Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— онда не беше више премишљања. Одважни синови јурнуше у опасност. Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерчива разваљенога шпитаља.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и штуку у реци, ако треба, и самог ђавола рађам, рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није ништавило, нек је и грех, само не јаловина, нек је и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јест, он је хтео, али коњић не могаше. Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху... Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пред једним од оних турских лучних мостова, под којим је у прљавој пени мукло хучао Дрим, она најодвратнија река на земљином шару, у сутон оног новембарског дана кад је последњи заштитнички
уђе до рамена он се наједанпут пови унапред и одмах затим његова се црна коса са широким белим вратом изгуби у прљавој пени таласа.
Тада се глава загњури и ишчезе у оној пени. На обали Се срца згрчише. Међутим она брзо изби, стресе се, задржа мало над водом одржавајући се рукама па је опет
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле му полугласно опсова, на матерњем језику, мајку. Кобила је била, најзад, стала. Сва у пени. Павле склизну са ње на земљу, као у неком слапу. У њеном врућем испарењу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
може огрејати ни дланове ни душу, ни љубичасти пламен из пакла пећи на нафту, ни цицијашка топлота лондонских пећи на пени, то није отровни дах гвоздених наказа из студентског дома »14.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
све би муке на ме селе. Ал' овако, све једнако, док се млађем пехар пени те му збори: „Жен' се, жени докле ти се свет зелени!” ја, осаман у селени, од јесени до јесени певам срцу: мирно вени!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице — Случајности се у сећање слежу Ко шећер на дно неопране
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Очију сјајних кроз таму мерка, кад ли ће чути лопова Ждерка. ДЕДА ТРИШИН САН Поток се Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице Трише, од
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада, кроз уске кланце, у Сиње Јегејско Море. О вали, о реко српска!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЛИЖБУА и мој пут, у свет, куле у ваздуху и на морској пени, привиђају ми се још, док ми жижак дрхће ко прут и преносим и земљу, у сне, у сне, у сне.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази. А кад жртва падне у крвавој пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене да ништи и гази!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, мада га се плаших; И чашу што се нрелива и пени Дижем у славу традиција наших И лепих жена!
долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!
И само гнев празан покаткад се пени. Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања, Болесна, кратка,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
сени, Ви закрвављени и ви заљубљени, Зарастите у плав сан камени Ви живи, ви сутра убијени, Ви црне воде у беличастој пени И мостови над празно извијени, Заустави се биљко и не вени: Успавајте се, ко камен, невени, Успавајте се тужни,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени, кидају и опет туку. Најпре су ти бели млазеви звонко певали док је ведрица била празна, не, ведрица је звонила од
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А доле са страшним шумом Вардар се пени, и стиже И пада кроз уске кланце у сиње Јегејско Море. О вали, о реко српска!
Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, ма да га се плаших; И чашу што се прелива и пени Дижем у славу традиција наших, И лепих жена!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А болови су били намртво онесвешћени и крв је капала по бетону у пени. У страшној кући, неумољивом и језивом претњом милело је вребане као потајно, лукаво и кобно примицање смрти.
У постељи, у пени из чипака, лежала је болесна жена и дисала брзо. Над њом, сасвим младом, лелујали су се лаки облаци завесица од белог
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим. Знај, тебе би, Слабачка, однео у дом лудих! 27. децембра 1833.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пораним И са врхова нашег Ловћена У мутно море поглед утоне, А из недара му видим ужаснут Све прождирућу силу где пени, — Па бојећи се гнева божијег, Кâ онај ивер људске ништине Што се на бурној сили премеће Кријући своје наде
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свануће дан, Хоће сванути, И у твог санка будном зрцалу Суморан ће му зрачак гранути — Па кад у пени братске мрзости Нагрђен крвљу образ опази, Са стрепећим ће срцем летети Опет у мрак, у ноћ, у гроб!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јануар фијуче у сутонској студи, Бичевана река модри се и пени. Јаук голих грана мртве из сна буди: Кикоће се време у вечитој смени.
И плану, прасну. Закрвавише се старе ране. Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова. Пени, хуче, Чека, да као лава шине, да њом се муње пакла сруче И, шинув, сунце с небеса скине.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али то шапутање ракије која се ето рађа у оштром воњу и црвенкастој пени не забрињава овог грбавог ђавољег брабоњка, иако ће га прва њезина бистра кап претворити у сипљиво кљусе, и ја сад
је пристао не трепнувши, говорећи како ће то бити дан страшнога коњаника Димитрија под којим ће сагорети у крвавој пени два луда ђогата.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
кроз ноћ гледам, Укажу се људске горостасне сени: С размрсканим грудма, са челима бледим, И уснама хладним у крвавој пени... И ја слушам шапат непојмљивог збора, Шапат који тихо умире и тоне... То је, можда, израз дубокога бола?
вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада, кроз уске кланце, у сиње Јегејско море. О вали, о реко српска!
6. Кад сам први пут путовао туда, Било је мутно новембарско вече; Пустошна јесен овладала свуда, А Дрина шуми, пени се и тече, И преврће се у кориту своме, Кô тешки болник...
Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11. Од ове ноћи протекло је доста. Отишла зима. И северац клети Не душе више.