Употреба речи певао у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И он га усхићено љубљаше; сузе му текоше низ лице, и умало није у своме усхићењу онај стих из псалтира певао: „Блажени изгнани правде ради!“ — О, стари, прогоњени Сремче! Ти си анђео избавитељ томе несрећном детету!...

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

У цркви је вршио дужност звонара и клисара: звонио је, палио свеће и кандила, додавао попу кадионицу, а за невољу и певао кашто за певницом. Осем тога Вуја је знао и један занат: укоричавао је књиге црквене.

Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао свога попа. Нико се не сећа да се икад оженио.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Чудни су звуци гусала! Они цy као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила. Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле!

Хвала нека је Господу на његову дару!... Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... — Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. — Хоћу!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СЕМЕ Он је сејао и певао, и сејао и певао. Он је сејао црно и бело семе свога сна. Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише

СЕМЕ Он је сејао и певао, и сејао и певао. Он је сејао црно и бело семе свога сна. Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове

Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба. И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и сејао у пустоши и певао у тишини. Није се освртао иза себе, и не би више знао пут да се врати на своје огњиште.

Он је ишао све даље, и сејао, и певао. Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји. Кад сам изишао из Помпеја, певао сам песму „Свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти”.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Она вели да га је поп Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао:

певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао: »Вино пије Дочјин Петар«, и »Катице прехвална, свем свету јавна«.

Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас. — Ето, то је певао — вели поп-Ћириница.

— Ето, то је певао — вели поп-Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, »на фронцле« песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен

Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући,

држао стари учитељ с ким се Аркадија натпéвао и наравно да га је увек нàтпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао, али сад му много смета старост.

Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило. — Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели

по среди; исти к’о њен попа пре толиких година кад је свршио богословију карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: »Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!« Ах, какав би то красан пар био да се узму!

Перино на конштрукцију. Волео је г. Пера као сваки богословац шљивовицу. Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: »Пресвјатаја мученице, препеченице«.

Служба је била и свршила се. Сва се очекивања испунила; и Савица читао апостол, и нови учитељ певао Херувику, па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.

да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао, а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: Јургет и две лудаје!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати. Јоца је певао „Тулумбашу”, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја”; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде

— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао? — Јесам; ал’ јеси л’ видео како је ова на њега гледала кад је певала? То ме највише мучи!

Африка

Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено. Седео је сâм у својој колиби, певао пратећи се неким кастањетима од тврдога дрвета напуњеним камичцима.

Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и

Питам их шта је. Неки младићки глас објашњава да је гријон певао: „Ти си човек, ти си бео, ти си добар, ти си храбар; знаш шта треба, шта не треба, твоја је цела земља, твој је

Црњански, Милош - Сеобе 2

је био оптужен да је, у дереглији, којом је Исаковича спуштао до Бечкерека, са својим сужњем играо фараона, пио и певао.

А ни митрополит није изостао. Прошао је и митрополит Павао. И он је са Будимцима играо и певао. И преосвећени је мјасо јео.

Влашкалин, тад, запева, а певао је као с неба. Он никако није могао да се отресе своје кучке, која је била пошла за њима, а која је трчкала

Влашкалин је тако осећао под ногама, кучку, за својим корацима, а да ућутка своју жалост и грижу савести, певао је колико га грло доноси.

Иначе тако охоли, хладни, Исакович, био је као полудео. Узео је био узде у своје руке, устао, заурликао, певао! Срце му се, после толико тужних година, смејало.

био нашао, а који није знао ни речи другог језика, него русиноког, и сам је скочио, и сам је почео да виче, па је и певао и клицао.

О царици се шапутало да је прва њена љубав био један обичан козак, који је лепо певао. Госпоже, које су се биле вратиле, те зиме, из Москве, причале су да је, приликом игре театра, један мали кадет у

Давао је од себе некакве гласове, као да је кобили певао. А гугутао њено име, Лиса, као да се животињом женио. Као увек, кад би се на нешто лудо решио, Павле одстаја тренут,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Само даровитији људи знају више, као један старац у Мислешеву у Струшком пољу, који је по македонском начину певао све песме косовског циклуса. Иначе се у маси зна само да је на Косову пала „крвнина до колена“, без ичега више.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ту је опет било певања, и сам је комесар певао. Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.

Па такав је човек, особито младић, општељубљен. Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао. Лепа својства за допасти се.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пошто му је глас крештао, чинило се да пева гласније него што је збиља певао, и слуге су га муком слушале. Пијанство га је, од вечерњег ваздуха, још једном хватало и са изјавама да ће отићи у

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Прихватао да ме часте. Распиривао жар под граделама и гасио га у себи. Славио нечије рођендане. Певао без слуха. Мумлао на оним местима песме где не знам речи. Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве.

А сјајни су били В-ићи! Један од њих је био гуслар и уз петролејку је сатима певао песму о смрти надвојводе Фердинанда.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Надахнут или само подстакнут, понесен или изазван, Змај је певао без предаха. Видимо га таквог, радишног и свуда присутног, у целој другој половини деветнаестог века, у свакој години,

Овај честити Војвођанин коме је Српство мајка и бабајка, с љубављу је певао о свим словенским народима што ће се, касније, здружити у Југославији: испуњавање дуга, још једном, и то према

Ипак, за поремећено и несрећно детињство Змај није имао слуха. Певао је у краткотрајном, јутарњем тренутку повести и поезије: његова је лирика извирала из душевне ведрине, из трезвене

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Због те штампарије Беч постаје духовни центар српски, »Виндобона шчастљива Мусама«, како је доцније певао Лукијан Мушицки. Срби нису били задовољни Курцбековом штампаријом.

и 1840, друге две у Новом Саду, 1844. и 1847. Мушицки је почео певати код Срба када готово нико није певао, и у српску поезију уводи нов правац, псевдокласични, који се у Европи стао ширити после Обнове, и какав је он

Његош, који је сам био песник високе мисли и јаког надахнућа, певао му је: Ђе се силни полет мјери, међу прве ти си, Симо: Трудно те је и зазрети, камоли те проћи мимо!

Његош, који му је посветио Лучу микрокозма, назвао га је »дивним пјевцем српске народности«; Бранко Радичевић му је певао: »Бог је теби гром у руке дао«, Васа Живковић га је назвао »преузвишени Србин«, Јаков Игњатовић је говорио: »Овако је

Милутиновића он је певао: Ја сам теби много дужан — дужности су ове свете, Ка олтару признаности64 нека вјечно оне лете.

Почео је писати још 1821, одушевљен поезијом Лукијана Мушицког, и тада му је Мушицки певао: »О сродни душе духу ми мојему«.

Он има рационално схватање поезије, садржину истиче над формом, разум над маштом и осећањем, и зато је најрадије певао патриотске оде, пригодне песме, политичке басне.

У том основном српском и словенском осећању, занесен поклоник народне поезије, он је певао народољубиве и слободољубиве песме, које су врло јако утицале на млађи нараштај у Далмацији. 1844.

Ако ли лепше што пером написа нег̓ што је бака изрекла крезуба, Србски то није. — певао је 1821. Сава Текелија. А један други стари писац узвикивао је: Слепачке гусле Орфеју зар лира да буду?

« Бранко Радичевић је певао: Ноћ нам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога. Омладина је 1863. прославила педесетогодишњицу његова

У свој својој поезији то је одиста био свој човек и свој песник, који је певао по својој ћуди и из свога срца, тражио своје предмете где му се свидело и казивао их како је хтео.

Са Бранком Радичевићем је дошао у српску књижевност прави лирски песник, који је певао о себи и за себе, истински »песник срца и младости«.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тице поју: Благо ли си нама! Па се паре свуда по гранама, — Гледнем тамо, запевам овако: (Та ко б' онда певао инако?) Убав момак, гиздава девојка, Дивно ли јој напупила дојка!

пун имена славни Из садањи и времена давни: Овај, веле, снажано је тукô, Онај муњу са неба је свукô, Овај, вели, певао је јасно Кâ у гори што славујче гласно, Овај драгој запливô је журно, Утопи га оно море бурно.

“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља. И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао. Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело!

Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело! О песме, што сам некада вас ноћу Ја певао са млађаном моћу, Ви можете и не видити данак; А ви, о друге, што вас роди данак, Можете спават заборава санак; Он

На Ускрс, после 11 ноћи певао. РАНЕ ИИ Ево нема прамалећа Са својими краси, Ево лето даде плећа Са злаћани класи.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ах, а од прошлих дана остао му само леп, звучан, мек глас. Ретко је од тада певао. Али сада, кад год би запевао, певао је тако тужно и изразито, да би сви падали у севдах...

Ах, а од прошлих дана остао му само леп, звучан, мек глас. Ретко је од тада певао. Али сада, кад год би запевао, певао је тако тужно и изразито, да би сви падали у севдах...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— јер је грешком упао у буре с младим вином, па кад је кренуо кући у своје шупље дрво б. б. (без броја), мало је као певао и свашта, а претерано би било тврдити да је ишао скроз-наскроз право, већ некако као укосо, оћу да кажем...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Хор врабаца од племенитих метала певао је док је он умирао испред олтара и свеци у рукавицама пренеше га кост по кост у друго царство ко што се већ

Улазили смо у цркве брзо, као на препад, као извидница, и налазили у свакој неког ко је певао у празној лађи без товара.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ваљда из страха да нас не наљуте, гледали су нас запрепашћено и немо, док је Танасије, заваљен на предњак топа, певао на сав глас: Аој Босно, сиротице клета... Било је то осмога августа хиљаду девет стотина четрнаесте године...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Код вих је прослава мађарског народног празника (Мартовске Иде) почињала хором. Хор је певао Марсељезу. Пијаристе су издавале два литерарна часописа.

Барун би тамо певао док га сан не савлада. Хојос је због њега црвенео од стида. Тај огромни дебељко, предсказивао је побуну аустријских

Беше весео дан, јесењи дан. Још једну чашу сватовцу, оном који се те вечери певао у његову част, славног генералштабног команданта банаћанских болница.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Пљус шамар. — Молим, господине, овај скакао! — Без ручка! — Молим, господине, овај певао! Опет шамар. — Молим, господине, овај играо лопте! — да стоји!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Весеље !... Та и он се до скора тако веселио, певао са друговима без престанка, играо боље од свију њих, смишљао и састављао највеселије излете и пијанке, на којима је

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! »Зар певао?! Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш! Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

да се запослим у великој новинској кући, и да после шест месеци даднем отказ на посао; знао сам прилично о животу, а певао сам о ономе што стоји изнад живота, што га превазилази.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде. Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши! Нико ми није раван. Али и друго лишће било је зелено, сва шума била је зелена, изузев

Брже од лишћа откидали су се дани, лист је треперио на ветру, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми није раван!

Високо горе, на већ оголелој грани, један једини лист зеленио се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми није раван!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

јаукали су само рањеници, сваки час још понеког није било међу живима, ни слепи Филип, стално уз њих, није више певао, изнакажена телеса гомилала су се и у шанцу и ван шанца а под тмастим и нелагодним просторима, над Мачвом, једнако су

Давали су му кров над главом и делили с њим хлеб и со, али су одстојање држали. Затварали су се у немост, а он је певао. Иако га нису прихватали, он им се певањем враћао. Слушали су га, без даха, док су вечери и године пролазиле.

Све то само тад и никад више. Исте стихове је, после, певао десетинама пута, све који су га слушали хватао у исту замку, али се потрес више није поновио.

Није марио. Кад је оздравио, тражили су му, пред полазак, да пева исту песму. Певао је а Турци нису слушали, ослушкивали су.

Трајала је три дана и три ноћи: час су били јачи Турци у нападу, час Срби у одбрани. Три дана и три ноћи је Вишњић певао.

У том је лому Вишњић певао и осећао како га Срби слушају а Турци чују: Србима је био потребан а Турци су га се, можда бојали.

та три дана и за те три ноћи, изгледало да је српски пораз сасвим близу, Вишњић је знао да је ипак далеко па је тако и певао.

Пошао им је у сусрет: ишао је за устаницима са бојишта на бојиште и певао. Очекивало га је прво искушење: слушали су га, био им је потребан, али је осећао да је сада, у свима, било мање жеђи

У години 1813, години великог пораза био је на Равњу, уз Змаја од Хоћаја. Седамнаест дана и седамнаест ноћи је певао. Последњих дана и ноћи све ређе и све слабије.

Светлосна тачка у Вишњићу је замирала. Седамнаестог дана више није ни певао: пуштао је да му и лице, и руке, и гусле натапа, у страшном муку, тај дажд што је надолазио и од неба и од земље.

харало је зло и припремала се нова буна а свако преподне, у залеђу манастира Шишатовца, на Фрушкој гори, Вишњић је певао Вуку.

Ове које је сада певао Вуку биле су, у ствари, већ старе. Последње две године гуслар их је, мало-помало, дорађивао, али нових стихова није

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било. Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке.

И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било. Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке.

Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке. деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле целива.

пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

маслине, под којима је уздисао на Крфу, нису једно исто што и онај његов храст под којим је, чувајући стадо, певао у својој отаџбини.

смешне искрености, због веселе нарави и као певач који се никад није дуго молио да покаже колико и шта у томе зна. Певао сам, причао, играо и умео да унесем радосног и живог расположења, смеја и одушевљења у сваки скуп, који, не знам, да

пролећњега јутра, кад је сунце бљеснуло у прозоре и затреперило по крововима кућа, на новој грађевини зачула се песма. Певао је млад, чист глас, звучно, раздрагано.

Са онога истога злокобнога места зачула се идућег дана нова песма. Била је изазивачка, пркосна, дрска. Опет је певао млад глас, али глас громак, не онај што се благо пењао горе и топио у сунцу, већ онај други што се бучно разливао,

Некад, цвећем окићен, са заставом која ће се прославити, корачао је он граници и певао бунтовну песму Победе, у коју никад није посумњао.

па му оне, по једнодушном исказу свих испитаних сведока, неочевидаца као и очевидаца, бесне ноћи, до зоре свирао и певао све поредом омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све

Али и то данас разумети нећеш, као што и ја у твоме добу разумео нисам. Некад, цвећем окићен, журио је граници и певао бунтовну песму Победе у коју никад није посумњао.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

ноподне у Америци и осећао сам да и ту има исто тако много великих догађаја као што је то било у Србији, о којима је певао српски гуслар у српским народним несмама.

Поред тога, имао је необично развијен слух, што ми је највише и надало у очи. Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами. Највише је волео црквене песме.

Уживао је у вештини лепог говора и интонације. Мисли су му стално лутале у време пре три хиљаде година, када је Хомер певао, а богови управљали људима и народима. Иначе га ништа друго није занимало.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

189 ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ 190 ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ 191 ДОК БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕСМА 196 ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА 198 ПЕСМА ЗА МОЈ 27.

изврда доњи и горњи свет слаже Жеднога те преко воде преведе Исмеје равнотежу као што папагај опсује небо ДОК БУДЕШ ПЕВАО Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Док једини пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој

горњи свет слаже Жеднога те преко воде преведе Исмеје равнотежу као што папагај опсује небо ДОК БУДЕШ ПЕВАО Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Док једини пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој роси Док будеш

ко ће Твоје бреме да носи Док једини пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме

Сањајући ја сам све празнике преспаво! И гром је припитомљен певао у стаклу. Не рекох ли: ватру врати на место право, А пољупцу је место у паклу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено. Седео је сâм у својој колиби, певао пратећи се неким кастањетима од тврдога дрвета напуњеним камичцима.

Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и

Питам их шта је. Неки младићки глас објашњава да је гријон певао: „Ти си човек, ти си бео, ти си добар, ти си храбар; знаш шта треба, шта не треба, твоја је цела земља, твој је

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ХХВИ Да ти ниси српска мома, Притегô бих друге жице, Певао бих твоје очи, Твоје груди, твоје лице. Да ти ниси српска мома, Ја бих теби хвале вио, Ја бих тепô ситно, лепо,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Са њим у команди био је и нови, млади ветеринар, који је свирао одлично на виолини и још уз то певао. О свирању и песми ветеринара Свете и смеху капетана Радослава говорило се целом дужином фронта наше дивизије.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тако је, брижан, певао Паун Јанковић: знао је које му је Отечество. Већина песника ове Антологије међутим отаџбине, онакве за коју се бринуо

певача који би отпевао Плач, један или други, цео или у одломцима, као ни друштвену атмосферу у којој би се он певао, славна Орфелинова песма ипак се и несумњиво певала.

Орфелинов Горестни плач дакле ваљало би да се певао као ова Хорацијева ода. Срећом, бар на нека од горњих питања, искрсла поводом Везилићеве примедбе, можемо већ данас

на први поглед околност што је живео између 1780—1815, имао дакле једва 8 година када се Орфелинов Горестни плач већ певао по тобожњој његовој композицији.

песме и гласи: Глосе на песму Доситеја Обрадовића: Све што мене окружава, све то са мном тужи, а Боројевић је певао: Шта ли ћемо без новаца код трулог кромпира, Жито скупо, снег на прагу, пакост не да мира, Музе чаме, ревност спава,

О песникову таленту било је и доцније повољних мишљења. Тако је Б. Рајковић писао како је Милованов „још год. 1810. певао тако вешто, и тако чистим српским језиком, да би то и години 1880-ој на дику служило”; па даље, хвалећи непрестано

Јован Суботић, описујући у песми Писмо учреднику Српског народног листа своје путовање лађом од Пеште до Фрушке горе, певао године 1839: Па кад се крај Каменице спустимо, ето Славонског, Којим се Срем поноси, Гибралтара, Петроварадина, гди,

1899, 16—7, прича како је тада новосадски адвокат Аца Костић, који је имао изванредно леп глас, „особито лепо певао тада знамениту песму Мушицкога Днеј радосних печалних”. Чак је и сам Мушицки једном, у писму Вуку — в.

своју Милку оплакивао, којој је серце посветио, често је у лиру ударао и од уздисаја пресецајућим речма следујућу певао песму: Сакриј бледе твоје зраке...

год., стр. 153а: Певао сам песму даворију, Да прогласим нову историју Свију наших на перу јунака, Борећи се за зору скорију; Но кад видим

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха! Откуд, Богдане, ја севдалија, Кад севте беше што сам певао? БОГДАН: Севте, али, севдалче, Ђурашко!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Стотину бих ствари у један мах хтео, Бежао бих у свет, тражио самоћу И, кад бих могао, на небо се пео; Свирао, певао, без реда и везе Мелодије луде, очајне и дрске, Како пламти небо, како плачу брезе, Како свира ветар и вапију трске.

Ја, што кô крај сфинкса у прашини гмижем, Ја, сулуди Јуда палог поколења; Апостолским звуком симфоније једне Певао бих химну што умрле буди, Али...

О, тада бих певао вам химне, Јер бих знао да су моји преци Из биљура, не из чаше лимне, Пили живот и мрели у звеци!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Гете је "своје властите љубавне песме певао у трохејима". Тако је трохеј "постао значајна песничка форма у немачкој књижевности", и не само у њој.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак. о, бајне ноћи!

С горком тугом бацајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола.

ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио светлом воклиски бајни цвет, Бесмртном вечном славом.

Јер он је волео песме, А њих је скитница свирач певао с љубавним жаром Бијући у гитару. Тако је, у друштву С њима, Пјанчио покадшто сву ноћ по крајњим крчмама Рима, Забачен

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ определили Александра да своју славну варош подигне баш код острва о којем је певао његов најмилији песник. Тако је дух Хомеров учествовао у оснивању Александрије.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

). Узор му је био Бранко Радичевић. Певао је највише о Фрушкој гори због чега је називан „фрушкогорским славујем“. У његовој лирици животни оптимизам преплиће

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сећаш ли се зашто сам ја тада, увек, певао исту песму: »Болан ми лежи Кара-Мустафа, болан ми лежи, хоће да умре«? ТАШАНА (поникнуто): Па зар си ти и тада то

Сам си без игде икога, али бар си био свој. Што си желео то си учинио. Куд си хтео тамо си ишао, певао, пио. Али има и теже, страшније самоће. САРОШ (уплашено): Како: теже, страшније самоће?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ристана очи не суши, а мајстор Коста црн и сув као мрав. Сети се онда један од свирача да опроба Срећку глас. Певао је Срећко, као да је само тај позив чекао, ваљда десет песама.

Девојкама је колико певао толико и пуцао под прозорима, и онда бежао од страже смејући се грохотом. С првом женом је имао пет синова, и како

— Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао. Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу.

вама свирам! — Срба је, међутим, више певао него свирао. Мераклиски, севдалински. После сваког стиха песме откине грудма и главом по један уздах, и прелије га

Наша лађа је била врло ружна, и вукли смо дереглију пуну кукуруза, и Паја Шеширлија, у дереглији, једнако је певао... Ја врло жалим Тису, што је била планинска река, и после отишла из планина.

Водио је девојчице да гледају Тисин водени цвет. Као шестошколац, улазио је у привезане чамце, и љуљао се и певао. После, највише је волео да посматра залазак сунца над реком.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако исто сећам се мога друга, свирачевог сина, који је пред крај школске године често пута певао: Опа-цупа, коло игра, Момак до девојке, Опа-цупа, испит иде, А ја имам двојке.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ако бих тај нестанак могао поднети, не бих ипак више певао речима: извесне своје заносе бих крештао и дерао у простор.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Да сам ја славуј птица, До твојих прхнô бих страна Па бих ти ноћу слатко Певао песме с грана. Да сам ја бена*, твом срцу Одмах бих слетио доле; Та ти све бене волиш, и видаш бенасте боле.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ако би се рекло да је то зато што је тада у Србији владао његов син Ђурађ, одговорити би се могло да се косовски бој певао још онда по свим српским земљама, а Вук над свима владао није.

њега, а и они од којих сам је слушао — сви су ми казивали да су је на Делиграду чули од њега и да ју је он онде често певао Петру Добрњцу“. Сем тога, у Лозници 1807.

Зоговић истиче да је ову песму испевао „старац Милија из старог Колашина“, али не истиче да је старац Милија живео и певао у ослобођеној Србији.

„Један извештај града Сплита сенату млетачкоме 1547. године спомиње да је неки слепи војник певао песму о Марку Краљевићу, а цео га народ пратио, јер су је сви знали. Маџарски летописац Себастијан Тиноди спомиње 1554.

неколико пута, док је нисам толико упамтио да сам могао познати кад се нешто прескочи, па сам га онда молио те ми је певао полако (растежући речи), а ја сам за њим писао што сам брже могао; а кад сам коју песму тако написао, онда ми је он

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Зато је више није певао пред мајстором. Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао и, ни крив ни дужан, добио шамар да није сам он,

певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности