Дучић, Јован - ПЕСМЕ
вучеш сада овуд сунчане одоре, У срамне врте подлих и кривоклетцима; И крв невиних носиш кроз страшне продоре — А певаш напев славе о нашим претцима. Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је ономад бачки рисари! — Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш њу? — Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила, — па ономад ме подсетили на њу.
— А дабоме. Зато ’ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и дêран! А ја те нисам ни запит’о певаш ли ти. — Ко? Је л’ ја? А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело! Певам и појим, господин-попо.
— Па... овај... ’ајд’ баш онако штогођ што ви певате... Ил’ ’ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш... ’Ајд’ баш ту! — А кад баш зактевате, ја баш могу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јер ти одбијаш просиоце ради мене. Чекаш ме. Подајеш ми се. Верујеш ми као свецу и сва се сјаш од среће. Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Ој сужњу, робе, робе неробе, ево ти носим гусле кедрове, ако ти глас од песме ослаби да уз њих сутра певаш о слави.” „Чуваре бедни,” збори сужањ див, „чуваре будни слепог јада мог, дај амо гусле, амо луцањ крив, надапесте л'
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Свекрва се пробуди и запита: — Шта то певаш, ћери? — Ништа, ништа, мајко! Нешто сам сањала, — одговори снаша. Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА (Неши); Чујеш? Оће да ти доведе још којешта у кућу; да певаш: ху! ху! НЕША: Беда од деце. СТАНИЈА: Ама што ја згреши Богу, те то дочека? НЕША: Е, што ћеш.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Море, зар ти немаш правог имена, него оћеш да будеш Султана? Ајд, ајд! Знаш шта је, Пело, дед да ми мало певаш. СУЛТАНА: Јошт ми то треба на ову несрећу! СРЕТА (устане): Шта велиш? СУЛТАНА: Ја не знам да певам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
му је то најлакше, а бакута све просипала у WЦ и мазала те топлим уљем и давала ти да пијеш камилицу, па те учила да певаш „Тамо далеко...
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (да би загушила глас будилника, пева): Трај, ла, ла, ла! Трај, ла, ла! СИМКА (крсти се): Бог те видео, Сарка, певаш у овој кући! САРКА (ужасно збуњена): О, господе боже!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом плодном, тврд, уздигнут као штит. Ти певаш ведро, са грмљавом далеком, и ткаш у столећа, са муњама, и своју нит. У Теби нема моје људске туге.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
школи; ти Миленко с кованлуком, ’оћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Нећу... — кркља војник. — Жива ти деца? — Жива ми деца. Загледа му се у очи: личи на Мијата. — Певаш ли ти уз гусле? — Певам. Пуцањ. Тола га стеже свом снагом. Војник се грчи, пуцњава престаје. Тола олабави руке.
Угледан. Газда. Шубаре и шешири пред њим до колена падају. Кућа му пуна деце. И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани!
Кућа му пуна деце. И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани! — стеже му врат, тресе га и хоће главу о зид да му слупа. Од страха, Мијат се не брани.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе.
што се тобом куне Тужна посестримо чемера и буне Јетких мудраца с измишљена брега Твоје је срце у другима ти само певаш И твоја их празнина све више очарава Опроштена им опорост доснева Твоје је срце у другима док певаш О искри искреној
у другима ти само певаш И твоја их празнина све више очарава Опроштена им опорост доснева Твоје је срце у другима док певаш О искри искреној која очајава У таштом пределу коме одолеваш.
роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по леђима рај Најзад је
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад ти срце ледом следи, Задахне те, да се згреваш, Кад ти сузе све исцеди, Нагони те да јој певаш. Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане заборава, А после се томе руга.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наредио је да се скувају каве. Бора пребаци ветеринару руку преко рамена. — Докторе, да п-певаш... певаш... ону, знаш... „Ој споменче“... и кад умрем... — Он је млитаво кретао шаком — знаш... да ми се донесе букет..
Наредио је да се скувају каве. Бора пребаци ветеринару руку преко рамена. — Докторе, да п-певаш... певаш... ону, знаш... „Ој споменче“... и кад умрем... — Он је млитаво кретао шаком — знаш... да ми се донесе букет...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ДЕУС ДЕОРУМ Порђалих уста, повијена чела Певаш смртну песму гробљем фараона Или пишеш, док се врти тарантела, Пропаст изнад врата блудног Бабилона.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
брате, Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задршће са усана Као жеља усијана... Певаш песме, тужне, миле, Од љубави и мегдана, Па се сећаш страшне силе И страшнијих јоште дана; Та бојева давних,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задркће са усана Као жеља усијана… Певаш песме тужне, миле, Од љубави и мегдана, Па се сећаш страшне силе, И страшнијих јоште дана; Та бојева давни',
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлази бежећи.) Улази Стана. ВАСКА (прилази Стани и хоће да је поведе): Хајде и ти, Стано, са нама да певаш и да играш. Нико нас неће моћи гледати. Сами, код нас и у нашој башти играћемо.
« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је! КОШТАНА (уплашено, болно): А не то, газдо!