Употреба речи персоном у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ја би’ волео да је што накраће. Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к вама доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами — до гроба

Црњански, Милош - Сеобе 2

Присуствују увреди Величанства, са којом, са чијим именом, са чијом персоном, неко тера шегу. А овај човек, ту, невино оптужен, може изгубити главу.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави. други један црномањаст држи се смртан. (Броји.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

чујеш, сад ти последњи пут кажем да ми више не спомињеш што је било. Тако би ме безобразник и пред каквом страном персоном осрамотио. ЈОВАН: Па шта сте ме звали?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Откуда ви у ово доба? — говорио је, бришући руке. — Здраво, здраво! Ви сте сигурно на пролазу. — „С мишљу и персоном“ дошли смо код тебе да вечерамо! — одговара капетан Бора. — Деде, посилни, поспи ме да оперем руке. — А ви онако...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА (завршава читање): „Твој до гроба верни Ђока.” (Згранута.) ЈЕРОТИЈЕ: Бока! Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности