Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Најпосле му се не допада ни моје име, зашто, каже, није српско, него хоће да се зовем Перзерин. МАНОЈЛО: Како? ИСАЈЛО: Перзерин, ха, ха, ха! Шта би ти реко, да си ми кум?
МАНОЈЛО: Како? ИСАЈЛО: Перзерин, ха, ха, ха! Шта би ти реко, да си ми кум? МАНОЈЛО: Ја би реко да ти је господин полудио. Али, пст!
Ево га. ПОЗОРИЈЕ 5. (ДОКТОР, ПРЕЂАШЊИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, гди сте ви оставили ваш разум? ДОКТОР: Перзерин зна; код куће да седи. ИСАЈЛО: Богме, њега нема. ДОКТОР: Како то?
МАНОЈЛО: Омоље. ДОКТОР: Твој цалајући језик уздржи. МАНОЈЛО: Бар то знам, јер сам тамо одрасто. ДОКТОР: Перзерин. МАНОЈЛО: То је име Исајлово, а брег се зове Призрен.
Ја се окренем... ДОКТОР: Јеси ли казао, да се више не зовеш Исајло? ИСАЈЛО: Кажем ја како сте ми надели име Перзерин, као и Манојлу Освим, а он се почне јошт већма смејати. „На“, рекне ми, „Носи ово доктору, знам да ће му мило бити.
ШАЉИВАЦ: Опростите није на вас, него на вашу књигу. Случајно увреди трифељ Перзерина. ДОКТОР: Перзерин је мој служитељ. ШАЉИВАЦ: Тамо је био брег и варош.
ДОКТОР: Шкода, што није и чауш ту био! ШАЉИВАЦ: Сад се отвори страшна вика и буна. Перзерин повиче: „Нећемо стране, нећемо клипе и перле, него оћемо да смо чисти од туђинства!
Тебе је доктор произвео, као и мене, и иако сам ја из једне стране, ти си из друг.“ На ово Перзерин баци се ђубром на њега и у јарости повиче: „Безобразниче, ти ли се усуђујеш мене бешчестити?
МАНОЈЛО: И ја се чудим. Али ви сте тако казали. ДОКТОР: То није истина. МАНОЈЛО: Ето, зна и Перзерин. ДОКТОР: Какав Перзерин? МАНОЈЛО: Па ви сте му дали име српско Перзерин, и мени сте казали, да се зовем Освим.
Али ви сте тако казали. ДОКТОР: То није истина. МАНОЈЛО: Ето, зна и Перзерин. ДОКТОР: Какав Перзерин? МАНОЈЛО: Па ви сте му дали име српско Перзерин, и мени сте казали, да се зовем Освим.
МАНОЈЛО: Ето, зна и Перзерин. ДОКТОР: Какав Перзерин? МАНОЈЛО: Па ви сте му дали име српско Перзерин, и мени сте казали, да се зовем Освим. ДОКТОР: Перзерин и Освим, смешне речи! ПУТНИК: Уместо Призрен и Осим.
МАНОЈЛО: Па ви сте му дали име српско Перзерин, и мени сте казали, да се зовем Освим. ДОКТОР: Перзерин и Освим, смешне речи! ПУТНИК: Уместо Призрен и Осим. ДОКТОР: Па ко тако говори?