Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мислио је, веровао да им он ништа зато неће... Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...
— рече Ногић... Остало је ћутало као немо... Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... Сунце је пекло и кроз густо лишће. Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема. То је моју сироту мајку и сестру пекло ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању. — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору.
Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити. Пекло је то и њега, види се то. Пио је врло мало, и то само вино.
Африка
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Дуга! — нареди њен отмичар. Под млазом светла што је пекло очи, Нина за тренутак постаде омамљена ноћна лептирица прикована за шофер-шајбну »дијане«.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Не, госпо... о...! — Јекну Димитрија падајући. Кола се учас изгубише, а Димитрија остаде на путу. Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба. Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише, јурио ноћу зубати вук. Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал и камен му беше ложе меко... Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло. И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Толико је сердар био натмурен, да му кроз то вријеме Јока ни поменути није смјела о просцу, премда јој је то језик пекло. Она наговори снаху да свекру помене. „Ш ђаволом и просци и удаја и — све!“ викнуо је сердар кад она о томе заусти.
Петровић, Растко - АФРИКА
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Куда? — По свој прилици на Шуматовац. Оданем, па се опет упутим Шуматовцу. Дан је био неисказано врео, сунце је пекло, а ниоткуда ветрића. На левој обали Мораве беснила је у најжешћој разузданости пушчана и топовска борба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бојовић је нервозно пушио. Војници пунили пушке и затварачи шкљоцали... Осећао сам лаку језу, иако је сунце пекло. Војници се разилазили да сврше нужду. Бојовић их не жури да се врате што пре.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На кључ је у њих Сунце утеривало своја лучења; И никад сувише није пекло на грудима. Отицало је опет зором, котрљало се по ливади, Гледах га једва разбуђен, насмејан у чуђењу, Не знађах да ће
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Склони се Варалица иза стене да увреба прву стражу. Пекло је сунце, жарило, над песком је као жута ватрица јара титрала, песак у варнице претварала.
Орао ни главу не окрену, узе Вапалицу на крила и суну к облацима. У трен су били изнад облака. Како је пекло сунце, мајко рођена. Како звиждао ветар! »Паднем ли, ни коска неће остати од мене!