Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш! — Али, Персида... слушај забога... — Нећу ништа да слушам, ништа да чујем! Пунктум! — виче гђа Перса, подобна раздраженој лавици.
« — рекла би’ и показивала камишом на ту страну! Чујеш ли, мамаљуго банацка? — Ал’, за име бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија! Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.
Ћиро, кад мрзиш, мрзи! И бркове му немој опростити, све доле, све! Све!... — Али, Персида... — ...А нашем Пери треба да кажемо да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона
Хвали све своје по кући. — Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала...
— Ха, ха, ха! — смеје се гђа Перса, и лупа се по колену. — Иди до ђавола, Персида, откуда ти та ђаволства падају на памет! Баш ти то није ни најмање лепо. Хахаха! О, жено, часни те утук’о!...
Коњски зуб, сасвим коњски, и то још колики! Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!... Вид’о сам само једаред још један такав, и то на цимеру једног дентиста...
— О, пољубио се ти с твојим покојним тáтом Аверкијем што тамо на дувару виси! — Али, Персида, чекај, чекај, молим те. — »Чекај!« Шта да чекам? Чекај ти! Шта ти чекаш... ти, ти... — Шта ја чекам? Питаш ме?
»О, убио те бог, Персида (или Сида)! Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!« Али ипак ни једну ни другу није
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
103. ²³ Милосављевић, С. М., исто, с. 85. ²⁴ Милосављевић, С. М., исто, с. 525. ²⁵ Филиповић, М. С., Персида Томић, Горња Пчиња, СЕЗ, ЛXВИИИ, Београд 1955, с. 72. ²⁶ Станојевић, М. С.
Филиповић, М. С. и Персида Томић, Горња Пчиња, СЕЗ, 68, САН, Београд 1955. Филиповић, М. С., „Накнадне бабине или повојница“, Етнолошки преглед,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: Граф ТРИФИЋ СУЛТАНА, његова жена ПЕРСИДА, собна служавка СТЕВАН, служитељ СРЕТА, чизмар ПЕЛА, његова жена ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.
Али нека, или ћу ја све на моју руку довести, или сама морам свиснути. Персида, ти! (Звони.) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида! ПОЗОРИЈЕ 2.
Персида, ти! (Звони.) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида! ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја?
Персида, ти! (Звони.) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида! ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја? СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити.
(Звони.) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида! ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја? СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала?
Оћеш да трчим у кујну за тобом да те молим да дођеш, је ли? Лењива траго, не заслужујеш ни онај лебац што га мњавиш! ПЕРСИДА: Забога, милост... СУЛТАНА (замане): Сад ћеш се обрецивати наопако!
Мислиш да сам ти ја винцилирка, да се кривиш на мене? Шта си стала? Немаш никаква посла? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Тако, сад ми почни јошт инат терати. Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи.
Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи. Куд си се заузела, куда ћеш? ПЕРСИДА: Та забога... СУЛТАНА: Их! Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем!
— Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу? Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала! ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа?
СУЛТАНА: Заповедам да ти богиње образ изрешетају, да те ниједан момак не погледи, знаш, кад ме толико једеш. ПЕРСИДА: Молим, шта вам се прикључило, те сте тако љутити? СУЛТАНА: Гледај ти шпиона, како би тела да се и у тајне моје плеће!
) Шта си се усићила? Оћеш да те молим да говориш? Јогунасти роде, неће ме ђаво од тебе нигда курталисати! ПЕРСИДА: Кад вам је тешко од мене, а ви ме отпустите, ја ћу мени наћи службу.
Али зна он шта ради, жао му је да ми и један сат, један минут прође у миру без једа. ПЕРСИДА (О, боже, боже!) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла? Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
његових драгана — он их је неуморно засипао стиховима: Ружа, Милица, Елиза, Раша, Лина, Терезија, Евица, Милка, Анче, Персида, Роза, Фани, Мими, Јулча, Лула, Анђа, Савка, Злата, Наја, Стана, Рокса, Илка, Вилхелмина, Маца, Теза, Марта, Жана,
1846. Никола Боројевић ПОКЛАДНИЦА Госпоја Персида Носи штехер леп, Краткога је вида Кад огледа џеп; У цркву оклева И на пети звон, У глави јој сева Да је то
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он си пâ ћути. А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете,
Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.