Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Поделићемо следовање вечерас! ТАНАСКО: Опет онај пексимит француски? Дизвинете, од тога сам добио затвор! Да барем има печен компир и тани!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ађутант пука се враћа отуда и саопштава да је донесен пексимит. Командири одредише људе за пријем. Свакоме војнику је дат по један пексимит.
Командири одредише људе за пријем. Свакоме војнику је дат по један пексимит. Били су то правилни квадрати, с прста дебели, неке смесе, тврде као камен.
Били су то правилни квадрати, с прста дебели, неке смесе, тврде као камен. Покушавали су војници да загризу пексимит, правећи гримасе на лицу.
Покушавали су војници да загризу пексимит, правећи гримасе на лицу. После узалудних покушаја, један, посматрајући пексимит, каже: — Славу им њину, место леба, дали нам дашчице.
Објашњено им је да се пексимит не гризе као хлеб, већ га треба у чају или води поквасити, или га преломити, па помало грицкати.
Мљаска Исајло по устима пексимит, и са извесним багателисањем вели: — Ово, господин поручник, личи на струготине. — Наравно — одговара Лука — ти си
Он махну главом, па ће рећи: — Тхе... уста мичу, трбу’ не осећа. И пошто су изнашли све мане, појели су пексимит у сласт. Чак су и мрвице покупили. БЕСПУЋЕ...
— Замисли да се неко нашали сада, и тресне пред нас пуну корпу векни. — Боже, ала си луд! Море пексимит, па са чајем... Деликатес! — вели потпоручник Војин. Говори се о неким транспортима хране који никако не стижу.
— Наш командант испаде: „родитељ Стојиљко“. — Вреди ово више него један пексимит... — Читај, бога ти, даље. — Неко је у друштву рекао, да се — Душан поче гласније — „командант љути што свештеник
Један се ипак нагнуо и шакама захвата воду, те је пије. Објашњава да му је у грлу застао пексимит и замало да га угуши. А на брежуљку, између мртвих, леже и живи костури, и чекају последњи час.
Главу нам заноси мирис печена меса. Као сан... До малопре смо разбијали пексимит каменом и крцкали штедљиво, колико да не помремо од глади.