Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то. Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
погрбљена, гди по цркви кашље и циганчи, гледати, или његова беднога дијакона, здраву момчину, углађену, с дугим перчином, који му сва леђа покриваше, и с таковим слободним и бестидним очима, не као да џебрачи, него баш као да нешто дели и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш?
Глумац у путујућем позоришту, помисли Вукашин, и рече: — Нема користи од тога. — Знаш ли ти да је твој деда умро с перчином? — стави руке на леђа и погури се. — Последњи с перчином у овом крају. — Хоћете да кажете да сам и њему нешто дужан?
— Знаш ли ти да је твој деда умро с перчином? — стави руке на леђа и погури се. — Последњи с перчином у овом крају. — Хоћете да кажете да сам и њему нешто дужан?
Апсану не ложе. Аћиму је шездесет година. Велика је то ствар. Бивши рајетин, син воденичара који је с перчином умро, због начела... — застаде, налакти се и у раширене шаке смести месечасто лице. — По начелима, Аћим је мој ђак.
Ћипико, Иво - Пауци
—Лако је теби, — насмија се на њ дућански момак, али шта ће ова сирота? — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра са подераним гуњцем, који се још одјутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.
— Не да газда... А што? — Већ му нема на што дати ... Подне је близу, па свијет из дућана оцилази. Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.