Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер је клетва ова божанског порекла, Против нас је пао свирепи мач с неба; Од Божје је руке рана што је пекла, Од Божјег је теста мрва црног хлеба. У тврђави доста издајник и један, Довољан и кључић од најтврђег града!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Красне баклаве од педесет сувих јуфки! Рогозићкина пита пекла се у истој симиџиници где и Ћирковићкина. Тепсије једнаке, пале у наследство једна Марку, друга Алки.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дође тако једном на ред и мјесец. Пекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ. Душу дало за мене!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Онога ко се на јело дури, печени зеко по селу јури. Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни јело, жељан је био дјечака-друга.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под њима земља горела и пекла их.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло. И никад се из њихове куће није чула, као из осталог
Али не као остале, на леђа комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас. Угрејана плоча пекла ју је. Али њој је било хладно. У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.
Софка натеже тестиче. Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не, најпре би га окупала. Окупала би га... Села је у корито, вода је пекла, али није хтела да је расхлади, квасила је груди, лице, косу и леђа, питајући се: како је све то одједном дошло после
Каква су му само леђа! Колике су му руке! Плећке су му као мотике. Стајала је поред пласта и пекла га очима. „Дођи да се одморимо!“ викнула је строго. „Нисам уморан!“ „Дођи, кад ти кажем!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
било је тамно, осим озарених, веселих лица која су седела око ватре и зурила у узавреле котлове и таве на којима се пекла риба.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз фино сито.
Сметала је, или, у свима домаћима, скривено пекла, увек Сока. Зачудо, интелигентнија од свих њих, та девојчица није осећала ни моћ ни лепоту културе која је као неки
Та немоћ, о којој другарицама није никада говорила — а другарице одлично знале да постоји — она ју је највише пекла. Осећала је мала бунџика, од дана у дан се уверавала, да је она складна заједница у њиховој кући јача од ње, свеједно
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Хоботница сопственим ушима није веровала, али Белутак понови своје речи. Узалуд га је жаруљама пекла, узалуд стезала, покушалава да разори. Белутак је остајао спокојан и — неразорив! — Нека га узме ко хоће!