Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
скупи ноћу, Па засјаје том последњом моћу; Рекао би да ће сад изнова Букнут сила пређашња његова — Пламен сине, пепô скрије жар, Па за мало пепô је само и гар.
последњом моћу; Рекао би да ће сад изнова Букнут сила пређашња његова — Пламен сине, пепô скрије жар, Па за мало пепô је само и гар.
Јоште мало па сам пра и пепô, Над њиме се нагло моје лепо, У њег' рони те чемерне сузе — Боже, Боже, заш ме пре не узе?...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô! Журите момци, нека се сија! и мени је зима! грејô б'ж се и ја!” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде.
Зар није лепше носит' лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепô спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут' у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб?
о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о, чему се над'о, све је то давно пепô и пра', на угод живу пакости жуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
?“ Ил’ можда ништа не чекаш више Већ што се снази несложној пише, Да један уздах пепô распири, А жртвеник нам опет замири, А један синак — ма који буди — Да скупи жуди из наших груди, Да збере искре
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ох, зар тако, љубав света И по смрти јоште траје! Ох, зар тако пепô чува Моје свете осећаје! Зар је пепô тако веран, Па не пушта миље своје! — Аој песмо, туго моја!
Ох, зар тако, љубав света И по смрти јоште траје! Ох, зар тако пепô чува Моје свете осећаје! Зар је пепô тако веран, Па не пушта миље своје! — Аој песмо, туго моја! Ој, пепеле, добро моје!
Њена с’ међа тужном крије, — Ал’ бол ипак испуни је. ЛXИИ Гроб је трулеж, — он не уме Брзо пепô стварат’ — Ту смо близу, кад ће мртве Живи огањ згарат’.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
вечно да се упије, Да те залуди, да те занесе, Тренутом вечност да ти потресе; Да те уништи, да те обори, У прах и пепô да те претвори, Па и тај пепô да ти развеје.
да те занесе, Тренутом вечност да ти потресе; Да те уништи, да те обори, У прах и пепô да те претвори, Па и тај пепô да ти развеје. А усхте л’ само да се насмеје — Да те оживи, да те пробуди, Пољупцем да те опет залуди!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Народ ћути, Рајна ћути, А учитељ новог знања Од судија строгих, крути’, И не тражи поравнања: — Нека Рајна носи пепô! У Рајни је тако лепо!