Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А гроб: о, да ли свити? СУСРЕТ Једне се ноћи беше срела, На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела, и ангел што на свет слази.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим сокаком једна кола и у њима један млад човек. Баба Пела, која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо
Па реко’: кад можеду попови да се тучеду... — Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица. — Па попови,... ови... наши. — А кога су, рекосте, тукли?
— С драге воље! Извол’те унутра — рече Пела и пођоше обе. — Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца. — Иди, Мило, отерај зељова под амбар — викну
— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца. — Иди, Мило, отерај зељова под амбар — викну Пела шегрту — знаш да не трпи капуташе и обувене људе. Одма’ мисли да је неки вандрокаш.
— Прошћавајте — вели Пела кабаничарка — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим да се когођ, кад је овако сама кућа брез
— Е, чини вам се то само, слатка. — Ју, страсна и велика! А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена. — Та зар је један, слатка. Не знам ни с кога краја већ да почнем!
— пита Пела зачуђена. — Та зар је један, слатка. Не знам ни с кога краја већ да почнем! — Ју, рођена — чуди се Пела — а ко би то рек’о?! — Ето, прво, не зна немецки! Зар то није фелер за једну младу девојку!! Ето кажите сами!
! — Ето, прво, не зна немецки! Зар то није фелер за једну младу девојку!! Ето кажите сами! А Пела се замислила па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер. — ... Те још какав фелер... још какав слатка!
Одмах за њом крену се и снаш’-Пела, па зареди по комшилуку. Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску
Африка
ми предлаже да је видим, али ја из чистих скрупула према ономе што ми је Вуије причао о тој младој девојци из племена Пела, која га никад није варала и која је јахала све његове коње, одбијам да је видим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имала је обичај да протресе косу, као да јој смета. А пела се у кола као анђели, који иду у небо, на лествама. На Исаковичевом путу у Росију, тај човек, и та жена, и та ћерка,
Морао је да примети, не само те њене ципелице, из престонице, него и комад, бели, лепи, њеног бута. Пела се узбрдо као козле.
Била је то дрска, стасита, девојка, јаких ногу, које је показивала, скоро до кукова, кад би силазила из кола, или се пела у кола. Тражила би само – тобоже стидљиво – да се мушкарци окрену, и не гледају.
Имала је широке ревере, оперважене, росијским, ширитима, а огрлицу, високу, која се пела под кику, испод трикорна. Исто је тако била сва сребрна, на рукавима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ код првих кућа Карловаца, док су се пела узбрдицом, западајући точковима у рупе излокане од давних киша, накривљена тако јако да се чињаше као да ће сваки час
За ливадом, која се пела узбрдо, са неколико зрелих шљива, видела се велика жута кућа и кров дрвене црквице, под великим храстовима, а међу
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ништа се није догодило...« Тако је мислио Пуфко док је Бел Ами трчећи сустизао девојку у белој хаљини, која се већ пела ка првом дрвећу изнад градских кровова. Корачали су једно поред другог.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: Граф ТРИФИЋ СУЛТАНА, његова жена ПЕРСИДА, собна служавка СТЕВАН, служитељ СРЕТА, чизмар ПЕЛА, његова жена ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.
СРЕТА: А, то је млого! Господине, ја вам желим свако добро, али ја сам био двапут цехмајстор. Да је то моја Пела, видила би како се цехмајстор дочекује. Богами, то је млого, овде треба да је човек као камен.
) Или ћу бити госпођа у кући, или ћу све растерати. Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6. ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница?
Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6. ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница?
ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас.
Добила сам заповест да дођем код вас. СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи? ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш.
ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш. ПЕЛА: Тако су и мени казивали. СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.
СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу. ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати. СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује!
Само се гдигод пофали зато, пак ћу ти ја показати каква је разлика између нас... Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам. СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје. ПЕЛА: Милостива госпођо...
Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам. СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје. ПЕЛА: Милостива госпођо... СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим.
Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду? СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја? ПОЗОРЈЕ 7.
(Завјеса) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (Соба код Султане.) ПОЗОРИЈЕ 1. ПЕЛА и ПЕРСИДА ПЕЛА (сама, у Султаниним аљинама обучена, на глави има шешир, испод којег види се цвет, који јој полак лица
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кућа се испуни. Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом. Убрзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.
Ја не знам где и какво је | то. Иди ти и подај! — тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ћуран барјак носио, Пућ-пурућ, Пућ-пурућ! Беле гуске играле, Трапа-трап, трапа-трап! Кокошка се пела, На чандији снела. Чандија се срушила — И песма се свршила.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А да си бар тада могао жељу да ми одмалиш. Узимала сам те у наручје и пела на себе, као што се дете пење на коња. А ти ме, јаду, штипаш, уједаш као мало куче, само ме наљутиш и оставиш.
И сада га волиш више него мене, и сада, и сада, уз рукав гуња пела се пшеница, кроз кошуљу су га боцкале хладне и ситне бобице, под прстима дубоко у пшеници лармали су дукати.
Од тога се богаљи рађају.“ Јасно чује „крв не помеша“. Он је држао опуштене дизгине, а кобила се сама пела уз брдо, одакле се видео пут за Паланку.
Туђе су ово кости у Адама. Није то моја кост, угаси лампу. Дим петролеја гадљиво пела ноздрве. Отвара прозор и удише звезде. И опет је ноћ и опет је с лампом.
Петровић, Растко - АФРИКА
ми предлаже да је видим, али ја из чистих скрупула према ономе што ми је Вуије причао о тој младој девојци из племена Пела, која га никад није варала и која је јахала све његове коње, одбијам да је видим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мати ме словенска је Њежно дојила, В сладкем домољубји ме Је одгојила. „Бог вас живи вечни час!” Пела змирај бом на глас: „Бог вас живи, мамица, Врла Словенка!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа. И он, још у мраку, већ је био осветљен. Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
дакле, нека се по моди каже Мендин; — Сара, Сирен; — Наста, Нерина; — Перса, Исидора или Сида; — Макра, Мигрен; — Пела, Бианка; — Рокса, Розмарин; — Фема, Филис или Филида; — Алка, Луиз; — Пулхерија, Пулхрин (ово је од латинског пулцхра,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада кретосмо и ми... Осећао сам како мој коњ несигурно гази, као да тражи сигурнији ослонац. Вода се пела. Подижем ноге на предње сапи. Сад несигурно седим, вода ковитла около, да ми се по глави мути.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Затварао је очи, отварао их и зурио у падину, а она чудновата громада и даље се упорно пела уз брдо и најзад ишчезла на заравњеном пољанку на самом врху.