Употреба речи перјаници у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ђакони Иво и Алексије стадоше пред вратима дворане, да редом пропуштају главаре. Иза њих наврсташе се перјаници. Сви остали помијешани мицаху се по тријему здравећи се и мирбожећи један с другијем. Господар се устави под иконама.

А ни тебе војвода Милићу, ни вашијех Цуца и Бјелица равнијех...“ Перјаници да се искидају од смијеха; а ни војвода Вуксан ни Шуњо не могоше се одржати — тако је смијешно ђакон изговори он

Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје. „А, мој брате, ћаше овако зимус у млађупници. Ми, перјаници, полијежи а он сједи међу нама па причај, е никад нам не досади слушати га.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Проклета бог дô... Мрак је изјео!... О! о! о!... (Умире.) СЕДМА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, владика Вавила, сердари, перјаници, Станиша, стари Шуловић, Мићић и остали потурченици улазе. ВЛАДИКА: У име оца и сина У име неба!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности