Употреба речи перину у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде. — А не, госту припада велика кашика — рече гђа Сида и окрену кашику на г. Перину страну. Г. Пера извади у тањир и поче јести. Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.

— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор? Како то мислите? — Како мислим? Како и да мислим кад ме тако гледате?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Прође и то, Пера не може да плати. Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња. Пера још не плаћа. Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ја мислим, сад ће ловац да погине — намигује капетан „Фикус“ и долива Перину чашу. Пера наставља: — Знаш... а ловац подигне пушку. — Па нишани... — Нишани... — добацују остали.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Неко плаче у мени, неко плаче у мени, Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат. Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности