Употреба речи пензија у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Цркли би од страха да се не укине пензија, после, опет, и сама би „чаршија“ била у нерасположењу кад не би чула новости на којима ће неко време преживати...

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

На крсним славама су се још скупљали само старци, животарећи од пензија својих изгинулих синова. Изнемоглим дрхтавим рукама ломили су славски колач. — Платити, молим!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Данину пензију, он је толико година био цестар, путар, а они ме дочекаше ко на сабљу: баба, ти си погинула, каква пензија. Па видиш ли, синко, да сам жива? А видиш ли ти, баба, шта у књизи пише? Бог те пита ко си ти.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Сећам се, најмаксималнија је била оног дана кад јој је најзад стигла прва пензија, после силног чекања. Питала је чиновника докле ће добијати лову? — Па, до ваше смрти, разуме се! — одговорио је он.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: Зар је наћи стан тако тешка брига? ДАНИЦА: Не то, али...Теткини приходи, једна скромна пензија, нису толики да могу покривати и кирију и одржавање куће. Морала бих се и ја постарати да штогод привредим.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Би знате, код нас, кад се оцеви мрзе, свете се на деци; кад се воли девојка, па она неће, одузима се, ако се може, пензија њеној мајци. Ко пише у слободном стиху, глуп је или лопов.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Чл. З. После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. Чл. 4. Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. Чл. 5.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СРЕТА: Не брини ти за то, само кад си ти посланик. Обнова парнице... нови докази... невиност... пензија, разумеш ли? ЈЕВРЕМ: Разумем. СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја бих рад и да се упослим. ЈЕВРЕМ: Опет у службу?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ноћу му, покрај ватре, ништа не мањка, Док скачу пламенови црвенокљуни... Цене стално расту, пензија танка, Па за живот ваља однекуд да се допуни. И од помрчине понеко је сећање црње!

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

КАЛЕНИЋ: Ствар је већ мало компликованија. Запиши ти, ујка-Васо: теча Сава – пензија, а тетка Живка и ја размислићемо да ли се та ствар може некако удесити. (Живки.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Погледа у Вићу па наставља.) „зора, кундак, владика, фењер, свастикин бут, бубањ, печат, пензија, поп!” (Престаје.) Будибокснама, шта је ово? ВИЋА: Не знам, не разумем. Знојио сам се пô сата док сам разрешио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности