Употреба речи педесет у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А уствари није тако било. Наш кикиндски прота је толико богат да би могао на овако оскудној години и педесет породица исхранити па и да не осети...

Пред властима је Ђоша морао свој преступ признати. Зато га осуде на шест месеци робије и педесет батина. Све је то Ђоша издржао, као да се у хапсу и родио...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Како дошло наопако, тако и прошло! Педесет штапа по туђи бутина, шта је то? Филип, његов отац, у овом што ћу казати, паметније је поступио.

и то низашто друго не чине разве што себи дугачак живот обештавају, а овај долговремени живот свој држе у педесет или најдуже у сто година.

не може никако да разуме што тај дервиш хоће, напомињући му толико краткост живота, кад он мисли најмање јоште педесет година живити и царствовати.

” — „Ее, господине”, — рекао би му неки шаљив проигуман, — „не леже њима твојих педесет хиљада дуката на срцу! Како не би били весели?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Слобода ће (труни!) да награди труд: шлем да ти напуни као ноћни суд. 8. После педесет година (цветања или мрења? година тешких чамотиња? увирања ил врења?

Промењен свет нас плашио, нов нових краљева ред, ал свак се брзо снашао: то беше исти свет. Ко пре педесет година, свако пронађе свој град, свој кревет пун животиња, овој шлем, свој нож, свој сат.

Подвикните слуге и слушкиње! Упослите куварице и куваре: сто кувара, двеста куварица, на триста кувара педесет пекара, и хиљаду гудача и дувача! Заседните за пуну трпезу! За трпезом пијте и певајте!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Тако је од честитога везира заповест. Који то не набави, педесет штапа по табанима и педесет гроша глобе. Хај, чујте и почујте, така је од везира заповест!

Тако је од честитога везира заповест. Који то не набави, педесет штапа по табанима и педесет гроша глобе. Хај, чујте и почујте, така је од везира заповест!

” На то је муселим пристајао говорећи: „Е, кнеже, за твој атар донеси педесет гроша, па да пуштам кривца” и тако колико год муселим заиште, а кнез Калаба опет: „Лепо се дрво на поле цепа.

— Сви веле: „Иди, шта чекаш?” а ниједан не даје паре. Но ја, кад сам отишао до куће да се спремим, понео сам двеста педесет дуката своји̓ сопствени̓; али то је мало за велики пут.

уговором, да узгред ако нађемо какви̓ Турака уз пут, закачимо, али да не почињемо велики бој, јербо у нас нема ни сто педесет коњаника, а пешака нимало; истрчаће Турци из Београда где и̓ много има.

Кажу пријатељи, док дође везир и Крајишници, да ће бити више од педесет хиљада. Пишемо ми господару Ђорђу: да ̓оће на нас много бити Турака; и да ови Турци таки глас пушћају у народ да они

Чујем ја где се чибуци истресају, не видим кроз чадор. Зовнем мога Ивана, запитам: „Шта је то около?” Каже: „Има педесет Турака, седе око чадора, пуше и ћуте”. Веће видим и сам себи говорим: „Е, мога оца сине, баш си долиј̓о веће!

Сад Карађорђе обу опанке и пушку на раме, па пешке, и ми, нас око сто педесет, за њиме, премда се његов коњ, дорат, и наши̓ неколико коња, а и мој, поиздалека за нама, води; али ми сви у опанцима

Афиз-паша када је купио у Нишу војску, послао је уз Дунав на лађи преко педесет харара велики̓, у сваком повише од сто ока пиринча; и кад он дође с војском у Београд, да онај пиринач крене у Београд.

) Као што сам казао, мој отац судећи ваљевском нахијом и овим крајем, док једанпут Црни Ђорђе са педесет, шесет ли момака пређе Колубару на Маломе Борку, на Кршу, и пође од села до села, пређе у шабачку нахију доникле, пак

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

»Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће. И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу... А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! — И даде ти педесет дуката?

А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! — И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш. — Даде, не дао му бог весела дана!

»Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд! Дам му облигацију... — Их, Радане, забога! Зар баш даде?!

— Колико, господине? — Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира! — Их, забога, господине! Много... — задиви се Ђука толикој штети.

— Е није него још!... То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!... Знам ја то!... Него, дела ти мени реци — пошто? — Осамдесет, господине! — Шта — осамдесет?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Данас је то село велико и ушорено. Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа. Ама иако је било мало, бар је ваљало! Црна Бара имала је свога кмета и свога попу.

Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... И кажу људи да не може срце потеглити!... Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...

И кажу људи да не може срце потеглити!... Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором... И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... Сима је чепркао.

Јеси ли ти тај што ми браниш? — Не, нисам ја... — И не шали се!... Педесет година ја сам твој друг. Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...

Беше ту селака и из околних села: Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља. У чети је било преко педесет луди, које младића које остаријих. Све дочека Станка и дружину на ногама. Станко се изљуби са свима.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година. Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није. Али обадвоје људи темељити.

” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем. Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала! Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантеријски, и артилеријски, па чак и »маринерски« официр, уступише места свршеном клирику

се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилику, па чак и баба-Тини, која се још пре педесет година унтерхалтовала.

Нећу се ни запалити, а камол’ изгорети! Она ме ’лади кад је пијем. Ваљда има у њој педесет грáди, па да изгорем! Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је То честита ракија?!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро дошли! — Драго нам је! — Изволите сести. Како сте? Ето и господара Пере. Мален, дебео, округао човек око педесет. — Добро нам дошли! — Опростите што сам тако слободан... — Драго нам је. Па како код вас, пошто рана? — Скаче.

После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало. Имање је око педесет хиљада. Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па

Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чикаГавро, те просидбе досадише. Дакле, спремимо се.

Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући. Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан. Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се

„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти. Није ми жао — бар је она остала у платки! „Пут код госпође Макре — осам форинти.

То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити. „Опет нове непчане хаљине — сто педесет форинти. „Нов шешир — десет форинти. „Нове чизме — двадесет и два форинта.

Красне баклаве од педесет сувих јуфки! Рогозићкина пита пекла се у истој симиџиници где и Ћирковићкина. Тепсије једнаке, пале у наследство

И пите су биле једнаке, јер у Рогозића породици правиле су се увек баклаве од педесет јуфки. На такав благдан симиџија има много посла.

Алка, како се пита на кришке исекла, и како је усекла кришку, одмах примети да то није њена баклава. Истина, има ту педесет јуфака, али нису тако фине и суве, а иначе премашћена је. Одмах се сетила.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ено је! Држ'! Држ'! Ту је. Ту је моја смрт. И ја старим, ево осећам сваког секунда да старим: сад ми је педесет, сад шесет, сад сто, сад хиљаду, сад две хиљаде година! Јаој!

Африка

Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде. Галеби све тамније боје. Читам историју Африке, у току свих доба.

Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.

После врло дугог наговарања пристају да ми их уступе, али траже за њих двеста и педесет франака. Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на

После врло дугог наговарања пристају да ми их уступе, али траже за њих двеста и педесет франака. Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару

далеко већа, и у самој Африци, али наљућен што зацењују не што мисле да толико вреди, већ да би ме „одрали“ (двеста педесет франака за црног сељанина је огромна свота), враћам им их, решен у себи да им ујутру пре поласка дам баш и своту коју

Треба сат времена док се погодимо, и док брод, који није месецима радио, проради. Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају.

Краљевина мог брата простире своје границе од изласка до заласка сунчевог (једва да је педесет км).“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у

сантима (сто двадесет кориа за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена млада и лепа око четири хиљаде кориа што није ни 350 франака). Цена кориа ипак није свуда једнака.

младожења, који је од оца већ откупио девојку за шест боца џина, ево и невести прави дар шкољкицама, за више од педесет франака. Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица.

Ићи ћемо, не камионом већ реноом Фонтеновим, који ће нас за неколико сати пребацити у Сикасо, на двеста педесет километара од Бобоа.

Рено може да прелази и кроз савану педесет километара на сат, али под условом да се одрекнем свих својих црних пријатеља.

Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу њим прећи још сто педесет километара који ме раздвајају од Нигера.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Божич је био средњег раста, прсат, а на леву ногу је, једва приметно, храмао. Могао је бити стар педесет, или шездесет година. Румен у лицу, а са очима сивим, које су светлуцале искричаво.

Нека иду с милим богом. Бестушев је прве пашпорте, за пуковнике, Хорвата, Шевича, Прерадовича, Чарноевича, и неких педесет официра и неколико стотина људи, добио, пре годину дана, лако.

Да га Волков не задржа, Павле би био пришао амбасадору, да га у руку пољуби. Кајзерлинг је, те године, био узео педесет и седму годину живота.

је, доцније, причао, братенцима, да је Вани човек љубазан, углађен, а да не може имати мање од четрдесет, ни више од педесет година. Стасит је, а црн у лицу, као што су иконе, пред којима је педесет година горела, и гасила се, свећа.

Стасит је, а црн у лицу, као што су иконе, пред којима је педесет година горела, и гасила се, свећа. Има, каже, крупне, црне, очи, као већина наших сународника, а лепу, белу руку,

А за све, који су били одведени у Грац, причало се да живи одатле неће више изићи, ни после педесет година. Причало се да има већ и обешених међу њима.

Има тамо и продаваца розарија, ако капетан зна шта је то. И педесет хаљина, у сребру и злату, за Богородицу. Има и лик Исукрста нашег, на платну.

Госпожа Монтенуово, која је, у то доба, била педесет година, била је у младости бојажљива и бојала се браколомства. Мислила је да ће одмах родити, ако изневери мужа, са

Тај је извадио маршруту и добио водиче, кроз Хунгарију, од самих аустријских власти. Одвео је својих педесет душа, као у шетњу, по Кијеву. Он је пуштен, као да води исељенике које је у Росију сам гроф Мерци упутио.

Трифун је узео педесет и трећу – старост, и смерт, су близу, па је лако схватљиво да је Трифун угледао, ту Личанку, као неку Луну, на

Сербски хусарски пук у Санкт-Петерсбургу служио је већ царицу Ану. Постоји већ скоро педесет година. Господа су требали похитати у Росију раније, па да служе у престоници, у том хусарском пуку.

Рече Шевичу само толико, да је уверен да би њега, Шевича, погодио, у главу, сигурно, са педесет корака. Нуди му опкладу: Ако падне с коња, Шевичево је све што има.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

вешти, да искористе мишљења која нису била основана на познавању ствари, поглавито она на етнолошким картама од пре педесет и више година, кад се није знало ништа тачно о балканским Јужним Словенима.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- И нећемо! - рекох. - То је педесет метара, отприлике. - Он се плаши. Он се плаши, Атамане! - Рашида је пљескала длановима, а Бароница узнемирена

их је био већ свукао, само што је Рашида била бржа и готово не додирујући табанима ограду успела да претрчи оних педесет метара, смејући се. Сада је био ред на мене. Ово ће се, као Бог, смрскати пода мном!

о стању оног нечег под Мимикиним вратом, саветовала дечаке да се не пењу на црквену ограду, јер је један црнокоси пре педесет година пао на шиљак те ограде и избио себи око.

На себи је имала једну од својих вечитих тамносмеђих хаљина, а лице јој је било као у жене од педесет, иако је имала тек тридесет пет. Помало сам је као жалио, али то није могло да траје дуго.

- Она нема ништа чак ни налик на рибњак. Објаснили смо јој да је имала, некада раније. Пре неких педесет година њен је отац имао најчувенији рибњак у Покрајини и Бароница још мисли да га има. - Ти не схваташ, Рашида!

- промиле ми хладноћа низ кичму. Шта ако она опази замку? Ипак је Рашиди четрнаест година, а Меланији педесет. Видео сам сасвим јасно њено сиво лице са сивим очима и сивом косом како се, затворено и строго, обрушава на мене као

Затим се јављало оно друго приметиће, али неће питати фискултурника. Не може се од жене која је педесет година живела без храбрости да се приближи мушкарцу очекивати да се одједном измени.

Понекад ме је нервирала та ружноћа, јер ме је приморавала да мислим о себи. За једно педесет година, набораног врата и очију утонулих у кесице, бићу сасвим налик на Грету.

Ја ћу седети и писати о томе да још ништа није изгубљено, да се и са педесет година може улетети у живот као што један гол у последњем тренутку може да измени утакмицу.

На њему је било још нечег што нисам знао себи да протумачим, јер нисам прошао педесет година чекања и нисам знао како се неко осећа ако му се чини да почиње дохватати живот, као што се у жедном сну

У току времена његови захтеви су се повећавали. Јуче је тражио педесет динара. Данас ће стотку. Реших да му прилепим шамарчину ако затражи, Рашида није имала ништа против, али то је била

- рече Рашида, а затим понови оно „хеј, Сулејмане!”, али се зелембаћ правио да не чује. - Ако ти дамо педесет динара, хоћеш ли престати да нас пратиш? - рекох извадивши педесетицу из цепа, а дечак приђе неколико корачаја ближе.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.

Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене,

— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. — Тај ће наш бити — Тај ће мој бити!

— Биће млого, господине. Ваљда би доста било педесет форинти? — Не може бити, сто је такса. Господар Софра крваве очи баци на Чамчу.

Сад се латов и Пера на коњу поделе. Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.

Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе. Прође и то, Пера не може да плати. Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.

како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. Са поштовањем Полачек”.

Какав му је то живот? Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?

— од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.

Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката. Јесте ли ме разумели, амице? — Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. Сутра ће се опет овде састати.

Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката. Уредник ће већ то наћи. Па зашто не би то штампали? Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити.

— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. — Колико година вам је? — Педесет. — Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тек је почело да свиће, и није се видело још ни на педесет корака. Нечујно протекоше крај грања острва и појавише се, изненада на средини реке, у матици, која их завитла.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Вуковом Рјечнику оваквих изведених имена има преко педесет! (Ово лексичко богатство и домишљатост народа када је у питању стварање личних имена у чијој је основи именица „вук“,

„У новије доба пропада народно благо страшном брзином као да га односи вихор модерне културе. Што је још прије педесет година живило и цвало то је данас већ мртво“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

оцене пред крај године, у њој је двеста пута записано неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана реченица: »Не ваља се китити туђим перјем!

« Како је изгледала? Исто као и пре, кад се посматра с извесне даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у то доба, једини у нашем граду, имао лампе с абажуром на столовима и

Али она је била још жива! И још су јој очи светлуцале оним старим сјајем из педесет осме, када је у »Лабиринту« играла »Тинтарела де луна« окружена задивљеним гледаоцима, сама, у једноставној ружичастој

Пронела је између столова самосвесно своју лепоту из педесет осме, богами, још је деловала на госте, који је испратише пожудним погледима до његовог стола.

од три »Крваве Мери«, нешто од тога што обично поблесавим кад сретнем неког старог другара, изненада се нађох двеста педесет километара северније од шанка, а луксузни салон прекривен коцкастим тепихом поче да се претвара у невероватан коктел,

се најзад вратила у своје двориште, насмрт уморна се вратила пред стару , Шансу', где више нема оног младог света из педесет шесте. Све неки клинци, уосталом, врло лепи клинци. Врло.« Један је приметио и значајно погледао. Осмехнула му се.

— упита Жан Жик. — Отприлике осамдесет! Пружио му је сав новац који је држао у руци, око сто педесет хиљада. — Је ли сад довољно? Једна десетохиљадарка одлепрша на патос и шеф се сагну да је дохвати.

»Моја мала је на селу. Плаћам за њу педесет комада месечно...« Крајичком марамице Сузи брише лево око. Уз циктање и дивљење око стола се окупљају Дијана, Блез,

Локал у деветнаест и педесет два! Никада нико занимљив није силазио на његовој станици, а толико је чекао да сиђе. Само уморни железничари и по

Баш као ни из убрзаног у девстнаест и педесет два. Никада никога. Само слике. На станици га већ познају. Пије са милицијом пиво. Сачекује земљаке.

Е, па време је да се иде. Пиши! Келнер написа рачун мичући уснама док је сабирао: — Шест хиљада и двеста педесет... Млади човек извади из џепа згужване новчанице и стави поред цедуљице тачно шест хиљада и двеста педесет динара.

Млади човек извади из џепа згужване новчанице и стави поред цедуљице тачно шест хиљада и двеста педесет динара. —Јагњетина ти је била одлична! — рече. —Гле, твој последњи чланак!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје заглавити и педесет пута! Сав је изврешетан зрнима, али му је бог дао вијека, па је имао и лијека.

— Ту нам погибе и војвода Стано Ускоковић, а иначе не изгубисмо много људи, а њиховијех погибе око три стотине и педесет. Они се измакоше ка Цаврату, гдје бјеше већ стигла велика војска и њихов нови, велики заповједник...

Заробисмо једног ђенерала, преко четрдесет официра и хиљаду три стотине солдата. Узесмо педесет топова и силесију кола с храном и џебаном! Ето тако прође славни Мармон. — Замрмоња, богме! — рече Стијепо.

ти је трајало све до Ваведенија, а тога дана увече скупи владика све наше главаре, те им рече да Сењавин тражи сто педесет биранијех Црногораца и Примораца, који ће с њим поћи низ море, негдје у Далмацију.

Сахранисмо наша три главара и двадесет војника, а они шест официра и сто педесет солдата. Нађосмо четрнаест топова хране и џебане.

Покојни Долћи имао је сто педесет дуката на годину. То није много, али је према нашим приликама било доста и пристојно; а и могло се, пошто сам онда

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА И МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА: Као што вам реко, педесет управо које мушки, које женски, ја сам, то јест, усрећио; и ако Бог да, мислим, још толико.

Што ти је млад човек. Наклоност, познанство, то су малене ствари. Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било свирјепства пређе сто педесет година. Иштите ваша права, пишите, доказујте, а немојте да се грдимо и ружимо. Зар после нећемо опет живити заједно?

СМРДИЋ: Е, гледај ти, шта код нас неће бити! И Србљи то потписују! ШЕРБУЛИЋ: Ко потпише, добија педесет дуката у злату. СМРДИЋ: Шта, шта? Откуд толики новци? ШЕРБУЛИЋ: Каже да се напред плаћа. СМРДИЋ: Али, толики људи!

ЛЕПРШИЋ: Ком не треба војводина? ГАВРИЛОВИЋ: Ево, Шербулић и Смрдић погодили се с једним страним за педесет дуката да ће потписати прошеније како је излишна војводина. СМРДИЋ: Е, мислите не знамо ми да је то ваше масло било?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ту су Срби почели живети новим културним животом, и неких сто и педесет година ту се мислило и писало за цео српски народ.

било је у Србији преко две стотине факултетски образованих људи, школованих у београдском Лицеју, а једним делом, око педесет њих, на француским, немачким и аустријским универзитетима.

Он је освојио српску читалачку публику, забављао је за неких педесет година, још 1852. почела су се издавати његова целокупна дела, осамдесетих година је прештампаван, па и данас, у

да је могућ један српско-мађарски патриотизам, мађарско »домољубље« спојено са српским национализмом, као што је педесет година доцније мислио и проповедао други један српски писац рођен у горњим угарским крајевима, Јаков Игњатовић.

У тој атмосфери мислило се да је куцнуо »извесни час« српског ослобођења и уједињења, прекоравала се Србија што педесет година остаје у »блатомиру«, обожавала се Црна Гора која је непрестано на ратној нози, и Омладина је српске духове

новембра 1908. године. ПЕДАГОГ. — Милићевић је најплоднији писац у новој српској књижевности: за неких педесет и седам година књижевнога рада написао је преко 100 књига и велики број растурених чланака, превода и бележака.

Писао је мало, за десетак година око педесет песама, али је каквоћа обилато надокнадила количину. Он се није угледао на раније српске песнике, но је непосредно

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ја тошла — смеје се доброћудни Шваба, па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио. — Деде, дај, Насто, педесет и две табле и две карте.... Овај... ’тедо’ рећи: педесет и две карте.

— Деде, дај, Насто, педесет и две табле и две карте.... Овај... ’тедо’ рећи: педесет и две карте. Кристијан се смеје, па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин. — ’Оћемо л’, фабрико? — пита га Јова.

окружни начелник, који је почасни члан Пољопривредног друштва, иако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада, и Јова је као човек коме књижевност наша (а нарочито пољопривредна, која је још у повоју) лежи на срцу,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

је са Цветом у граду, Собом одзва Србадију младу; Ти понели рањенике своје, Па сад живе и рањене броје: Отуд мртви педесет видише, А рањени беше мало више.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А ти баш тако, носе ти испред носа краљеве и президенте, а ти ништа. Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да си макао прстом.

Види ти њега! ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА Стари калајџија Мулић, живахан спечен Циганин, обилазио је преко педесет година наша села и калајисао бакарно суђе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Додаћеш и оне млетачке сабље. То из предострожности. Да евентуално предупредимо. И плус педесет дуката, у готову. Ћути, знам шта оћеш да кажеш. Не пита се пошто је глава. У овом нема штедње.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата.

Краљ их упита шта ишту за нову годину. Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије. Грбо одговори: — Нећемо. — Ни ја — рече краљ.

Од новаца су имали свега педесет гроша, и то у џомета четерест а у тивтиза десет гроша. Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли мојих четерест гроша

Лалић, Иван В. - ПИСМО

А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон. А лето бројим педесет и пето, У чилењу, у овом острашћеном, Док бивам јачи, а све ме је мање. (22.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

испроводиш намртво, па си одмах иза ћошка купила: сладолед — триста жваку „хоби“ — сто филтер „Југославију“ — триста педесет и још ти остало да станеш на тачну вагу.

Дакле, драге моје девојчице, није уопште важно имате ли четрнаест, седамнаест, двадесет или педесет шест година! Сусретао сам ја и девојчице од седамдесет и две, и одмах се некако видело да су још клинке: мислим,

затегнути као сам ђаво, миришљави, млади, пуни неких слатких очекивања, кад сте стизали под онај јавни сат каснећи по педесет минута и питали: „Куда ћемо вечерас?

Мишелино, који је у међувремену осетио да је претерао са ценом, спусти заставу на пола копља и рече да акт кошта педесет хиљадарки. — У реду, узимам онда акт! — рече путујућа експозитура Народне банке и мазну слику.

Уосталом, када бих се нешто одлучила да будем фалсификатор, радије бих правила новчанице од педесет хиљада него картоне за тамо неко позориште! Наравно, најпре смо налетели на обавезну Снежаницу из мог разреда.

„Три грозда“, келнеришка јој с врата пропевала: „Госпођо“, казао је, „оћете ли ви вечерас да пребаците онај пљесак од педесет комада, или ће господин сам доћи да га мазне?“ Какав пљесак? Пљескавица таква и таква!

од оца, излазећи да купи цигарете и новине, таманио успут по два пљеска од дваест комада, или мажњавао један од педесет, онако с ногу! Маман више не говори ни с ким.

Наравно, на леђима јој отворен рајсфершлус (пре двеста педесет година била је много виткија), али, све у свему, страшно ме је подсећала на излуделу Офелију коју је Хамлет задавио из

“ каже драматичним гласом: — Ко вас храни, одева и обува? — Ти... — повичемо у два гласа маман и ја, Седамсто педесет и два стара динара — рече он ледено.

Притисак ми је двеста кроз сто десет, имам апоплексију; поремећај кардио-васкуларног система, хемоглобин ми је свега педесет, а још болујем, изгледа, и од неуротичне хипертензије И. Јеси ли запамтио?“ .

се зноји у сауни, а после трља снегом, док су у Бриселу умесили џиновску торту од седам метара са две хиљаде осамсто педесет јаја и, што је нарочито занимљиво, триста кила ораја, а у далекој Норвешкој десетине хиљаде становника Осла исфурало

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у воду; притом мора болесник најмање педесет чаша воде на дан да спусти. МИТА: Ао, куку! Толико чаша вина могло би и поднети, али воде...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А мјесец, стари фењерџија, на мог је тату љут, и синоћ су се такмичили педесет први пут. Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Тако ти ја подвикнем њему. ВИДА и САРКА: А он? АГАТОН: Поче он опет да врда; те параграф седамдесет други, те педесет шести, а ја њему: а сто четрдесет седми, а сто четрдесет седми, господине? Кад то чу, а он просто пребледе и збуни се.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Назад више не могу, а у питању су њихови животи, те се хука и прасак повећа још јачом жестином. — Поправник педесет два — зачу се артиљеријска команда. — Хиљаду шест стотина. Шкљоцну затварач и тресак проломи ваздух.

Хуј... Хвала ти, Боже. Експлозије се зачуше иза наших леђа, — Повећати даљину за педесет... — Овај нас уракљи! — Јави команданту да хаубица гађа цркву, уракљени смо.

близу Шапца протезале су се линије пешачких ровова, ближе или даље, а било је места где између њих није било више од педесет метара, да се и каменом могло добацити.

Одмах затим зачуше се експлозије наших граната негде позади непријатељских ровова. Тражио сам да смање даљину за педесет метара. — Можеш комотно и сто — вели Алекса. — Сигурнији смо овако.

Експлозије чујемо сада јасније и увиђамо како се нешто страховито крши и ломи иза њихових ровова. — Још за педесет! Пешаци се ослободили и подигли главе.

Наши плотуни су били прво пребачајни, онда је командир скраћивао, затим повећавао да љину за педесет метара, још за двадесет и пет, онда разорном гранатом... Нашли смо их и тучемо њихове ровове. Али онај брђанин досади.

два послужиоца са четвртог топа падоше. И док пунилац извуче ашов из земље, они се приближише на педесет метара. Топ опали.,. Они прилегоше. А отуда јуре предњаци и налетеше на њих.

мало даље опет леш, извађене гранате, растурене чауре, торбе... Онда гомила лешева, наших војника и аустријских... А педесет метара од топова, остатак живих полегали иза камења и плитких ровова и пуцају.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

после неће моћи, кад почнемо рад. — Јесте ли гледали учионице? Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака. Неће моћи сви стати. — Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.

сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет. Ево учитељице, видим, па она тражи ђаке...

како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Ко да је потоп миш! СИМКА: И куд ћете сад? ВАСИЛИЈЕ: После педесет метара, можда ћемо бити у Енглеској! Кроз пет минута, можда ћемо стићи у шеснаести век!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Отуда, тврдио је, његова снага. Био је чувен играч, и са педесет година. Са игранки, ваљда, био је сачувао неку изванредно лепу врсту понашања.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Елем, писац те чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.

дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет да тражим своју славну домовину. Педесет година сам путовао по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми

— То је млад пар? — Млади још, држећи; паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године. — Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? — О, још како!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пред нама се указа пространо двориште и у њему до педесет вагона с точковима, налик на она кола из циркуса и менажерије, у којима се преносе зверови.

Ето, то је тај грех за који му сад следује казна, и то још каква казна: десет крстина по педесет ока најмање (а може и шесет), то су равних пет товара... И то да му пропадне! ... А зашто; зар то мора да пропадне?

У сну је викао : »Е мој Перићу, не иде то тако, нећу ја, брате, мито, ја хоћу само правду; напослетку даћеш ми педесет дуката, па мирна крајина«...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница. Толика сума! Ко сме поменути ћир-Ђорђу! Али се Срета не даде збунити.

Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!

— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. Срета му понови суму. — Е па зашто саг па то?

— вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара. А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. — Какав ћар, какав ћар? Давно нема ћар ни од паметну ствар!

— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... — Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. Сретен виде своје, што кажу,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ И мојој се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице. Ђаво их баш на том месту истера!

НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ Пре педесет година, после једног атентата У коме је чувени престолонаследник изгубио главу, У Србију је стигла писмена објава

Бар да су у питању паре велике: Педесет динара! Ал пре нег са пучине Крену долари из Америке Тражи се и од домаћих да учине Што могу: да покажу спремност

” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим! Ја тлачитеља свога тлачим! Педесет динара! Изволте! Молим! Дође време да се слабији игра с јачим. Сваки је динар заувар.

праштање: „Ми сви грешимо, јер смо смртници, И сваког љубав грдно извара”, Па онда даде Јоши-прзници Новчаницу од педесет равно...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Резултати експедиције су објављени у педесет великих књига, које и данас служе као једна од основица оцеанографије. Експедиција је, као што је речено, имала

одморили, продужимо силажење, сиђимо још за 40 стопа и ево налазимо се у посматрачници на доњем крају цеви на неких педесет метара морске дубине. Седите сад удобно и посматрајте кроз овај прозор; можете и пушити.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР РАДОЊА Видите ли чудо, Црногорци! Присукâ сам педесет годинах, на Ловћен сам вазда љетовао, излазио на ову вршинв: сто путах сам гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле и

ВУК Не умијем, војвода, па је лепше оставити. ПУЦАЈУ ПУШКЕ УЗ ПОЉЕ, ПЈЕВАЈУ ЉУДИ, ИМА ИХ ОКОЛО СТО И ПЕДЕСЕТ. ВОЈВОДА ДРАШКО Ко је оно, кâ да су махнити?

Двадест их је досада казала, и сама је себе обличила; на њих више но педесет главах што су оне свакоју изјеле, а све ђеце која су помрла и момчади тê пушка убила.

“ Те ја скупи педесет момчади и западни с њима под Штитаре¹ да посјечем Турке изјелице. Пучу пушке Љешанском нахијом.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Трећи је био бркоњин брат, а оба подаљи рођаци Пејови. „Погледај, сердару, рекох, овакијех змајева педесет, браћа су твоја!

размирицама, због којијех у оно доба распадаше се јединство његове државе; то је старца владику више измучило, у педесет година његова владања, но сви ратови с Турцима и Французима, но биједа коју нанесе куга, првијех година овога вијека.

Баш и јуче долаз...“ „Прекини баба!“ викну сердар срдито. „Да је удајемо од нечијега страха! Нема ли она педесет брата! да је и уграбе, стигли би је заиста, те донијели њихове главе, за јабуке, теби мајци!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

прво и друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет а педесет остави му; али кад јој се муж пробуди и не нађе пунане сто, кидише јој тако да је погуби, те она од страха

друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет а педесет остави му; али кад јој се муж пробуди и не нађе пунане сто, кидише јој тако да је погуби, те она од страха баци нањ

„Знате ли, браћо“ рече један понајмудрији „до чеса је то? Све без пусте памети, | него ајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам, најмудрији и да толико памети имају,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

пак, да им се даје на годину: раса, кожух, постеље довољно, и клашње, мантија уколико се коме раздере, за обућу по педесет белих новчића. А старе расе и обућу не враћамо у манастир. А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК: Отад је, човече, прошло педесет година! Коме да потанко испричам? У Ђенералштабу, а нема Ђенералштаба! У Министарству, а нема Министарства!

У Министарству, а нема Министарства! Пред ким да вас оправдам? МАНОЈЛО: Значи, зато се мени секције не слажу? Педесет година? А наша срамота, а наша војничка част?...

Педесет година? А наша срамота, а наша војничка част?... ТАНАСКО: После педесет година, госкапетане, то ти се више не разликује! То ти више никог под небом не занима! МАНОЈЛО: Како да докажемо?

А ти, усрећитељу! Живе нас урнисо, а ни мртвима ниси нам дао мира! Због тебе и мртви морамо да чипчимо! Педесет година, а ни женско, ни подварак... ПРОСЈАК: Шта ће мртвацу женско и подварак?

Други пут прво научи нешто о људима, па тек онда... Море, ајдемо, госкапетане! Ако нам је педесет година требало довде, требаће нам и педесет натраг! МАНОЈЛО: Све ми се зацрнело пред очима!

Море, ајдемо, госкапетане! Ако нам је педесет година требало довде, требаће нам и педесет натраг! МАНОЈЛО: Све ми се зацрнело пред очима! ТАНАСКО: Ма каки зацрнело, погледај како сија!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао чловеческо јестество.

А он мени — да ће ми дати педесет форинти и, ако прилике не нађе боље, о свом трошку да ће ме отправити из армије у Русију.

Ја ћу ти дати за годину педесет дуката и трапезу, а још толико можеш од други[х] заслужити, ја ти за то стојим добар; пак на концу године имаћеш

На ови деликатни начин дати, то у очима оних који пристојно о вештма суде возвишава његових пет гинеја цену сверх педесет реди толико. Четверти дан дођемо у Хамбург.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

изгубиш ли ришпет мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!

Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини. Након њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.

Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.

Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа. Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости. Најбоље га утеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. — Виш!

— Нисам ја страшљив! Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет... У мал’ што не дође до руку.

— прихвати гвардијан. — Четири седланика, рачунај по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо не више но по двадесет, то је сто и шездесет.

Прво што треба споменути то је да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста као што су се сви у манастиру надали.

Кâ што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколици, и за тријест талира добити.

Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у

Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше. Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.

дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије. Педесет их потекоше да му донесу камен.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ристић, тај намесник што је гледао на луде као на опанке, он лично скидао му је шешир на педесет корака и памет му признавао. Лако је теби кад си имао деду који је кројио законе и мењао уставе Србији.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Рецимо четрдесет пиастера по табаку“. „Рецимо, боље педесет“. „Па добро. Што год постигнемо преко тога, поделићемо између себе на равне делове“. „Као браћа рођена!

То ме је врло разбеснело, но сада видим да свако зло има и своју добру страну, а ја, ево после педесет од онда минулих година, ту добит да, служећи се именом Жакена, могу ступити пред Лавоазијеа и испоручити му поздраве

После 26.000 година помериће се она са педесет степени на педесетдруги“. „Одакле потиче то појачано осунчавање наших ширина?“ пита ме Лаплас.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

изврши, па је, полазећи, самоме себи овако рекао: „Ако, вели, Митре, ову превелику напаст сад преживиш, живећеш сто и педесет година, и самог ћеш Зоро-агу преживети.

И то пет година после навршене педесет и прве, и после ратова, и после свега што је било и прошло, али се љуто и дубоко у души и у телу урезало.

Док сам могао, ишао сам на гробље. Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет година. Долазе ми људи и причају да је војска српскога цара добра, племенита.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Далеко доба! Између њега и данашњег мене увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

Далеко доба! Између њега и данашњег мене увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

Далеко смо од кнежевских барокних театара: за четири франка и педесет сантима свако може да има свој сталле де цотé на великој опери, па и да даде извикивати своје име за најамна кола која

Падало је по пет, по десет, по педесет здравих глава — да би се спасла једна самртничка. А понајчешће, послије толике борбе, у злочином плаћеној ампули —

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? — Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од

— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? — Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката.

Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.

Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«... У таквим мислима дочека свануће. Х Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт

Нема... — Шта нема ... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? — За јечам?

помало. — Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката. Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Цар одмах викну два стара миша, те их посла, и не потраја дуго а они донесоше преко педесет прстенова разне величине, а то је све што су од исте баџе покупили.

Имао је три сина, па их једном сву тројицу зовне и да им свакоме по сто и педесет гроша, па им рече: — Ето сваком подједнако пара, па радите њима како најбоље знате хефту дана, па онда дођите сваки

Још потражи хоџу, па му даде оно преосталих педесет гроша, да по закону спреми и укопа мртваца. Кад дође вријеме да сви предају хесап оцу, предадоше два старија паре и

видио: један Чивут бије мртва човјека, да му плати дуг, па ми се ражали те платих за њ дуга сто гроша, а оно остало педесет дадох хоџи да га по закону укопа. — Добро, — рече отац.

— Хвала, господару, ти си мени већ платио: дао си Чивуту за мој дуг сто гроша, а педесет што си ме по други пут укопао. Ко добро чини, и вратиће му се. И у томе га нестаде као да је у земљу пропао.

Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата.

Краљ их упита шта ишту за нову годину. Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије. Грбо одговори: — Нећемо. — Ни ја, — рече краљ.

“ А један од другова одговори: „Има једна боца што се зове рахатлук и вриједи педесет и један дукат; с њом се може плач утјешити.

“ Ја одмах извадим ћесу од пара и избројим педесет и један дукат, а боца се рахатлука одмах донесе. Сву је у кап испијем. Одмах се развеселих и заборавих на све.

ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН Био је тако један цар, па издао заповјед да у његовој држави не смије нико преживљети педесет година: ко не би до те године умро, тога да убију. А био је неки човјек и имао једнога сина.

А био је неки човјек и имао једнога сина. Кад се њему намири педесет година, рече он сину. — Сине, хоћеш ли ме убити, шта ли ћеш од мене?

Ту је медресу издржавао сам цар, па би сваке године по педесет ћеса преко везира за издржавање слао. Једном дође некакав валија, велик јаспреша, па што је год султан слао, све је он

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

“Колико Вам је година?“, упитао је, испитивачки ме посматрајући. ”О, око педесет девет”, одговорио сам. “Зашто?“ “Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.

Директор одељења ми је обећао педесет хиљада долара када завршим овај посао, али се показало да је то била неслана шала.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору. Место прве цркве било је обележено малим стубом сазиданим од цигала, са крстом на врху.

Сеоски волови били су подељени у крда од око педесет грла и свако крдо је чувала група од неких дванаест дечака из породица којима су припадали волови.

Свака група је била под надзором једног искусног младог говедара. Није то био лак посао чувати крдо од педесет волова. Дању је све било лако, јер су летња жега и несносне мушице приморавале волове да траже спас у хладу испод

У свако такво јутро пре педесет година, чинило се, нама пастирима, да присуствујемо стварању света, најпре света пријатељских звукова и светлосних

Осећао је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет година.

Како су у мом младалачком размишљању од пре педесет година, светлост и звук били доведени у везу са природним даровима који омогућавају међусобно споразумевање човека са

на њих је имала утицаја чињеница да је млад и предузимљив молер принуђен да уноси угаљ са улице у подрум по цени од педесет центи за тону. Мој метод је био успешан.

Председник Барнард са Колумбија колеџа рекао је једном у свом говору, пре неких педесет година, да је младом студенту тога доба недостајало ”знање о видљивим појавама, а не само обавештење о њима.

у младим годинама имао прилике да се бави експериментапном физиком, а да је постао професор физике када му је било педесет година.

био највећи интелектуални покрет у Сједињеним Државама и да је показао такве резултате о каквим нико није ни сањао пре педесет година, а крај тога покрета још увек није на видику. Тиндал ми је скренуо пажњу на Вллл том часописа ”Природа”.

Она се појавила као нејасна визија у мозгу једног човека, Фарадеја, и тела после готово педесет година њу је формулисао Максвел, да би је затим експериментално доказао Херц.

И сами први колонисти били су идеалисти, који су кренули на опасне путеве. А сто педесет година затим, Континентални конгрес тих колонија донео је, у Филаделфији, “Објаву права колонија,” и та објава, као и

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

“ Нико не зна да је он једва у ћемеру набиљушио педесет дуката да обави сунетско весеље, но све зинуло да види чуда од злата и госпоштине...

Вратио се да овде испусти своју душу. И легне покрај дедова у завичају својем. Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Свака песма може бити Од педесет грама — Ипак позив на претплату Песма ј’ над песмама. Ал’ и позив може ићи У запећ да дрема, Ако зове и призива

То је тако чешће било од стара земана, Пак се ево потврдило и данашњег дана: Навршило с’ сто педесет његових прошета, И многи га траже да ку с’ честита опета; Јест’, ал’ он је тој паради окренуо пету, И ено га, Бог

јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.

Петровић, Растко - АФРИКА

Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде. Галеби све тамније боје. Читам историју Африке, у току свих доба.

Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.

После врло дугог наговарања пристају да ми их уступе, али траже за њих двеста и педесет франака. Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на

После врло дугог наговарања пристају да ми их уступе, али траже за њих двеста и педесет франака. Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару

далеко већа, и у самој Африци, али наљућен што зацењују не што мисле да толико вреди, већ да би ме „одрали“ (двеста педесет франака за црног сељанина је огромна свота), враћам им их, решен у себи да им ујутру пре поласка дам баш и своту коју

Треба сат времена док се погодимо, и док брод, који није месецима радио, проради. Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају.

Краљевина мог брата простире своје границе од изласка до заласка сунчевог (једва да је педесет км).“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у

сантима (сто двадесет кориа за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена млада и лепа око четири хиљаде кориа што није ни 350 франака). Цена кориа ипак није свуда једнака.

младожења, који је од оца већ откупио девојку за шест боца џина, ево и невести прави дар шкољкицама, за више од педесет франака. Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица.

Ићи ћемо, не камионом већ реноом Фонтеновим, који ће нас за неколико сати пребацити у Сикасо, на двеста педесет километара од Бобоа.

Рено може да прелази и кроз савану педесет километара на сат, али под условом да се одрекнем свих својих црних пријатеља.

Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу њим прећи још сто педесет километара који ме раздвајају од Нигера.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Да ми је ђеда жив, а ти да си педесет година млађа, бих те за њега просио, само да му разјасниш санове...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Дајте ми вашега коња. — Шта знам где је? Бог зна куд је њега сад одвео коморџија. Да глупа положаја! На једно педесет корака од нас грми једна наша батерија (чини ми се Мостићева).

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“ У току борбе ових неколико дана изгубио је две трећине официра и војника. У чети нема више од педесет пушака. У рововима се налази војник до војника на четири метра растојања. Онда нам је детаљно објаснио ситуацију.

мене покупи неке ствари, па ће рећи: — Ми одосмо, а вама како Бог да — онда као да се присети: — Бугари су овденак на педесет метара. У здравље! — и трчећим кораком оде. — Пријем и предаја дужности у рову! — смеје се капетан Радојчић.

Светислав поче: — Освануо је шеснаести стептембар. Пред нама се указаше бугарски ровови. Заиста нису били даље од педесет, шездесет метара. Укопали су се на исти начин као и ми.

Само запиткује. Чудим се оној двојици што му уопште одговарају. — Тако... око педесет метара — вели Предраг. — Али одмах, непосредно иза тих жица, налазили су се бугарски ровови. Па сад извол’те!...

Сада смо у заклону камењара, те нас Бугари не виде. Ту су, на педесет метара од нас. Стрепимо само да не изврше јуриш. Сва је наша срећа у томе што њихов командант није у првом стрељачком

„Настало је преко телефона објашњавање између мене и команданта пука. Рекао сам му: Господине пуковниче, од сто педесет људи, колико имам у чети, сумњам да ће прећи читаво двадесет... Боље је да сачекамо вече.

— Питате, колико је одстојање? — Ах, да! — подсети ме наједном. — Бугарске објавнице далеко су од наших педесет метара. А њихови ровови, и тај мерзер, тако... сто, сто тридесет. Можемо изићи да вам покажем.

Њихове су жице исто тако замршене као и наше. Позади жица, с оне стране, било је неколико ровова... На педесет метара. Онда иза ровова објавница пружала се мало заобљена чистина, на којој је било нагучено камење, као бодље у јежа.

— Сто. Рајко скочи и плесну рукама. — Ето ти твоје математике!... Не знаш! Уважени бароне!... Десет руку има педесет прстију, а не сто. Посилни, услужи господина кавом — показивао је прстом на себе.

Е, тако. Изиђите вас петорица... Ви ћете отићи лево од наше објавнице једно... педесет метара и ту ћете кроз њихове жице просећи канал. Онда један напред, остали за њим.

Свуда наоколо налазиле су се испаљене чауре. У тим рововима лежали су сигурно наши пешаци. Мало више изнад, на једно педесет метара даљине пружала се друга линија. Тамо су били Бугари. Отуда су тукли наше у теме.

— Знаш шта?... Извештава ме мој наредник да је капетан Радослав довезао данас једно буре вина од педесет литара. Хоћеш ли да свратимо код њега на вечеру, па ћемо пред зору заједно навише. — Ха!... Боже правде!...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Када пише, Добога уздише, Кад говори, Педесет умори. — — — — — — — — Сваком у инат — Зака нам је аблегат! Песмица је, мора се веровати, озбиљна, и без сумње

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Велика је снага и задруга у њега била. По четрдесет, педесет кућне чељади радило је на њивама његовим, са којих су се у врелој сунчаној свјетлости кроз планинско, небеско

— поклонио за педесет бијели' меџедија. Ето ти и те шубаретине, а ево ти оружља, па се наоружај, штоно има ријеч, до зубâ.

Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Грим се и сам појавио као преводилац. Тереза Албертина Лујза фон Јакоб-Талфи превела је двеста педесет лирских и епских песама већ 1825. године. У својој компаративној студији поводом Вукове књиге из 1833.

Ћипико, Иво - Пауци

Примакни! —Видјећемо, болан! Што циганиш? Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера... Је ли поштено? Сјутрадан пошао је Петар у друго село да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је

Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна ... И тако без икакова труда добио би своју надницу...

по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко углављене цијене, приде равних педесет талијера. Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.

и друго он набрајаше.. . А не само колико ти плода даде!...А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето, то је, мислимо, чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд.

Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету коју они што суде на своју

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Младожења, краљ, био је висок темељан човек, не млађи од педесет година. Млада је била танушна прозирна девојчица са великим уплашеним смеђим очима. Није имала више од десет година.

Опоравља. Крпи. Вест је вредела педесет златника, а ја сам ето из кесе извадио само пет и дао му их. Обећао је да ће ћутати. Отићи ћу госпи.

Забога, па ми смо од краља тражили помоћ: стотину врећа јечма, педесет врећа зоби, исто толико врећа пшенице, тридесет чаброва свињске масти или лоја и стотину чаброва белога мрса.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Баш тога дана држао је он својим слушаоцима предавање о Аристарху са Самоса. Тај научник предавао је у Музеју пре педесет година па је, први од ових, предузео да геометриским методом премери отстојања и величине небеских тела.

Клеопатри је тада било двадесет година, а Цезару педесет и две. Буран живот оставио је јаснога трага на његовом лицу са упалим образима.

Ту, у моме врту, стоји један стари павиљон. Саградише га талијански мајстори пре педесет година. На сваком углу његове правилно сазидане шестостране основе стоје хексагонални стубови од тамно обојене

две стотине двадесет и пет метара, па би добрим делом пала у Дунав, али се не би од његове обале удаљила више од сто педесет метара. Дошла би, по прилици, донде где Дунавом плива она клада.

највеће чудовиште што га је носила наша Земља на својим леђима, дуг двадесет и пет метара, а тежак, вероватно, својих педесет хиљада килограма! Сви остали чланови овог царства џинова, колико год да су огромни, заостају далеко иза њега.

У својој стварности, тај је прстен још величанственији: само његова ширина мери пуних педесет хиљада километара. Према тој ширини је његова дебљина невероватно малена, тек три стотине километара.

сада заузела само шездесети део небеске кугле, па према томе можемо лако израчунати да је стварни пречник те плоче дуг педесет хиљада светлосних година.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На једном прозору се гвожђе много раздрмало али није оправљано. Мађарица, код свог јаче од педесет година старог господара, уседела се, уранила, потеже је и чула, и надзор њен није вредео скоро више ништа.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

људе извештавати, приповедајући како је неки младић миромрсце и мирољупце оружијем напао, на три стотине јуриш учинио, педесет потукао, и сад у тамници лежи и тако даље, од куће до куће идући, стигне најпосле и до честитога аге, гди придода да

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Јаукнућете, верујте, као да вам се у мозак зарило педесет змијских жаока, а ако запитате шта је то што вас је тако тешко озледило, добићете одговор да је то непозната количина.

панталона и излизане памети и скинућеш ми дубоко капу и изјавићеш ми своје поштовање и понудићеш ми да ми, за педесет динара, напишем честитку у стиховима за мој рођендан.

Но рад сам да знам шта ћете ме ви коштати. Ваше посете? — Па, имао сам десет посета по педесет динара и један конзилијум, свега шест стотина динара. — Јефтино, одиста јефтино.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Био је то један од оних дората без белеге, каквих је само у нашој батерији било око педесет. Онда нам нареди да се вратимо у батерију и да се распитамо. Поднаредник коњушар био је Светозар... Онај бели.

њихове напрегнуте жиле, исколачене очи... Сколисмо са свих страна. И официри, и војници. Вукло нас је преко педесет. Да се не би клизали, разастирали смо журно наше шињеле, и тако, стопу по стопу, довукосмо топ опет до ивице.

— А шта је било са оним војницима? — Да видите сад наше муке!... Понор је био дубок око педесет метара. Одоздо чујемо неко јаукање. Вежемо онда једнога наредника, и спустимо.

Испалили смо за време твога спавања око педесет метака, а ти ни „репом“ да мрднеш. Ордонанс ми предаде наређење из армије, које сам одмах доставио команданту.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како беласале шкољке и пужеви као тек рођена месечева деца! Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу.

Како беласале шкољке и пужеви као тек рођена месечева деца! Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу. Педесет година му риба измиче, остављајући за собом уништене и покидане мреже.

Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу. Педесет година му риба измиче, остављајући за собом уништене и покидане мреже. — Еј, уловићу рибу Сребренку!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар и послије педесет година.

Ђе с Турцима завргоше кавгу, триста Срба са седам хиљада: два Србина уд’риш’ на педесет, четворица на стотину Турак’, осморица на двјеста Турака.

нема човека који не зна неколико пјесама (ако не читави, а оно барем комада од њи), а има и који и знаду и преко педесет, а може бити и на стотине.

Који човек зна педесет различни пјесама, (ако је за тај посао) њему је ласно нову пјесму спјевати“. А по народу највише разносе песме слепци,

Кузун Јањо је, по једном мишљењу, Јован Кантакузин, рођак деспотице Јерине. По песми, он има сто и педесет година и „кад он паши на диван изиђе, пред њим паша на ноге устане“. Поцерац Милош у овој песми и у п.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ми смо понијели ручак. —А ја ћу остати хиљаду година! — викну Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо хиљаду стотина и педесет година! — гласно се продера Николица као да је казао највећи број на свијету.

— Хајде да је погледамо мало поиздаље. Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака. Гледана одатле, колиба је са- мо горњим дијелом вирила из удољине.

Одозго ћемо вирити како нас траже. Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму. На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако могло попети. — Ево је!

“ — А шта ти је било с дједом? — упита осјећајни Вањка. — Ех, шта! Погибе недавно, прије педесет година, кад су се оно кметови побунили против бегова. Убише га из кубуре, а ја, ево, остадох сироче. Јадни дјед!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

красну нову шарену хаљину и нађох јоште двеста драма којекакве сребруштине и један од суха злата језик, да има до педесет драма злата у њему. Помислих на то и узех. Где сам, ту сам, што да чиним већ!

хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане. Кад извукоше мрежу с рибом, сто и педесет и три теке великих риба бијаше — моруне, што ли су биле.

Толико их тушта бијаше тако да и педесет је стачило било на једнога Грка. Ама војвода их, по христјани поборница, пречиста владичица, скора дозивљућим ју

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста педесет. — Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој да наше дете има си три касе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности