Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мир. Задњи је талас дошао до хриди, Запљуснуо сетно и умро крај жала. Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом. Небо пепељасто. И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И лица под тим светлом као да остаре пре времена; очи губе сјај, а коса постаје пепељасто сива. То светло, под којим си одрасла као неки изненађујуће леп цвет, претварало је све у чамотињу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Посјетилац одврће поглед од прозора, крадом га скреће на болесника. Гледа у његово пепељасто лице, у његов воштани нос, и духовно се спрема на одлазак.
” Оним „искрено” хоће да купи могућност да вјерује у ту лаж. И гледа у нас понизним очима. Ми зуримо у његово пепељасто лице, у његов већ сасвим воштани нос и одговарамо гласом који и нама самима одједном зазвучи чудан и туђи: „Добро,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Накотиле се змије које бауљају по трсци или се сунчају на посивелим говеђим лобањама. Све је дошло некако пепељасто, и небо и предели, само су се обронци Вратимља над долином опасали свежим зеленилом и расцветалим јабукама.