Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Цела породица је у вратима куће код које се секу двоје степеница. Мора да је чудно живети над тако косим перспективама. Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече.
је црна, и звездана кола, кроз огромне просторе око ње, и путују не нарушавајући непојмљиве зависности у безмерним перспективама. И још је у мени звучало: Је ли то лепо? Можда! Ја не видим живописност, склад, поетичност.