Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
,Хајде’ вели, ,зове те цар!’ — Кад рече: ,зове те цар’, прођоше ме мрави од пете до перчина. Паде ми на ум што су ми Турци приповедали: да се цар не може видити, и који га год види, мора му од стрâ доња усна
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита господин. — Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина. — Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Него, он није био само поп. Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек... Све што ти он рекне - речено је. Он никад није луду реч изустио.
мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!... Еј, мој Иване, тешко теби!... Докле ћеш, болан, бити луд?... Зар ти мисиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Не мора ни то бити — опази Стево Бајов. — Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!? Па шта му је фалило? Лијеп човјек и мудар и учеван и стиман бјеше! — Ко то бјеше? — запита Јанко.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина. Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: „Откуда си незнани јуначе?” А он муч'!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За њим хтједе ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса. Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али по кроју хаљина као и зле успомене Букар; за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина. Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: — Откуда си, незнани јуначе? А он муч̓!