Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Вели му кукавица: „Хоћеш да се опкладимо д ја лепше од тебе певам?” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?” —„Ено они који онде пасе.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
твој сјајни сен на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво гнездо будно међу свима, Ја те певам као химну земље Сунцу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити á ла фін де финс20 престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје”, више ми не дркће лице и не горе груди, тј.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А како ми опет не би било по вољи? А зар попови не певају к’о и други људи? А зар ја не певам у цркви?... Ми, ви’ш певамо, или управо појимо недељом вама, а ви онда ваљда треба радњим даном нама да певате!
А ја те нисам ни запит’о певаш ли ти. — Ко? Је л’ ја? А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело! Певам и појим, господин-попо. Та пој’о сам ја и керувику у нашем селу... па још пред господин-протом...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па и ја певам, пијем, ждерем, играм, и све радим у неком бунилу, а осећам добро како живот плете и мрси нешто око мене страшно,
Теодосије - ЖИТИЈА
Чиме ћу ти вратити за сва добра твоја? Изнеможе ми ум, твојом добротом задивљен. Да те достојно хвалим и певам не могу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У НЕЗНАЊУ) 236 МОЈЕ СУНЦЕ 240 (ДЕТЕ И ГУСЛАР) 241 ПЕРИВОЈ 243 КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ 245 ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ
СУНЦЕ 240 (ДЕТЕ И ГУСЛАР) 241 ПЕРИВОЈ 243 КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ 245 ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ
Па узмем гусле, па узмем гудало, Па запевам што ми је нестало, Песму тужну, песму пуну јада, Певам увек кâ и ову сада. Мучи сада, срце моје пуно, Мучи, мучи, о гусала струно!
“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља. И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао. Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело!
Ал' само ти, о песмо пуна јада, Штоно певам ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире,
О кад би само света твоја сила Донијела мени брата мила! (марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу:
О кад би само света твоја сила Донијела мени брата мила! (марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам
О кад би само света твоја сила Донијела мени брата мила! (марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито,
О кад би само света твоја сила Донијела мени брата мила! (марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито,
(марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те
јавор изникао, Ја сам из њег' гусле садељао, Садељао како сам и могâ, С њима с' бијем од свога до свога; Уз њи певам што ми на ум падне, И певаћу све до раке ладне.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Хтела би да полети, али не зна куда? Да бројим звезде? Да певам?... Са улице се чују гласи и бâт корака. По неко запева, глас му се простре, разастре на све стране и полако, дршћући,
“... Изиђе и њена: „Сву ноћ седим и мислим на тебе. Ђерђев не могу да држим. Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме! ... Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“...
Ђерђев не могу да држим. Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме! ... Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“...
Његова је песма била песма!... Још и сада старији луди, другови му, кад ме виде, одмах питају да ли и ја певам као он што је. Без њега се није могло ништа, а камо ли слава. Ако га посао задржи, по неколико момака шаљу за њ.
То је Ита осетио, и то га је као освестило. — Да, да, и ја! — И дигао се. — Срећан сам! Што да не? Хоћеш да ти певам? Знаш да ћу ноћас, док ви ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” ја, осаман у селени, од јесени до јесени певам срцу: мирно вени! Благо мени! — у Крушедолу, 1892. НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ На поносној лађи, На лађи љубави, Пошо сам тебе
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ (Пева): „Пјеније миле моје и љубезна писма“. Тако, она виче, а ја певам, док не малакше, као оно човек од велике болести.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Јошт ми то треба на ову несрећу! СРЕТА (устане): Шта велиш? СУЛТАНА: Ја не знам да певам. СРЕТА (покаже каиш): Оћеш да те научим! СУЛТАНА: Ја знам само талијански да певам. СРЕТА: Опет си почела?
СУЛТАНА: Ја не знам да певам. СРЕТА (покаже каиш): Оћеш да те научим! СУЛТАНА: Ја знам само талијански да певам. СРЕТА: Опет си почела? Кад твој отац поведе медведа, онда му свирај талијански, а мени певај српски.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак. Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи.
А болесно је лето, И болесно је море и ваздух што га дишем, Бушан је плашт планете. Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да
Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету сувише стварном, а да би
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ Седим за столом и држим хлеб у руци, више не застирем сто, седим и певам. На крају дрвене плоче већ је мрак.
Осећам на рамену хлеба још једну руку и неко грло дрхти с оне стране гласа, више не певам сам. ВЕРЕНИК Гледао сам те јутром како одевена у бело по камењу силазиш.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја нисам певач проданих права, ни ласкало отмених крава. Ја певам тужнима: да туга од свега ослобођава. Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика.
На једној клупи. Разапет. Београдски универзитет, 1919. ЕПИЛОГ Да ли да певам професорима што су критици вични, што ишту, ишту оптимизам, под папучом, реуматични?
пробудим, и отворим прозор, над овим непознатим градићима, ја, опет, све више, осећам да све ове куће лебде у зраку, и певам.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Наш генерал је мало скренуо, или је пао с крушке ...” А Григоренко им одговори као из пушке: „Слобода је да певам, кад ми се пева, ко Елвис Присли, Слобода је да мислим онако како нико не мисли, Слобода постоји онда кад може да
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад кроз жиле моје струје крви разне, Ја ропћем и певам, ја кунем и славим, И корачам смело, без страха од казне, Кривудавом стазом и путима правим! Очајање, туга, беда?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Играју се печени зецови, Ћерају их одрти ’ртови. Чудне лажи... Јао мајко моја! 4 Да вам певам што истина није: Гуска воду из решета пије, Крмача се на сламу попела, А пилићи крмачу сисају.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— кркља војник. — Жива ти деца? — Жива ми деца. Загледа му се у очи: личи на Мијата. — Певаш ли ти уз гусле? — Певам. Пуцањ. Тола га стеже свом снагом. Војник се грчи, пуцњава престаје. Тола олабави руке.
Па да негде жену нађем. Откако сам се родио, спавам сам. Право је да и мене неко угреје. Ради тога служим. А што певам, ја нисам крив. Никола, згађен, устаде и пљуну: — И ти си човек!... Мишу! — стресе се и изјури напоље.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' када ми на ум дођу, Дођу твоје црне очи, Онда крчмар ништ' не ради, Само црно вино точи. А ја пијем, певам, плачем, Од жалости, од милина, Па кад пођем, ја посрнем, Од љубави - и од вина.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ти си то спевао, скоте! Крезуби студент прекиде, насмеши се демонски и одговори сасвим мирно: — Пардон! Ја не певам. То је спевао други, а мени се допало. — Ко? — Душан Васиљев. — Настави, настави!
пило, или да се правим пијан кад нисам, да ноћу тумарам са муштеријама којекуда, где ми место није, да освањавам, да певам и да се смејем с њима, иако ми се и не пије и не смеје па често и да бацам чаше и флаше о патос кад се свира „Ђурђо,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод. У том зиду чувам своју гордост, певам из те зазиданости лепше но на слободи. Откуд та моћ да себи одолевам, а не одолеше виногради родни!
Поклонити себе животињама и цвећу и снагу своју дати глади црног корења? У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра!
кад гром ми снујеш у слуху кад ми просторе помешаш реко са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да певам тако да се не разликујем од других који силазе по воду али поред тебе најбоље сазрева моја подсвест смештена између
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВ Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. Ти си мене распевала, Што је твоје, теби ево. И досад сам волô сунце, Што ме истом
Све, штогод сам досад волô, Тим сам само тебе сневô. Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу си ми у чело целивô, Ти у чело, а сунце у
“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца свога, Певам за те, певам за се, — А можда и за другога. ЛXВИІИ Та желела си сина, Ето га имаш сада.
“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца свога, Певам за те, певам за се, — А можда и за другога. ЛXВИІИ Та желела си сина, Ето га имаш сада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА ЖИВКОВИЋ 374 ЉУБОПЕВАЦ 375 ЦВЕТ 377 МЛАДОЈ НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 502 ПОГОВОР ДРУГОМ
Да и ја, удаљен, Не будем придављен Каменом незнања Отечества стања, Већ да знам, мирујем, Певам и ликујем. Тако је, брижан, певао Паун Јанковић: знао је које му је Отечество.
Ал’ ја певам, хвалим всује благу, Плачногласни бијем у гитар, Всује молим Љубицу ми драгу: Делија ми буди, не Кесар!
Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости жеља. Сни! Од свега тога — шта имате?
И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка. Никанор Грујић ЈОВАН СУБОТИЋ ПЕСМА Зашто да се ја бринем, Зашт’ да се печалим,
О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се крију Небо је мутно, Облаци с’ вију По небу журно.
Писци и књиге В, Бгд 1911, 42—3). ПЕВАМ ПЕСМУ НА КОЈУ МЕ ОВО ТАМНО ОБЛАЧИТО ВЕЧЕ ПОБУЂУЈЕ (стр. 275). Песма, патриотска и симболична, објављена је у познатом
и то не мали послови дома нашег точно су израђени били, и опет сам ја имала времена мало и читању посветити, а сад ево певам, али не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић вели, певам песму на коју ме ово тамно облачито
мало и читању посветити, а сад ево певам, али не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић вели, певам песму на коју ме ово тамно облачито вече побуђује...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Па сад ме ваљда отац преклиње Да уздасима туге ледене Маркова храма камен заледим! Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом! И за најмањим оним каменом Што сам га некад — већ некад, да!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад врлине певам дубоким опелом, Истурених уста пијем снагом целом Сласти, сласти дубоке, бескрајне. (1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца
заврши се гама, Стара се прича поновила снова: У стари гроб је дошла туга нова А мислио сам младалачком чашом Да певам химну, појен срећом нашом. О, зашто, дуси, црном руком вашом На старом крсту позлатисте слова!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
О, мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан... На Липару 1866. ЈЕВРОПИ Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И стократно је срећан свак Те песме ко је плен; Живота у њој трепти зрак, И бол је сладак њен! О, пусти да њом певам ја И срећу, бол и јад: Јер тешко теби ако та Изумре песма кад! 1881.
Није главно, дакле, оно што ме гони Да плачем ил' певам у часима лепим, Но суштина тога. Главно је: што стрепим, Кад барбитон тугу или радост звони.
Зар да кварим радост, што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 10. Ја нећу да певам... У најдубљем миру Покидаћу жице и разбићу лиру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја зацвилех и почех, у болу, да певам ону нашу старинску песму: „Сећаш ли се оног сата, кад глас дође изненада, к’о из ведра неба гром.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Наше куће опустеше без тебе. Толико тефериче прависмо, а твоја песма не чу се тамо, код нас. САРОШ Не певам ја по поруџбини, по ћефу вашем.
И то је била моја несрећа. После, научих у тамбуру да свирам и певам. ТАШАНА Па где и од кога научи толике песме? САРОШ Па ту, у берберници.
уз шаркију песме од њих, доносећи им пиће, ја сам од сваког по мало испијао да би ми боли глас био кад почнем да певам и свирам гостима, да код газде место што боље утврдим и што више муштерија привучем.
МИРОН Можеш ли? ТАШАНА Па и може се, и мора се. МИРОН Мора, Ташана. Ето ја једнако молим Бога, и служим и певам за смрт, а она никако неће. (Јадикујући): А не може се више.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ко ће забранити шаљивцу истину казати? А што се апатије тиче, признати морам да ја са жалоснима плачем, а с веселима певам, ил’ ми се оће ил’ неће, па ко зна боље, широко му поље. Даље мојим г.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је уживо сребро облаче Певам И палим једно перо из левог крила Да ми песма буде примљена БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ Јашемо певајући пољем У сусрет
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја, на пример, не могу приликом венчања да певам посмртно опело, је л'? А професор може; дође на час рачунице па говори о хришћанској науци, дође на час цртања па
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ај! Да ли разумеш то, или не? Претрчали коњ што му је још остало да умре, Да ли разумеш: док им се зуби клате? А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао?
Кад ја певам као да други ћуте, Да удаљено чезне за мном малена дева, Малена дева као да скида повезачу сељачку; Из очију јој да
Шта историја! шта Каледонија! Ретко да нисам други, да ми име није: Неко, да не певам: Један пољубац дуг на њена уста која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер
Гле, беса! Материце, ја бих да здерем са тебе ту патњу! Париз, 1922. ЗВЕРСТВА Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке, Твој трбух намагнетисани, твоје груди, На животворјашче начине са гроктањем ритмова!
Видим божанство, спојен сам с њим, у екстази сам. Откровење је нада мном. Почевши да пишем овакве песме, певам их не из критике на живот, већ нађох читаво благо животних заноса и одушевих се да стварам. Дајем им наслов: Откровење!
Мени и није толико баш стало до супе мога детињства, колико до дивоте да о њој певам и на један нов начин се нахраним њом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Рече Милош: „Јао моја мајко! Јао Марко, богом побратиме! Јао брате, вила ме устрели! А нисам ли тебе беседио да не певам кроз Мироч планину?