Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
а задржао од ње само оно што је химна мужевној ваљаности: Спокојна совест и жизан нескверна Копља не тражи ни топуза перна, Нит’, мили друже, стрела јадородних, Отровом шкодних...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал' Латини то не вјероваше, но с Милошем они с' опкладише у хиљаду жутијех дуката. Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, пак се моли богу истиноме: „Прости, боже, и бијела цркво, да се једном бацим преко
А кад Марко бритку преби сабљу, бојно копље сломи наседмеро, па га баци у јелове гране. Узе Марко перна буздована, узе њега у десницу руку, па га баци с Урвине планине а у сиње, у дебело море; па топузу Марко