Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А док се ко види слабији од свога противоборца, нек се с њиме не хвата за перчин. 56 Пешлови и препелица Неко имађаше два петла, пак купи и препелицу припитомљену и пусти ју међу њих.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Замолим за кратак разговор с господином; кажу му какав мундир имам. Рекне, уђо̓, скинем капу; види голем перчин а малу браду (јербо је била млада). Текелија: „Молим, тко сте и одакле?” — „Ја сам Србин из Србије”.
један седи те га момак чешља, велики перчин, све му се прси сијају. Ја запитам једнога: „Које је арамбаша?” јер сам упамтио од онога што ми петаке узе, да је
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
не допуштају милиони знојева, који су заједно са машћу од чварка или сланине, којом су чича-Ташану ћери и снаје мазале перчин проседи, те кроз овај пролазили милионима пута и то тако да се не зна управо које ће се име том облику феса дати, фес
Тај је Пурко био паметан човек, иако је носио најдужи перчин у свем селу. Онда се Зарожани нису шишали, него су и они и свуд по околним селима носили перчине: неки низ леђа, а
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... Дакле, ко је тај Лазар?
Јадни Алекса!... Јадна Петра!... Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се.
Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. — Што ме зовеш, бабо? — Расплети ми перчин! Све се скамени. Петра му приђе. — Старче?!
А сад, сад је и нему то све изгледало ружно. И ухвативши се за перчин, цикну: — Будало матора! Оседео си, а ништа не знаш!... Расположење, добра воља... све то прође...
Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи! — Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! Хвала богу! Али какав је то сан?
Хоћу да умрем! Опрости ми, ако можеш! Ђеда претрну и заљуља се: — Дијете, грехота ти је од бога! Видиш овај перчин? Ни у овце није бељи!
— интернат, васпитни завод пачалуци — доњи везени део ногавица на турским панталонама пексијан — неверник, поганац перчин — плетеница косе, витица петачка — буре од пет акова Плантаго ланцеолата — боквица (латински назив) плаштаница —
Матавуљ, Симо - УСКОК
што ти је кожа бијела и мека и што си ошишан, али до Ђурђева дне, у нашим горама, има кад и да ти кожа очврсне и да ти перчин порасте! — Не мора ни то бити — опази Стево Бајов.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин се зањиха, Удри челом о тврдо камење, А Мухамед за перчин га лати, И однесе тамо пред хурије.
јунаку И преби му сабљ(у) у балчаку, Другом уд'ри над десну звездицу, Сикну мачу на леву вилицу, Паде о тле чалма, перчин, чело, Задркта се и клону му тело, Па трупина низ коња се вије, Звекнуше му празне бакрачлије.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
других хаљина није имао осим једног ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао и некаке старе капетине кроз коју му је перчин био пропао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јух безобразник! викну директорка. Ђаци запискаше и заврискаше. Осетих да ме десетина руку шчепаше за перчин, али, срећом, у тај мах загрми и удари гром усред школе. Ја падох и пробудих се.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош. Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест,
— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова. Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
да ти црне очи виђу, очи моје, да пољубим мртву главу, мјесто брата, да очешљам дуги перчин, јаох мени! и јуначку чалму свежем, сестра грдна! У крвничке сад си руке, платили те!
Кад се шћаше ођест куд да иде, па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу, а у руке узми џефердара, — красна лица, висок као
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И наликоваше му лијечак у лицу. Разумије се, (у оно вријеме) бјеше обријан и носаше перчин, као и сваки други Црногорац.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и рекне): Јалдузлице, по богу сестрице (остави нож), ди ми Мују најдеш, да га снајдеш, ди га стигнеш да га жигнеш; у перчин га удри, срце му изадри, мени га доведи! (Затим се прихвати за земљу и говори): Црна земљо, по богу мајко!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
других хаљина није имао, осим једнога ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време казао па да он њега, као што треба, за перчин ухвати... Не може се више, сестро, мора, мора да се каже...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никаквим казнама и глобама власти нису могле да га нагнају перчин да одсече. А то је нешто, млади господине докторе! — махну руком са упереним кажипрстом.
Нешто нам однесу болештине, па нама или остане један или нам крв угињава“, рекла је она. Отац Лука, перчин и обрве увек му беху бељи од паспаља, тога јутра донесе пуну торбу рибе. „Срећно ти мушко, Аћиме!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
других хаљина није имао осим једног ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Нек’ пршти кора тврде лубање, А глупог мозга лопте каљаве Нек’ лепе накит гадног темена, Перчин чупави! (Станоје гађа са једног, а Исак са другог прозора.) КОЛЕБАН (виче споља): Предај се, Станоје!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
не леп али добар човек, мек као она његова плава коса којује носио дугу, и при раду у пољу, на начин калуђера, плео у перчин. Отуда им име. Бошко Перчинов, отац Станојлин, болешљив као дете, развио се после у лепоту од човека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
врата колајна од злата, за појасом две убојне стреле; висок јунак, танак у појасу, бела лица, црни наусница, црн му перчин појас премашио; преко крила гола сабља бритка, преко голе сабље пије вино; покрај чизме буздован позлаћен.
одважан, срчан делибаша — заповедник над лаком коњицом, старешина коњаника делија — војник, коњаник јунак делински перчин — перчин какав су носили војници Демир-капија — предео у клисури Вардара (Демир-капија је турска реч, на нашем
срчан делибаша — заповедник над лаком коњицом, старешина коњаника делија — војник, коњаник јунак делински перчин — перчин какав су носили војници Демир-капија — предео у клисури Вардара (Демир-капија је турска реч, на нашем језику: Железна
пексијански — нечист, незнабожачки пенџер — прозор перишан — сребрн накит перни буздован — буздован који има пера перчин — прамен дуге косе пуштен низ леђа (носили га некад не само Турци него и наши људи) пешкеш — дар Пива — област у