Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
невјесте назначила ниси, Иако ми живот мој на кончићу виси, То ми дај последње в жизин благоденство, Највеће на свету, первоје блаженство, Да ја скоро кући дођем, у моју отчизну (Ах, овде ми моје серце от жалости бризну!
и измена: „да не би смешана, или аки украдена кому возмњела сја”, вели он, „в различије обојих при којемждо сочинениј первоје писмја прозванија сочинителеј, јако К. и Р. положено ест, јеже первим взором увједану бити које чије сочиненије јест.