Црњански, Милош - Сеобе 2
„Мајку ти шокачку“, дерали су се, „чекај да ти доведемо перикмахера.“ Све што би један почео да виче, међу њима, одмах је почела да понавља сва гомила.
Профоз му је донео и вечеру, и вина, а жена профозова му се понуди да га опере, да му спреми пресвлаку, да му доведе и перикмахера, који ће да га обрије и нафризира. Све то за један талир Марије Терезије.
А такви су му били и куси брци, који – то је било очигледно – давно нису били у рукама перикмахера. Трифунове крупне, сиве, очи, пре у боји светлог сребра, имале су сад боју као пепео.
Исакович, међутим, није хтео да зове ни перикмахера. Била му је израсла брада. Госпожа Хумл поче да га избегава. Она му је доносила вечеру у лепом посућу, остављала све
Кад је и десети дан таквог живота у Вијени дошао и прошао, Исакович скочи једно јутро, као да се помамио, па затражи перикмахера и поче да се брије, да пере главу и удешава и мирише кику. Узалуд је госпожа Хумл бојала се да перикмахер не ода тајну.
Сви ти ратови њени, у којима су учествовали, велики обешењаклуци једног перикмахера, дива, горостаса, који све чешља. Чешља и царицу, и Вијену, и Божичку, и њега, и све њих, а лаже толики народ који је
Поручиће му дотле перикмахера. Авлија тог трактира била је поплочана црним каменом, а спуштала се у олуке, као нека преврнута, блага пирамида.
Иако му је Вишњевски слао перикмахера, који га је избријао, тако да су му остали на лицу само кратки брци, Ђурђе је полазио из Токаја барусав, не марећи
Било па прошло. То јутро, бригадир Виткович, њихов рођак у Кијеву, био им је и перикмахера гренадирског пука послао. Петар је морао да се склони, у један мрачан угао избе, па да тамо риба Павлову сабљу, а