Употреба речи пелену у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Па онда изиђе у кухињу. Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену. — А шта ћу — каже сестри — с овим новцима? Ово је проклето!... Ово је ђаволско!...

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Од те вуне гола трудница у глуво доба ноћи изатка пелену којом ће се дете, за чији су живот родитељи забринути, покривати.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ако ли анђели шаку пруже и заклоне му прса њоме, да му се обе руке одсеку, и да се рањен пусти у трави о пелену и гујину млеку. Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

крв ври и тече, Мисао је болест заразна и стара; Жена ничег нема сем тела и груди, И моћ да привуче, заведе, очара, И пелену скрије под девичне жуди...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

нпр. Вук, Пјесме, 1, 609: девојка која враћа прстен јунаку (зато што га њен »род не љуби«), обраћа се пелену као цвету којим се кити мртвачка пратња: »Ој пелен̓, пеленче, моје горко цвеће, Тобом ће се моји свати закитити Кад ме

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

обалама реке, Свуда ће пронети необузданост своју И стграну мисао моју; Па и породила загледајући се у детињу пелену, Неће осећати више брадавицу зажарену Него ће се све нагињати над колевку И чекати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности