Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Да прилпнет јазик гортани твојему. ЈОВАН: Пани, просим их пекње, из које су они столици? Боху присам, ја сам млоге Словаке познавал, але таки разговор не чу сам.
РУЖИЧИЋ: А что јест сије? (Покаже бурмутицу.) ЈОВАН: То је так же пекње, то се вола бурмутица. РУЖИЧИЋ: Всјачески. Обаче не вјеси ли ким образом могл би аз малоје пјеназ число под лихвоју
ЈОВАН: О пани, и ја знам пекње спиват. (Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда,