Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну. Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лежећи тако, уморан, у пријатној хладовини, свакако би био заспао, да није чуо смех испод својих пенџера, и гласове, који су допирали из трпезарије.
Ноћ је, међутим, опет пролазила, полако, кроз башту, испод његових пенџера, својим, нечујним, корацима, својим звуцима, за које се не зна откуд долазе и како допиру до наших снова.
Момак трактира, Сеп Руч, живео је испод пенџера те трпезарије и по цео дан тестерисао и певушио. Никад тај човек није тужио. Био је слика потпуне среће у животу.
Можда би испустили кору хлеба из руке, или уста, и престали да деле трошице мишевима, и растерали пацове, са пенџера? Можда би подскочили до решетака, да виде, ко их зове?
Слушала је, дуго, очајно, промукло, дозивање, у помоћ. Идући дан, са својих малих и уских пенџера, Исаковичи су могли, мирно, да посматрају последице и рушевине те поплаве.
Па ако и не буде стигао он, па ако он и заврши у кући без пенџера, у Бахмуту, са слушкињом Жолобова, у самоћи, други његови сународници ће стићи.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ТЕТКА: Јесте, јесте; чудили смо се сви који смо пратили: кокошка црна, таман кад је сандук спроћу пенџера био, излети напоље, па пр преко сокака. Ја сам одма казала да ће Устић Пелу узети, па тако је и било.
Иди, иди, да не издангубиш. МУЖ: Дабогме, боље је седити на пенџеру. ЖЕНА: Пак, ако седим, код мог пенџера седим. Да шта би ти хтео, да се затворим као ропкиња, и да век мој изем? Гледај, и то му је противно!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Ову нашу просе. ЖУТИЛОВ: Милчи? НАНЧИКА: Ја сам одавно смотрила гди један често пролази поред пенџера и увек баца очи горе. Све сам мислила да л’ се ње тиче, и сад видим да је истина.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола, Угарчинова слава, свјетлуцајући потамњелом позлатом.
Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана. Они тамо с пенџера очи ми моје извадише. Нећу, нек се сам вади како зна.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих очију. Ах, девојко моја!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш
Хамал онако тужан оде па стане замишљен на неком ћошету, ће га види нека ханума са пенџера те пошље слушкињу по њега. Слушкиња дође к њему и каже му да га зове ханума.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Хе, хе, хе, гледајте ме како се руменим. ФЕМА: Не могу, господине, како ћу се с таквом фландром помирити. АНИЦА (с пенџера): Шта, ја фландра! (Утрчи у собу.) Коме си ти казала фландра, а? Коме си ти казала фландра?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Мјесечина, макадам. Во и крава вуку ме. - Спуштају се појаси с таванице, с пенџера. Бацам цјепке, нападам вукодлака, вучицу. - Вјетар ватру повраћа из тучане фуруне.
- Шкрипе шкриње, полице кревет срушен, проваљен, а климаве столице под чизмама крцкају. (Скочи мачак с пенџера уврх трешње попне се.) - Претурање, лупњава. Ц пећи чунак тандркне. Из раздртог џемпера испадају ораси.
У пећи гори дрво шљивово: гребу се сенке, шапе мачије; с пенџера буљи око дивово у обрви му гнездо сврачије. Облије пламен грлић тестије боје хитају.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
— О, татице, тај неглиже да видите! Тек у полак дванаест обуку се парадно, пак или с књигом седе код пенџера, гледајући како пролазе млади официри на коњма и пешице, или праве до два сата визите. МАРКО: Зар не ручају?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
На те ми је драги долазио, А сада се другом оженио.“ Драги јој се са пенџера јавља: “Ево мене, драга душо моја! Нијесам се јунак оженио, Веће ’оћу с тобом о јесени, О јесени која прва дође!
мајке: “Да ми зовнеш, мајко, јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и пенџера и било ми покажи лице! (Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио, кад сам твоје угледао лице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш
она се по пепелу врате натраг кући; али кад дођу тамо, не смедну одмах ући унутра, него се под стрехом сакрију крај пенџера да чују шта се у кући ради и говори.
Царева је кћи често гледала с пенџера у башчу и говорила у себи: „Боже мој, каква је то лепа башча и како је урађена, а ради је само један човек, па још да
“ Једно јутро царева кћи гледајући тако с пенџера и чудећи се, опази Ћелу у башчи па му проговори: „За Бога, Ћело, како можеш ти сам толику башчу тако лепо радити и
Довече укради кошуљицу па метни на пенџер, а ја ћу је полако узети с пенџера па ћу је бацити у пећ нека изгори.“ Он послуша матер; кад буде у вече, и од жабе изиђе девојка, он јој у | краде
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш
на дивану, па му рече: — Има ли ико бољи и богатији од мене, кад ја сваком ко рекне кад прође испред мојијех пенџера фисе билила дадем дукат?
— Има, царе, — одговори садразан — инглеска краљица, јер она, ко викне испред њезинијех пенџера фисе билила, даде му уједанпут стотину дуката. Цар се зачуди, па га упита: — Оклен инглеској краљици толике паре?
Најприје стигне под пенџере инглеске краљице и викне што је могао боље фисе билила, на што му краљица баци с пенџера стотину дуката.
Тако садразан прође испред краљичинијех пенџера за један дан деведесет и девет пута, и све вичући фисе билила, те доби од краљице деведесет и девет стотина дуката.
“ Ја сам му одговорио да има инглеска краљица, да она баци с пенџера стотину дуката сваком ко завиче фисе билила. Он се на ово зачуди, тја ме упита: „Оклен инглеској краљици толике паре?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Ох! (Извали се на столицу.) САРА: Оће да падне у несвест. Фришко хофманише тропфн. (Узме стакло с пенџера и принесе јој к носу.) ФЕМА (лагано): Јесам ли добро показала како се ноблеси владају?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Безазлена саде, вели, код куће седи, Сад по моди свака ходи, с пенџера гледи, Ко год прође, с' сваким слатко беседи. Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже.
Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето ти опет, ко из грозне
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неколико мутних адвокатских и мутних берберских пенџера имају исте жуте засторе. Чиновништво ситно, откинуто од великог апарата, без друге будућности до сутрашњег дана.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гледа, и часове броји Кад ћу проћи... А ја, кад бих близу био, Слао бих јој поздрав кубурлија своји'... А она с пенџера ђул и бехар мио Просула би хитро, и кô снијег на ме Пахуљице меке падале су ти'о, Као да су севдах ћутиле и саме...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Опет неће да мирује Раде: кад је тавна ноћца настанула, иде двору аге Бећир-аге, па постаја мало код пенџера; истом ага за вечеру сио, па с кадуном својом бесједио: „Моја кадо, моја вјерна љубо, ево има девет годин’ дана, кâ ј’
добро свати дошли до дјевојке, и здраво се повратили с њоме; а кад били аги мимо двора, дв’је је ћерце с пенџера гледаху, а два сина пред њу исхођаху, тере својој мајци говораху: „Сврати нам се, мила мајко наша, да ми тебе ужинати
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
врата тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире и све прислушује и од свога се пенџера боји.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— прогонство та — па, и табија — тврђавица табијат — нарав тагај — тада татли — сладак теке — тек тел — злато пенџера — метални суд тепати — тући, бити тесте — туце топрв — тек, први пут трандафил — ружа требе — треба туј — ту