Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Какви су они — вели гђа Сида зевајући — таки им је и мачак. Настаде мала пауза. — Јуцо... јеси л’ још на пенџеру? — Јесам, мамо! — Отвори мало шалукатре!... У соби је к’о у рерну... врућина ми је. Па запали мало омана...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
- Шта си узео шешир? Иди, иди, да не издангубиш. МУЖ: Дабогме, боље је седити на пенџеру. ЖЕНА: Пак, ако седим, код мог пенџера седим. Да шта би ти хтео, да се затворим као ропкиња, и да век мој изем?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ФЕМА: О, господине, само то не. Волим све изгубити него да се с таквом несрећом помирим. АНИЦА на пенџеру шкрипи зуби. АДВОКАТ: Другог спасенија нема у овом случају.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Или ћу те начинити као што си била, или ћеш сва бити мешина. (Пође к пенџеру.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1. (Двор код Трифића.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
141. Ај, висока си, висока, планино, Од тебе се Јени Пазар види, Све чардаци и џемли пенџери, На пенџеру лепота девојка, Огледа се, бело лице бели, Лице бели, русе косе глади, Вас је Пазар лицем обасјала, Обасјала,
“ И оде ми од драге сијело. Стаде драга пенџер притварати, А пенџеру тихо говорити: “Мој пенџеру, моја сиротињо! На те ми је драги долазио, А сада се другом оженио.
“ И оде ми од драге сијело. Стаде драга пенџер притварати, А пенџеру тихо говорити: “Мој пенџеру, моја сиротињо! На те ми је драги долазио, А сада се другом оженио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Још сам, душо, врат искривио, гледајући џаму и пенџеру! Та бојиш ли се бога великога што сам врат искривио, а могу нам и дјеца бити кривоврата!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ На ади проживих једну годину, али једног дана, кад сјеђах с њом на пенџеру, рекох: „Ех, да ми је сад у вилајет отићи, па на џамији окуисати!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна. И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна. И ти твоју косу гладиш, И из мене серце вадиш, Љубезна.
РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом седећи, Неки ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу шапташе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свежем коња за плот, скинем бисаге и кубурлуке, па се пришуљам пенџеру: Џибукарда с Ђурђијом! Кикоћу, говоре и уговарају како ће ме и кад ће ме са свијета смакнути. О, небо вас убило!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што рекоше, то и учинише: отидоше Богданову двору; Богдан оде к љуби у тимаре, Митар оста двору на пенџеру, да он слуша што ће бесједити.
Митар слуша двору на пенџеру што говори госпођа снашица, од милина сузе прољевао, пак одоше до његова двора. Богдан слуша двору на пенџеру што ће
Богдан слуша двору на пенџеру што ће Митар с љубом бесједити, Митар иде двору у тимаре, пак бесједи својој вјерној њуби: „О Милице, драга