Црњански, Милош - Сеобе 2
На једном троношцу, испод једног канделабра, Исакович онда виде постаријег, омањег, човека, који је намештао своју перику, коју је ваљда био скинуо. Био се окренуо ка Павлу, али са троношца није силазио.
Кад је Волков устао, Исакович виде да је крупан, млад, са косом смеђом као слама – кад скиде перику. Имао је благо зелене очи и лице насмејано, а прилазећи, учтиво, официру, рече: „Хорошо! Хорошо!
Био је примљен, дан пре, код императрице, у аудијенцију. Имао је тог дана на глави нову, тек напудровану перику, а био је у новом, версајском, фраку, од велура, боје вина.
Официри су пратили те девојке, као што голубови прате голубицу. Њихов отац би, кад би се уморио, сео, скинуо перику, али не би одлазио са бала, све док не сване.
салут, за Хорвата и Шевича и Прерадовича додирну трикорн, прстом, као да се почешао по глави и забо кажипрст у перику. Хорват му нешто довикну. Шевич се испрсио и стајао, матор, раскречено, чврсто.
двоглавог, росијског орла, црног, а крај њега росијску заставу, и неке слике, неких, оклопника, који су имали на глави перику, францеску.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одлазећи сваки дан у Команде, у Двор, његов брат беше обукао килоте и упртио на главу перику, скинувши и брке, надодоливши се ордењем и плавим тракама, широким као шака, и једном спадом, танком као прст.
Оклопници, који су сви носили перику, примали су их врло хладно, а један од његових официра, капетан Антонович, само је сабљом успео да сачува своје место
баш исплаћивао неке Грке, вичући толико да се чуло кроз две дворане, видевши Исаковича, застала и вратила се да скине перику и растресе косу. Затим поново прође, крај бркатог официра на ходнику, који је поздрави оборивши пушку ка земљи.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Почиње, тако смо плакатирали! ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Василије, чекај! Заборавио си перику и чизме! ВАСИЛИЈЕ: Немам ја девет руку! МИЛУН: Не почиње ни у 6, ни у 7, ни у 8! Не почиње никад!
Имају велики пртљаг: сандуке, картонске, платнене и плетене кофере. Софија, која је на ошишану главу ставила перику, истреса песак из ципеле. Василије брише зној, пали цигарету.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ако си крезуб, златне ћеш имати зубе! Ћелав? Набавићемо ти дивну перику! Хајдемо, тамо где се вали са небом љубе, У Монтевидео, у јужну Америку!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Пушта је зато да се у њој крије! Па је л то мишја рупа, или није? А и ти, не морам дидем далеко! Оседела, а носиш перику плаву! Мишју рупу набила на главу! ИКОНИЈА: Лепо, Бога ми, то ми је фала!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
За то време он се из основа изменио: одбацио је мантију и ставио перику, од одбеглог монаха постао је слободни мислилац, Европејац, философ у духу 18. в., први модерни српски писац.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Настаје тишина. Све су очи упрте у Винцента. Пошто је дотерао своју разбарушену перику, он устаје достојанствено са свога места.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Коса, наравно, није Павлу израсла, али он је сад носио скупу, фину перику од тамносмеђе косе, по енглески глатко причешљане и уз лобању прионуте.
Павле више не носи перику, ћелав је, скоро сасвим без косе, порушен је много, у очима сјај туге и резигнације. Мирно посади Бранка према себи, и