Употреба речи пегаз у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

патронус) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Србин долази од »Сербиш у Вавилоније ријеке«; Саконтала је: закон дала, Мухамед: муха и мед, пегаз: пегаш; Церберос, Керверос: Крварош; Морлак: онај који лако сноси море.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ту ми барем јоште нешто треба — И тако ти посред јада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља

добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с' умукô, Лети Пегаз, јер мора ма пукô.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности