што је близу природе и животиња; али је човек.

Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу. Она се не смеје више, она не пева више, не гледа више, има затворене очи, и само одбачена са једне стране баца се на другу. Потом је замењују.

Око нас се скупљају лагано сељани. Гријон не престаје да куцка у сићушну тамбурицу од калбаса. Пева слабачким гласићем који је као неки искидани кончић.

Гријон охрабрен сад само пева о томе: „Ти си велики, ти си већи од свију, Ти си већи од колибе итд.“ Дајем му поклон само да би ме оставио на миру,

Како ћете се ви осећати дивно тамо са оном младежју која је и стварно лепа и која стварно непрестано пева. О и плаче!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Јутрос је све мирно; изађем у варош. Улице се загушиле од силнога света, све ти то некуд хита, одлази, долази, виче, пева, протестује. Ту су ти војници од свију родова оружја: пешаци, коњаници, тобџије, пијонери, болничари.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој, пелен-пеленче!“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена.

О, кажи ми, шта ти срце — Моје срце приповеда. Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје?

Нежна је, скромна, мала, Душа јој мирис лева, А мирис радост буди, А радост песму пева. Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице.

ХХХ Да је мени шевче и голупче, Да се дики у санак увуче, — Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мном јаукне. ХХХИ Ала су нам срца близу!

Славуј пева, Не знам гди, — Овде срце, Овде ти! ХЛИИИ Душо моја, шта сам снио, Чудновати сан; На Косову ја сам био Баш на

Зора је осмеј Божје доброте, А сунце пева Највишу моћ... Богу је мило Што ј’ тако тајно Дивну и бајну Створио ноћ.

Звезда много, да не забројимо, Пољупцима да их бележимо. XЛИX Славуј пева, прижељкује, Чисто дршће цео луг; А тој песми поиздаље Одзива се цео луг. „Чуј их, чуј их, злато моје!

Видиш, драга, а славујак, Њему пева срце, душа; Ох да дивне мелодије, — А лептир га слуша, слуша. Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он

Ако немаш птицу своју, Што ти гали дане, ноћи. А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и љубе са Русима. Са лица капље зној од алкохола и сунца, из којег сукља топлота, па јара

И опет „екс“. — Ах, браћец — пао „Фикус“ у занос — широкаја земља Русија... Фјодор поче да пева неку руску песму... — Пст!... Пст! — умирује „Кица“ и показује руком на једну страну, куда сви погледаше.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

пределима неизмерно красним, Гди ашикује с' Савом Дунав река, — Кад чујем какву српски брат и сека Сад песму пева, грлом милогласним А лицем ведрим и погледом јасним, — Тад осећам сласт мајчинога млека.

О, правдо божја и истино света! Дај стаблом да нарасти таква клица, Да све то лепше пева српска вила! Већ стари Латини су међутим знали да није довољно ако је песма само лепа: нон ѕатіѕ еѕт пулцхра еѕѕе

Твог народа песме свак жељно већ поје, И Немац к’о Сремац, и Енглез и Гал, Јер дивна красота бесмртне ироје Ту пева к’о шева и разгони жал; Нит’ нужда ти јечи Чрез туђе да речи Изражаваш жар, Кад сопственог врела Јест сладост ти

ликер, пунч, токајер пити, Ту се деле карте, расипљу се новци, Ту постају банкрот млади ветроловци; Ту се игра, пева, окреће и скаче Што ко игда може и не може јаче; Ноћ се у дан створи, дан у ноћ окрене, Да невина младеж не види

Кад виспрености седмом небу лети Бесмертија да празник торжествује, Гди Клио шири златне листе своје, А Орфеј пева дивно славе твоје!

1843. Никола Боројевић НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ Нека гаче или пева Врана, славуј или шева, Нека куди или хвали Дух велики или мали, Што је боље, што је горе, Хлебац свој ил’ туђе

Зато пева, декламира, Чита, пише, клавир свира А игра балете, И представља комедије Баш к’о да је Италије Ког театра дете.

Теби што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи се и страда, Међу тим пева, весео зановета, И тако за сто, мање, више, лета? Мора л’ то бити да се човек роди Овде, и време своје да пробави?

Мани с’ пута, Од тог труда Није вајде — У двор хајде Вила дева, Да ти пева Сила земска И небеска; Деви вили, Брате мили, Руку пружи, Да ти служи Грдна сила Свију вила!

мелодију по којој се Хорацијева ода, а можда и нека друга песма, у тим круговима певала (а по извесним знацима судећи пева још и данас), или је било и ранијих других композиција Недостаје слика са нотама из поговора ове Хорацијеве песме.

Козачинскога драми „долазе са Србијом свих шест школа: Анадолија, Ифими, Граматика, Синтакса, Поезис и Реторика; свака пева песму у којој казује шта се у њој учи, слави архиепископа и митрополита Вићентија и захваљује му.” (Тих. Остојић, нан.

Доситејева песма била је популарна и у Србији средином XИX века: њу пева једна личност у непотписаном кратком драмском тексту Домаћи театр (који је вероватно писао сам Љуб. П.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

А под густим хладом неранџина грања Млади љиљан пева богочасне псалме. Само наша душа у ту вечер страсти Мрка је и хладна кô недра дубина, Врх нас заман лоза просула

Кô бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју очајну самоћу А суза посред дивљег смеха кане.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Десетерачка епска песма пева се најчешће уз гусле; може се и казивати, док је лирска песма увек чврсто везана за мелодију.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то. И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци.

ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то. И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева. Највише, најопасније да се она љуља, издиже.

ИВ Долази Лазарица. Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: Што се, лудо, млад не жениш? Што се, лудо, млад не жениш? И то по цео дан. Од јутра до мрака.

у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз

Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и...

Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све

Види га па одмах главу изгуби. Иде, ради, а ништа не види. Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. Тако и она.

он, први пут тада, пусти сузу... Умало што се не заплака... [На свадби пева се:] . . . . . . прво миловање, Миловање, слатко уздисање.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Бор. У Алексиначком Поморављу о славама и заветинама пева се песма: »Насред села зелен бор, Ту се купи леп сабор. Кмет ми седи у столу Те ми пише икону, И светога Николу; Ћер

као у паганска времена кад је то дрво сматрано за свето, али, уместо паганске обредне песме за здравље и плодност, пева се песма са хришћанским мотивом као да је сабор код цркве.

Одољен. У народној песми пева вила седећи на камену: »Да зна женска глава Што ј̓ одољан трава, Свагда би га брала, У пас ушивала, Уза се носила«

Мірцеа Еліаде, Траитé д̓хіѕтоіре деѕ релігіонѕ, Паріѕ, 1959, § 128 ид). Код Поповаца, опет о свадби (последњег дана), пева се песма у којој се благосиља пшеница: »Чим махнуо десницом, Родило ти шеницом!

цвет у опанак, и он је чуо како петао пева: »Куга је у Банима у горњим Конавлима!« али чим је нехотице из опанка с песком истресао и п.

Ћипико, Иво - Пауци

У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ — Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би' у свијет! — Куда?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јаше напред горостасни челник Дадара, снег му се топи на врућем лицу и набреклој вратини, а он пева веселу курварску песмицу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Кô скромна стидљива нева, Природа љупко свија невини, бајни крас, И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева, И с фрулом пастирском благо стапа се његов глас.

ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.

Ах, мили друзи! Беше дан, У ком сам и ја сневô, Ал' час је куцнô, - мину сан, И сад сам будан ево! А славуј пева, кô и тад, Месецу, ноћи, ружи, И груди моје мори јад, И срце моје тужи. Ал' шта је прошлост?

једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се ниха, и тужним шумори

горштак се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса крилом Зелени вити

Одакле иде? Ко је пева? И шта ли значи смисô њен? 1886. НА ТИЧАРУ На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом

Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада. Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити бежи од сељана.

Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити бежи од сељана.

Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада. Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се болно

А суморна оморика над њеним се диже хумом, Она значи вечну тугу и пева је с тихим шумом. 1888. ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете, подигни витице своје... Како си чупава страшно!

Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева.

ВЕЧЕ НА БРОДУ Горе на равном крову, гомила Турака седи И стари некакав дервиш. Он сетно у жице бије, Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи И тама обале крије. Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје Као скелети страшни.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ЦИЦ 20 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ДЕТЕ

Саве Србског“ представља својеврсну најаву песме „Свети Сава“ Војислава Илића пошто пева о одласку Растка Немањића у манастир.

децу може представљати и поезија за најмлађе Јована Суботића (1817–1886), заснована на елементима народне лирике, која пева о љубави родитеља према деци („Песме за малу дечицу“ садрже шест песама, циклус „Видосава“ деветнаест).

Песма „Рибарчета сан“ („Циц“) такође пева о суочавању инфантилне свести са стварношћу и разочарењу које оно доноси, али кроз знатно блажу ситуацију; однос јаве

МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло

КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све мази Свеж мирис и благ; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли! Травчица полегла, Тежак јој цвет, Јатанце шарено Прнуло у лет.

Травчица полегла, Тежак јој цвет, Јатанце шарено Прнуло у лет. И пева Удружен клик: Кли, кли, кли! Журе се косачи, Роса је и хлад, Кад жега затрепти, Малакше им рад; И шева Пева, не

И пева Удружен клик: Кли, кли, кли! Журе се косачи, Роса је и хлад, Кад жега затрепти, Малакше им рад; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли!

Мило моје село, Буди ми весело! Са свију крајева Чује се певанка Грла крупна,танка; Неће зло ко пева. Мило моје село, Буди ми весело! Добри Бог ће дати, Ќ'о што моје село, Бит' ће Српство цело!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Кошчат, и има пуну, кратку браду. Омиљен код свију. При улазу, пијан и заваљен, пева: Катаринче, девојче, Ајде да се земаме. Како да се земаме, Кад си паре немаме?

САРОШ Добро, иди наточи. Па спреми све, сад ће и бегови. КАФЕЏИЈА Саг, саг, мољем. (Оде. Пева.) САРОШ (хвата се за чело): Шта учиних, шта учиних! Што се заклах?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

док су писали тај извештај: отац, шнајдер, који није могао служити војску ни као болничар; мајка, слушкиња; брат, пева тужне песме на уво несрећнима; сестра — то се у последње време говорило у варошици — удата за столара који прави

Одоле, из баштице, чуо се ведар Србин глас: Нано, сметам ли вам? пева ми се! — И запева тихо, са умењем певати: Сунце седа, ноћ ме гледа, а ја, тужан, куда ћу?

Прсну у смеј и госпа Нола. Прсну у смеј и Шваба. — Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче. — Е, моја невољо, моја главобољо, Лука сине!

Шваба ухватио пешеве од капута, ваљда да се придржи, поцупкује опрезно, и доста пријатно малим једним тенорићем пева: Не фоле ме ни одац ни мајка, Ал' ме фоле карава Циганка.

и још паланка на мутној, лењој и мочварној Тиси, на реци која риба има, али као да душу нема, на води коју песма не пева.

Као да то од ње тражи, не знам, неко божанство, неко страшило... Има у њој манија... А дотле, мој отац пева на авлији да се све ори, цепа дрва, фарба кокошињац, храни крмка, купа псето, игра карата с комшиском децом на

— Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна, певају. — Госпа Лепосава, мајка Бранкова, пева с ђацима; господин Тома плаче.

сцене још као шестошколац; и од њега, математичара, чекамо неки диван мост, „к'о ибришим танак, као сабља оштар”, како пева народна песма... Та три младића наша, три поета. Просто не знам како наше госпођице одолевају.

Ој, ој, ој! — Бранко одједаред поче да пева, а Павле прихвати: Ој, ој, дан у дан, Сваки дан, По један, Леп шаран, Похован. Дан у дан, дан, дан, дан!

Занимљива Јеврејчица је госпођа Стела. Има образовања, лепо свира у виолину, доста лепо пева. Певала је неке тужне енглеске, па још тужније јеврејске песме. Прилично зна немачки, и можемо да поразговарамо.

Сећам се, некада, на броду за Венецију, посматрао сам једног бродског ужара. Плете уже, пева, препуне му шаке кудеље, уже се уврће, дебело, чврсто, дуже и дуже.

Али му је Стефан Влаовић још подрезивао нокте: — Да не гребеш жицу, и да јој боље нађеш оно место где пева. — Кад је Лекса оставила клавир, Јосиф је прешао на клавир, и ту доиста далеко отишао.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих

дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом пољу БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА Овде где смо Загосподарили смо плавим пољима И рудогорјима без

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

овакав дијалог од речи до речи, по Олендорфовој методи: Питање: Брат ваше жене, има ли он једну тицу која лепо пева? Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева!

Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева! Питање: Није ли ваша сестра од тетке род сестри од тетке мојега нећака?

санса у кафани, место матерњег, почне употребљавати латински, нарочито ако му рђаво иде; мајка, потплетајући чарапе, пева Овидијеве експонте на глас гусларских песама, а служавка, перући рубље, држи такт у класичноме хексаметру или,

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

месечева, Растворити груди поносито, Поклонити се на све стране; Погледаћу небо житно високо: Незнана са гране птица пева, Ко сребром ковано дрво вито, И све је ново и опет као лане.

) о, ћут! о ћут! Под врбама сад пева, ко отац, месец жут. Ах боже мој, шта је то за мене! Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак; Ја не

је гле, сав труд у густу песму, небу, И као кроз трубу димњак Однесе моју екстазу у облаке и над санџаке; Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!

Ко пева о хлебу и о глади! Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради: Прислушкујући: Из желудца Вам се диже опере

Сувише тесан простор, да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични бол сумње, бесмо легли.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Дођите, браћо! — позва их дечак у сну а када је отворио очи виде како четица мрава ножицама труње избацује, и пева: Млада ће шума листати, извора лице блистати, хој—хој, хоја-хој ...

Која је тако хитра? Тако мудра? Далеко на пучини чули су је морнари како пева и бродове скреће с утрвених морских стаза.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Гора? МАГДА Гора, кћери! КОШТАНА (радосно се уноси, да што боље гледа у гору): А је ли то та гора за коју се пева: да је голема, пуста, тамна гора? МАГДА Та је, кћери.

КОШТАНА (зарадована): Ех, зар баш русе косе? СТОЈАН Русе, меке, још не замршене! КОШТАНА (пева): Мирјано, ој Мирјано, Имаш русе косе, Мирјано! Дај да ги мрсим ја, Дај, Мирјано, дај, дај!

Ех, Дорчо! Хоћеш шићерч’к. Има батка за тебе. (Вади из појаса шећер и пружа коњу.) На, Дорчо! На, синко! КОШТАНА (пева на чардаку): Мирјано, ој Мирјано, Имаш чарне очи, Мирјано! Дај да ги пијем ја, Дај, Мирјано, дај, дај!

Ем је дава, Ем је не удава... МИТКА (прекида је): Нећу теј старе, теј мртве, хаџијске песме! Друго! КОШТАНА (пева): Дуде мори, Дуде, бело Дуде, Како тебе, Дуде, нигде нема, Ни у Турско, мори, ни Каурско.

МИТКА (Коштани и осталим): Свирите бре и појте већ. КОШТАНА (пева): Стојанке, бела врањанке! Кад те је мајка родила, На шта је оком гледала: Да ли на сунце сјајано?

(Хвата се за чело, грца.) Де, кћери! КОШТАНА (пева): Море, насред села шарена чесма течаше, Аман, течаше, И на чешму две до три моме стајашев, Аман, стајашев.

ТОМА За мене нема више, кћери, нема. Него, деде певај! КОШТАНА (пева): Три пут ти чукна на пенџер, Мила даскалице... Стојан-хаџи даскалов. ТОМА Није то био Стојан, већ сам ја то био.

Стојан-хаџи даскалов. ТОМА Није то био Стојан, већ сам ја то био. Ја, Хаџи Тома! За мене је она певана. КОШТАНА (пева): Ти ми врата не отвори, Мила даскалице... Тома-Хаџи даскалов. (кида остале низе и посипље је дукатима): На! На!...

Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах! (Пева): Да знајеш, моме, мори, да знајеш, Каква је жалба за младост, На порта би ме чекала, Од коња би ме скинула У

КОШТАНА (раздрагана, са саучешћем): Ево ћу и ја, газда Митко! (Пева): Отвори ми, бело Ленче, Вратанца, вратанца... Са твојата десна, бела ручица. МИТКА (упада, сам себи): Ба...

Са твојата десна, бела ручица. МИТКА (упада, сам себи): Ба... Никад ми не отвори! КОШТАНА (пева): Да ти видим, бело Ленче, Устанца, устанца! МИТКА И никад гу не виде’!

МИТКА Мајка, проклета мајка! Она не даде. И никада ву не даде да гу видим. КОШТАНА (још раздраганије пева): Девет година минаше, џанум, Од како тебе не видех; Иди си питај мајка ти, Да ли те дава за мене.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

цветови редом У позни жељкују сјај, И гледају се гледом Благим и чедним кô рај; Где зборе стабла цела Кô хор где пева лес, И жубор чује се врела Кô свирка уз лаки плес; И песме љубавне звоне Што још их не чу слух твој, Па ти сва

Са јабукова стабла Падају хрпе цвета, Ветри стижу и тим се Играју, весела лета. Лабуд рибњаком кружи И пева, и песма звони Све тише, и певач бели У гроб водени рони. Све је немо и мрачно!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ту тежњу недвосмислено изражавају или личности о којима се пева или сами певачи. У вавилонском Епу о Гилгамешу Енгиду — после победе над не беским звером — каже Гилгамешу: „Пријатељу

врхунац у оним песмама у којима су опеване Маркове победе над злим вилама и над другим страшилима или у којима се пева како виле помажу Марку.

Ту се пева о владици Данилу († 1735), и браћи Мартиновићима, који су главни учиниоци догађаја од 1707; пева се баш догађај, од

Ту се пева о владици Данилу († 1735), и браћи Мартиновићима, који су главни учиниоци догађаја од 1707; пева се баш догађај, од тренутка кад владика буде заробљен па све док не „погибоше црногорски Турци“.

Најпосле се износе ситни бојеви, упади турски у села црногорска, „удари на овце“, смрт и освета јунака; ту се пева о Вуку Томановићу, који је „славни јунак црногорски“, о Лазару Пецирепу, Батрићу Перовићу (Освета Батрића Перовића је

Милош пева, вила му отпева. Примаче се царица Милица, па ухвати за узду алата, руке склопи брату око врата, пак му поче тихо говор

А често је — у ненадмашном игрању звуком — и основа целе песме саздана од једног гласа, који пева и слика у исти мах, којим се боље него ичим другим оваплоћује главна идеја.

Зачула га вила Равијојла, па Милошу поче да отпева: Милош пева, вила му отпева, лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него је у виле.

а мало касније пољски песник Мјасковски (1549—1622) даје и опис српског гуслара: накривио је главу, превлачи гудало и пева стару песму како су „били Турке Пољаци и храбри Хрвати“.

Бенедикт Курипешић, описујући свој пут из Беча у Цариград (1531, у Итинерариум), каже да се у Босни и Хрватској много пева о Радосаву Павловићу, Малкошићу и Обилићу. „Један извештај града Сплита сенату млетачкоме 1547.

Видећи ја то, ништа друго нисам знао чинити, него сам гледао да ми сваку песму пева по неколико пута, док је нисам толико упамтио да сам могао познати кад се нешто прескочи, па сам га онда молио те ми

Сваки певач, било да ствара нову песму или да пева стару, служи се говором свога краја. Отуда у песмама налазимо не само основне одлике три наречја (јекавског, екавског

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Друг да се дружи Сунце да кружи Све нечему служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева Муња да кроз облак сева Молба да се нешто моли А мајка је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама. Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.

Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају. И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју.

беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се

где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци, — она је само гледала.

Засвирала се „Јелка тамничарка“, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра. Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која је њој много

промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин где пева... Да ме младу дава за наше комшијче! А Мане и Калина су комшије!...

Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он, тужан, повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа

је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше“.

Замишљао је сада Зону, раздрагао се; зато сâм продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. Пева Мане: Кад ја имам бело лице, — зашт’ га не љубим? Ај-хај-хај! Кад ја имам русе косе, — еј, зашт’ их не мрсим?!...