Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Је ли јелен и у кавезу јелен? Може ли лав бити лав без саване, у којој, кроз поветарац и пелен, прати кретање своје живе хране? Зар је ова сита ленштина лав? Зар је слон овде увеличан миш?
МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ СВЕТИ САВА НА АТОСУ Из двора с длана очевог, Свети Сава босоног оде кроз пелен и чкаљ. Купином се храни, на камену спава, маслачак му је светац, невен краљ.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јула је једнако чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.
Ако ти ’оћеш, ја боме нећу! Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен! — Па, забога, Персо, тридесет скоро година живимо к’о пријатељи!
и поп-Ћире јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири) збиле оне речи од пословице која вели: »Ја босиљак сијем, мени пелен ниче«. Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Банату нероткиња између Велике и Мале Госпојине убере траве мајчину душицу и пелен, скува их као чај и попије да би затруднела.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да се до грла потапа тамо пет ноћи, па ако га змије и траве не удаве, да се у тамницу мемљиву баци, да грки пелен уместо хлеба једе, да му кувају чемерике старе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А што је то чај, стрико? — Трава једва, руска, осушена, личи на пелен кад се сух смежура! — Па то је лијек њеки? — А и јест лијек!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. шупљином зјапи рана ми под ребром. О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом а Службу чека моје звоно глухо да макар једном бруј
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ни сестрица; Ал’ ме немој, момче, на глас износити, Јер сам ја сирота несретна девојка: Ја босиљак сијем, мени пелен ниче. Ој пелен, пеленче, моје горко цвеће! Тобом ће се моји свати накитити, Кад ме стану тужну до гроба носити.
Ој пелен, пеленче, моје горко цвеће! Тобом ће се моји свати накитити, Кад ме стану тужну до гроба носити.“ 145. Море, дуну
давор’ бриго моја! Да ја знадем, моје бело лице, Да ће тебе стар војно љубити, Ја би ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад стар љуби, нека му је горко.
трг, тржиште, пијаца, вашар; 3. роба која се продаје; 4. новац, зарада од продате робе; 5. пазарни дан пелин = пелен 1. биљка из породице главочика, јаког мириса и горког укуса, која се употребљава у медицини (Артемисиа абсинтхиум); 2.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен пеленче!
чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој пелен пеленче!
не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци...
Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то песма: „Ој пелен пеленче!“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада!
Овдје вам свако братски руку стеже У туђем св'јету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство и крв света. Остајте овдје!...
Не сејте ми изнад гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Већ по гробу пелен засадите, Горки пелен, и оштру остругу; Кад је цео живот пелен био, Нашто ће ми мртвоме босиљак?
Не сејте ми изнад гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Већ по гробу пелен засадите, Горки пелен, и оштру остругу; Кад је цео живот пелен био, Нашто ће ми мртвоме босиљак?
гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Већ по гробу пелен засадите, Горки пелен, и оштру остругу; Кад је цео живот пелен био, Нашто ће ми мртвоме босиљак? Кад је живот препун трња био, Нашто ће ми после смрти ружа?
гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Јер кад гране право премалеће, Из руже ће поникнут’ оструга, Из босиљка пелен процватити: Пелен ће вам горке сузе мамит’, А оструга срце раздирати, Што ми нисте завет испунили! В.
мирисни босиљак; Јер кад гране право премалеће, Из руже ће поникнут’ оструга, Из босиљка пелен процватити: Пелен ће вам горке сузе мамит’, А оструга срце раздирати, Што ми нисте завет испунили! В.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Ником није на ум пало Да у цвеће пелен сади, Нит’ се нашло злобних душа Да раставе двоје млади’. Ниче лице није свело, Ниче око суза лило, — Јер се
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна посестримо чемера и буне Јетких мудраца с измишљена
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој, пелен-пеленче!“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена.
Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида.
Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци...
Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!“ ИИИ Мој је живот тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љуби, терпи, серце моје, То је јадно стање твоје; Другом се ружа румени, Мени с' тавни пелен, ах, зелени. 1817. Михаило Витковић СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву
Ал’ ко хоће до веће да дође сласти, тај мора Готов бит и пелен горки загристи каткад. Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг. О, зар може и ход слатко говорит тако?
— Као што је познато, Змај је врло рано написао своју пародију Суботићеве баладе, Чемер-деку, Пелен-баку, која је први пут објављена у календару Месечару за 1860. год.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У песми из рукописа непознатог Пераштанина "Ђевочица пелен бере... мимоходи дробну ружу" и двоструком симболиком - радње и значења - открива своје душевно стање.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, шта је ујед, отров твој, змијо, шта, самоме себи кад излучим се у сичан. 2 Пазите, чудно сам вичан: јед, пелен ли ми од вас, или мана; мртав од ваше руке, или жив — не зацели се, не озледи ова рана.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Н 87 ОВАС 87 ОДОЉЕН 88 ОМАН 89 ОМОРИКА 89 ОПИХ 90 ОРАХ 90 ОРАШЧИЋ 91 ОСКОРУША 91 ПАЛМА 92 ПАМУК 92 ПАПРИКА 92 ПАПРИЦ 93 ПЕЛЕН 93 ПЕРШУН 94 ПЕТРОВ
Паприц, паприца, живица, кориандула (Шулек; ЗНЖОЈС, 14, 75). Теј од њега помаже варењу (ЗНЖОЈС, 14, 75). ПЕЛЕН Wермут (артеміѕіа абѕінтхіум). Пелен, пелин, (горки) акшенац, осјенац (Шулек). За спасоносну снагу п.
Теј од њега помаже варењу (ЗНЖОЈС, 14, 75). ПЕЛЕН Wермут (артеміѕіа абѕінтхіум). Пелен, пелин, (горки) акшенац, осјенац (Шулек). За спасоносну снагу п.
је заштитили од сваког зла) изводе »мушкарца окићеног луком и венцом паприка« (ГЕМ, 42, 1978, 372, околина Зајечара). Пелен. У народној песми п. је знак несреће и жалости — в. нпр.
враћа прстен јунаку (зато што га њен »род не љуби«), обраћа се пелену као цвету којим се кити мртвачка пратња: »Ој пелен̓, пеленче, моје горко цвеће, Тобом ће се моји свати закитити Кад ме стану тужну до гроба носити«.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
од те панаије коју је добри бог просуо земљом да би и сиротиња кљунула које зрно сласти кад јој је већ одредио да гута пелен и чемер. Занима ме да видим како се, рецимо, из обичног разговора прелази на додир.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје вам свако братски руку стеже — У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света. Остајте овдје! ...