Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Унићен ту сам, сткан у недојав, кроз неноћ ноћи, бројем неброја, певом кроз непев пољем непоља, у незбир збира и у непојам. А међу руљом, међу људима, чини ми наклон ружа Будима.
Не тече млеко пољем доброчинства, већ вајно веје пепео славуја синоним певом ишчезлог крагуја. У срцу гајим љубав гостопримства.