Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све је било јако и темељно, и све пространо и комотно: ако су кревети, то су били широки за две персоне; ако су јоргани, опет за две персоне; амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.
и темељно, и све пространо и комотно: ако су кревети, то су били широки за две персоне; ако су јоргани, опет за две персоне; амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.
персоне; ако су јоргани, опет за две персоне; амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.
нужно да напомињем да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а поетске наклоности, једном речју: господске персоне, што рекли.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Призове попа Антима Атинејца и рече му да ме прими у своју собу, која је за две персоне, а он је у њој сам. Ево, љубими мој, почетак, могу рећи, мојега Благополучија на овоме свету и моје давно желајеме
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
В ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЖИВКА (долази споља, бесна): Даро, имам с тобом озбиљан разговор. Молим стране персоне да се удаље из собе. ЧЕДА: Молим! (Одлази лево.) ДАРА (одлази за њим).
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Камо та срећа! Ја сам заиста несрећна мати. САРА: Не старајте се ништа, ово је филозоф. (Ружичићу.) Нас као старе персоне чека по један шољ кафе, ви се међутим унтерхалтујте. ФЕМА: Евицкен, ти остајеш овдендер. Самосендер паметно владајдер.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Највише ако су пили; а да воде доста има, то зна и мало дете. Међутим, откуд долази да персоне романтическе ретко или нигда не једу, ја читатељма нисам у стању изразити; највише им могу, ако су баш љубопитни,
овог се може закључити да ја не би био последњи шлендријан кад би хтео романе по старом калупу правити, и да би моје персоне тако исто уздисале, сунце, свет и судбину апострофирале, тако исто ножеви’ убијати се знале као и други романџија, или