Црњански, Милош - Сеобе 2
У њу су били узидани и плави, калаисани, турски, пенџери. Смрдела је, од блата, лети, а цурила, од влаге, зими, али су Махалчани причали, да је пуна драгоценог намештаја, а да
Он није крио да му је мирис хлеба милији од мириса јасмина. Пенџери на тој кући били су осветљени, ноћу, до неко доба, и, из те куће, често, орила се песма, и свирка.
да је у Херренхаусу, крај Визелбурга, био смештен у једну собу у приземљу, откуд су степенице водиле на спрат. Пенџери су му били у гвозденим решеткама, а зарасли у руже.
Многе су куће, и станови, у том кварту, у то доба, имали два излаза. Поред Копшиних врата, на дану, били су огромни пенџери, у скупом стаклу, а на црвеној кадифи, изложени, талери, францески златници, и дукати венецијански, све, поређано, на
Њихови кућери, у Хртковцима, у Срему, гледали су у шуму, над његовим огњиштем висио је бакрени котао, а пенџери у његовој кући, у Темишвару, гледали су у жбуње дивљег лешника, и шталу.
Август месец, те године, у Кијеву, и изнад Подоља, био је врућ, па су сви пенџери на кући били скинути. Куд год погледао, ходајући по кући, или седећи у хладовини, Павле би гледао у поље, видео реку,
Међу тим јастуцима, ловачким пушкама, ћилимовима, посуђем, били су и пенџери у немецком стаклу. А са стварима је отпослата, у Бахмут, и слушкиња Жолобова.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо момче Накићено, наређено, Мањ што није ожењено.
141. Ај, висока си, висока, планино, Од тебе се Јени Пазар види, Све чардаци и џемли пенџери, На пенџеру лепота девојка, Огледа се, бело лице бели, Лице бели, русе косе глади, Вас је Пазар лицем обасјала,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Закон веже и старо и младо, Закон веже, разлог одр’јешује. Залуду је кула и пенџери, Када није ништа у тенџери. Земља туђа, калауза нема, Туђи људи, не знамо им ћуди.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
129. Пера, или спице у кола. 130. Јаје. 131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица. 133. Винова лоза. 134. Пенџери на соби. 135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Множество неописане красоте девојака и међу њима гдикоја калуђерица, поизређале се по пенџери. Што ће ово сад бити од мене, ко бога верује, помислим; но што сам ја крив, кад је авлија отворена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ластавице ран востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ластавице ран' востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
под бијели Жабљак, виђе Иван своје б’јеле дворе: бијели се у висину кула, на ћошета сићани чардаци, а сјају му срчали-пенџери; виђе Иван, па се ужелио, ждрала коња фати бакрачлијом, и притегну ђемом од челика, но му ждрале ситно подиграва.