Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је тео за пединтера стати. ВАСИЛИЈЕ: Какав пединтер, кад сте ми обећали Евицу? ФЕМА: Шта, мамзел теби обећала? То је гурбијанство.
ЈОВАН: Него? ФЕМА: Ханц. ЈОВАН: Зар сам ја коњ? ФЕМА: Будало! Најлепши пединтери имаду то име. ЈОВАН: Нисам ја пединтер него шегрт, нит’ је мени отац казивао да се немчим, него да останем који сам био. ФЕМА: Кукавицо, то је ноблес...
ЈОВАН: Да јој читају молитву. МИТАР: И она ти је заповедила да се тако обучеш? ЈОВАН: Дакако. Ја сам њен пединтер. Сад морам све другојаче уредити него што је досад било. Видите овај орман?
ЈОВАН: Мајсторице, сад имамо ми двоје процес. Кажите ви мени тко ће ми платити што сам био код вас пединтер, јер како видим, мајстор Митар неће ме више оваквог трпити. МИТАР: Ти да радиш, ниткове, а не да скиташ!