Употреба речи перунике у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке,

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

била поплавила врбаке и сада су тамо, на острвцима направљеним од грања и земље расле висибабе и оне нарочите, златне перунике, какве се не налазе ни у чијој башти. Предложих Рашиди да одемо донде, поново давши Атаману знак да се чисти.

времена дуго да се питам: Атаман је, такође, већ био у чамцу и прекрстивши своје мајмунске ноге почињао да преде. Перунике су биле златне, хладне и мирисале на муљ и воду.

Рашида је једну носила испод мишке; друга је остала у муљу код оборене врбе, на којој су израсли читави бокори перунике и гнездо неке барске птице. Птицу нисмо видели, али јаја су јој била ситна, са зеленкастим пегицама.

- Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу! - пошао сам према граду, а она је ишла за мном носећи оне шашаве златне перунике у наручју.

Стојећи на вратима, она изгледа као слика оне жене коју сам видео у музеју сву начињену од плавих и златних боја, као перунике које смо Рашида и ја брали у мочвари.

Ишла је друмом боса и препланулог лица носећи неки завежљај у рукама. Коса јој је блештала као златне перунике на сунцу, а усне су јој биле чврсто стиснуте. - Ипак је нас тражио ноћас по насипу! - рекао сам, а она се насмејала.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Није магла већ олово. Луди мноме Купиново. ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону. о зрцало од облачка укреше се тамна тачка и лепрхне преко Чота кроз пређицу од живота.

СЕНТАНДРЕЈА, ІРІЅ ФЛОРЕНТІНА Помирисала си цвет перунике Затворила се у небеску круницу И заћутала В. Попа: Сентандреја Гледам ли те зракопловну, валну, у гирланди

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што смрт отима војнике. Једно поподне видесмо свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ОПЕТ ПОД НЕБОМ Остадох да радим своје јело, пиће. Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

светлост једне мале војничке лампе, којом су ме, гунђајући, тражили забринути другови по оном високом корову перунике у Авди-беговој авлији. А кад ме пронађоше пренеше ме носилима у конак.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

на време блесне изузетном поетском сугестивношћу, као у овим стиховима из песме „Сентандреја“: Помирисала си цвет перунике Затворила се у небеску круницу И заћутала.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

храстова И прелила их вином Ослободила из жара седам гугутки Отпојала са њима седам вечерњи Помирисала си цвет перунике Затворила се у небеску круницу И заћутала (1950—1971) САВИН ИЗВОР Мој залудни ходу На Савину

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности