Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Било је у томе нешто топло, нешто кућевно, нешто перманентно предбожићно. Нешто чега у хотелској соби никад нема. Три мусава дјечачића врзла су се по том вашару, опуштених гаћица,
Осјећао се понижен, готово обешчашћен. Касније је то преврело у овај латентни, мирни и перманентно јетки стадиј. Поставио је себи неки идеал енергичности, антисентименталности, и то је уродило оном спарушеношћу