Употреба речи перје у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Није ми толико ни на стрелу жао колико на моје перје!” Наравоученије Чловек неправедан и зао подобан је ове басне орлу.

— Право се орао на своје перје тужи. Ништа није жалосније човеку него кад од овојих сродних страда; од кога ће дакле помоћи чекати?

„Ти се ту всује мучиш и печиш,” одговори му чавка. — „Што ће нама твоје перје помоћи кад почнемо с орлом војевати? Најмудријега, најслобоунијега и најјачега за владјетеља ваља изабрати, а то је

Онда птице, познавше њену мајсторију, почне свака своје извлачити перје. Онда чавка остане чавка. Наравоученије Нек се нико не издаје за оно што није, нек се не чини да зна оно што не зна,

” Насмеје се јастерб. „Међер си права кукавица!“ — рече јој. „Та ето те по величини тела колик ја, а ни перје ти није од мог перја отлично; зашто дакле голубове, кокоши и пилиће не хваташ? Онда би знала шта је сласт и храна!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Појешће ти коње до потковица! Појешће ти језик, срце, крила, канџе, перје, и остало сало! И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ала је то големо, болан!... Ја сам гледао, што се тиче, па много мане колико кокош, није веће, па перје му није овако као у овога, на прилику. — То, попо, нису букавци, него совице; оне су мање. А букавац је сваки крупан.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ће бити све ћутање шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје расте моме тићу.

Ти си и Да и Не; а у тајни мора На врху си светлост, мрак у понорима. И као по ветру лако перје птичје, У теби се крећу светови и бића: Живот није друго до твоје наличје, Твоја друга битност сав тријумф развића.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Чим која кола прођу, а ми мислимо: ето га! А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз. — Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. — О, молим... здраге воље!

Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ. Поседају у топлој соби, па чешљају перје. Све сама женскадија, све од бáке иза

Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ. Поседају у топлој соби, па чешљају перје. Све сама женскадија, све од бáке иза запећка, па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишји реп — све се

А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бáбиних чизама које се, напуњене сламом и намазане машћу, суше на банку поред

Њему се обраћа после насамо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају. — Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала — вели му Нића; — него

— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тéму. — Ај? — Јесте — одговарају му — спремамо за сватове?

— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале. Још неко време седе и чешљају перје.

Баба по неки пут зевне, затвори очи, па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну, а патрљице на другу гомилу. А девојке и младе комшинице шапућу.

А девојке и младе комшинице шапућу. Чујеш понеку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, и јасан девојачки смех гаси изненада свећу, и буди и љути бабу. — ’Ајде, доста већ једаред!

а сад вам је лако, вели баба, домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — ’Ајде, куп’те перје, па да се полеже! И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером. Остаје соба с укућанима само.

И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све, и додао да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.

Као ветар пролетеше улицом и зачас нестаде и кола и коња и момака и девојака: и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби зачас у даљини.

Африка

Они врше своју тоалету пажљиво, брижно и савесно као мачке које гладе своје длаке, птице које чисте своје перје. Затим, чучећи један пред другим, браћа, другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом

И по фетишима и по жртвенику полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја.

Њамкоро вади свој мач и, чучнувши пред такав жртвеник, лагано чупа перје са шије кокоши, удешавајући где ће је заклати. За то време говори пословно, гласно као наши свештеници.

Мајмуни су научили да имитирају покрете папагаја, којима ови чисте своје перје или долазе по храну; папагаји, да пуштају гласове као мајмуни.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Једино су се на плажи неки клинци мазали блатом и забадали кокошије перје у косу. Били су то страшни, крволочни Индијанци, ах да!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Не дирајући пилиће по гранама, и обилазећи гуске, накрали су се меких голубова. Крвавим прстима, за које се лепило перје, чупали су плаве главице, прибијени месечином уз зидове, осећајући како се мала, врућа тела трзају неколико тренутака

је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранчице, као перје.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје са тањира, да би јој и порођај тако лако ишао.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

су ме, макар и забуном, умешали у зечја посла; а с друге стране, не волим да се китим туђим перјем, поготово кад је перје офуцано. Морао сам се оградити, како се то онда говорило. Ускоро стиже одговор, извињење главног уредника.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ено шеће из горице соко, Око њега оно пусто перје, Дваест друга, дваест златних пера, Сваком вјера тврђа од камена, Њима вије, њима Милун бије, На све стране турску

Шта ће соко без свог крила, Моје срећа сапалила, Јест крваво перје било, Ма је опет моје било — А једино што остаде, Што ми срећа јоште даде, Што л' сјаји саде?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и залепршаних гаћа — ихај-хај!

Неосјетно је милило кроз траву, дизало увис перје, суварке, сламу. Плутали су по њему отпаци завичаја, само отпаци, а све остало покривала је и сахрањивала свемоћна

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

то у гнијезду млади; али нијесу то тичићи, него велике тичурине, каквијех он није никада видио; па добили већ крила и перје као и стари.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: А која није накићена као у комендији? Ту црвено, ту шарено, ту цветови, ту перје; добро те се краве не плаше од њи. СВЕТОЗАР: Једну сам осрамотио, али у невиности.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ма, погледајте како корачају, како блазирано носе своје једино свечано перје, као да уопште имају још нешто за облачење у ормару, како зрике полусклопљених очију кроз трепавице премазане свим

Познавао ме је још као клинку, знао је све моје перје, кад сам шта подобијала, а врло је могуће да се сећао и дана када сам први пут скратила косу и продужила сукњу — знао

После тога се патетично опрашта на извесно време од својих излизаних фармерки и набацује погребно перје у коме се регистровао са маман. Из тог перја, наравно, излећу на све четири стране упаничени мољци.

оне замрачене гајбе, и детету се одједанпут чини узалудан читав живот, она, тешком муком искамчена вечерња хаљина, оно перје, дуго очекивана ноћ провода, све, док опаљује чаминг у неком буџаку и жваће сендвиче на које као да се покакио голуб.

Питам се само одакле вам толика лова за њихово перје? То се питам! Па, јесте ли ви нормални? Како ће се одевати кад сами почну да шљакају, а навикли на тај нивеау?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену. Залелуја кућне душе мирис. МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА Бунца здјела подбјелом. Грцав смијех кувара.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси. Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку.

Гиздави Пијетлић по кући шетка, навија кресту, љепотан прави, зелено перје на репу четка, кад, ето, споља — Лисац се јави: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни,

У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси. Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже.

Нек перје петла краси твој дом, кокош нек седи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која.

триста ... хиљаду — поплава права! Кад би све биле перје! Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз неко

“ Из шатре зове лија, има лукаво око: Одлично чистим перје, уђите, госпа коко!“ Из рупе вири јазо, на сунчан жмирка дан, нуди поспаног мачка: „Купите зимски сан!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

када је Танасије Првуловић излетео из једне куће са закланом кокошком, па је махао кроз ваздух да би јој после лакше перје почупао. Видела га цела батерија, чак и командир.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо момче Накићено, наређено, Мањ што није ожењено.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— прогунђа па се пипну руком по глави и виде да на њој нема косе, већ, место косе, осети под прстима перје. — Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе.

— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од

загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од одела висе само крпице и дроњци, а по голом телу поникло перје пепељастобело, као његово брашно.

Пекар јаукну кад виде да је, најзад, сав обрастао у перје, да су му из прстију израсла велика брчна пера и да су му се руке претвориле у крила а усне издужиле у кљун.

Он поче од муке да скаче, да ђипа, да се врти око себе, да се стреса, напрежући се из све снаге да отресе перје са себе, али узалуд! Онда подиже очи своје к небу. — Боже, Боже, шта учини то од мене!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Чиме да је ложим? — Прво: Она не бира — угаљ, папир, дрво, Иверје, перје! А друго, Кад се угреје, топла је за дуго! Погледах, а њој: очи црне, И ноге витке, ко у срне.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Тек што вучад за мајком помиле, играјућ се страшне зубе своје већ умију под грлом острити; тек соколу прво перје никне, он не може више мировати, него своје размеће гњијездо, грабећ сламку једну и по једну С њом пут неба бјежи

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало.

— Где се биволи купају, ту жабе цркавају. — Када се велике птице побију, онда мањим перје лети. — У великим ријекама велике се рибе хватају. — Велике рибе (реке) мале прождиру.

— Нећемо вас пуштити, докле не пребројите: на коњу струњу, на пашчету руњу, на пијевцу перје, испод горе лишће; па ћемо вас пуштити: ни ђе коза вечи, ни ђе овца блечи, те набери зеља, зеља невесиља!

(Пуж) 160 — Сам лончић у пољу ври? (Мравињак) 161 — Све извезено, руком недо'ватано? (Перје на птицама) 162 — Смо орлова једно јаје снесе? (Груда сира) 16З — Товар носи, — коњ није, иглом боде, — шваља није?

(Паук) 167 — У зраху бијело, кад на тле падне — жуто? (Јаје) 168 — У нашега вранца триста покроваца? (Перје на ћурану) 169 — У нашега солдата сва кошуља од злата?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А и за просјака има места и хране! у дворишту овнујски рогови, алат, Свињске длаке, ћуреће главе, дрва, Кокошје перје на пању и око пања! А са шпорета црног, из плаве лончине, пасуљ градиштанац мирише раскуван!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде. Већ им је и перје пробијало, али шта је са најмлађим? Једе као и остали, чак и више, али је стално малени го као и оног дана кад се

Покуша мајка и једно, и друго, и треће, али најмлађи син, свеједно, није растао, нити му се по телу јављало перје. Само је лежао и беспомоћно зурио у даљину, док су браћа већ одавно, с другим младим галебовима, владала небом.

Гипка и моћна крила била су му прекривена сребрним перјем, а кљун и канџе руменији од корала. Једино му је перје на грудима било бело с лаким седефастим одсјајем.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва, даде им се срест' Ал' за побру већ не беше побратимска свест. Перје му је сагорело, што ће незнаник? А голупче бегат' стаде, непознат јој лик.

Перје му је сагорело, што ће незнаник? А голупче бегат' стаде, непознат јој лик. Перје му је сагорело милујући плам: Милујући у три душе, оста соко сам! Л.

нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ Ђорђе је неколико пута климнуо главом, затим одгурнуо торбу на леђа (из торбе је вирило перје празилука), онда се почешао за врат. „Но, ајде, ајде,“ подстицао га председник, „ајде ваздан.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У тим сјеновитим собама моје су тетке проводиле свој невесели, безмирисни живот, као оно пауново перје у вазама од лажног малахита по угловима.

онога што сам у њима доживио, не по добру и злу које сам у њима нашао, не по томе колико сам у њима опржио или упрскао перје и колико сам свога живога меса у њима оставио: памтим их или под зракама сунца или у сјени облака; ваљда по томе какве

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— запита она полугласно, осврћући се око себе. — Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге. Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

то у гнијезду млади; али нијесу то тичићи, него велике тичурине, каквијех он није никада видио; па добили већ крила и перје као и стари.

— Па пођу идући неколико, док завика мијех: — Сустах ја, пјево. — Е хајде ми се испењи на леђа међу крила под перје, па лези. Мијех се испење, па леже међу крила пијевцу под перје.

— Е хајде ми се испењи на леђа међу крила под перје, па лези. Мијех се испење, па леже међу крила пијевцу под перје. Идући мало даље пјево, срету га челе питајући га: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван.

— Е, па кад нећете, хајте. Идући путем, док завикаше челе: — Сустасмо ми, пјево. — Е хајте ми се завуците у перје.

уисати — добро пристанути укабулити — одобрити, примити урган — уже утва — дивља патка која има златасто перје по трбуху утећи се — истаћи се, јурнути напред, обратити се за помоћ, узети реч утије — утови се, угоји се фацулет

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранчице, као перје.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сељаци се скупили и тражили да се злотвори побију. На све је стране летело перје од гусака. Један жутичави војник дрешио је тешки гвоздени ланац са кола, и трпао га себи у ранац.

Петровић, Растко - АФРИКА

Они врше своју тоалету пажљиво, брижно и савесно као мачке које гладе своје длаке, птице које чисте своје перје. Затим, чучећи један пред другим, браћа, другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом

И по фетишима и по жртвенику полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја.

Њамкоро вади свој мач и, чучнувши пред такав жртвеник, лагано чупа перје са шије кокоши, удешавајући где ће је заклати. За то време говори пословно, гласно као наши свештеници.

Мајмуни су научили да имитирају покрете папагаја, којима ови чисте своје перје или долазе по храну; папагаји, да пуштају гласове као мајмуни.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Ви и Јулица, снивао сам, спремате се за бал. Обадве имате дугачак шлеп, и у коси перје, злато и сребро. Ваша лепеза је била дивна; од цветова, живих, који се једнако отварају и затварају, као да вам из

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја, министар просвете и министар финансија имали би за дужност да чупамо гуске и он, министар војни, скупљао би перје. План је био усвојен и сутрадан по подне министар војни дошао је на уречено место са једним празним јастуком.

Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета излегле.

Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета излегле.

Министар је војни, међутим ревносно купио перје у јастук. У 2 часа и 32 минута извршили смо напад на друге три гуске.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Због њега плима Црвенокошког поглавице односи леш: На таласима се таласа црна коса и Мокро перје, боливијско зверје, Он препливава океане Да л' над водама, да л дуж кинематографских платана, Или по жицама

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.

Негдје красна бије и мотика звечи, И чује се стадо и жамор ријечи, Галебови круже, блеска перје меко; Погдјекоја лађа избија далеко. И све више једра као ватра горе; У небу се чује мелодија зоре. 1911.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“, таквим и сличним хиперболама описана је турска сила. Па ипак, пресудан узрок поразу није у томе.

дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.

Ђе је чадор силног цар-Мурата, усред турског силна таобора, да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“. Тада Милош заклиње Ивана: „О Иване, да мој мили брате, нерођени као и рођени!

два кондира златна, оба златна, ал' обадва празна; под пазуом клобук свиле беле; за клобуком бела кита перја: у дну перје сребром заливено, а по среди златом преплетено, и по вр'у бисером кићено.

Ситницу и увати клобук свиле беле: брата имам од мене млађега, носим клобук брату рођеноме, — ја сам млада, мило ми је перје“. Клобук даде кнежевој војводи.

вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе

За њим иде Косанчић Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке

бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа на ме, с руке

јогуница, као што је и његов господар: он не даде утве златокриле, већ сокола шчепа везирева, па му просу оно сиво перје.

Милошу Обренбеговићу, — љепоте му у сватове нема, ни ће бити тамо у Латина: кад бисте ме, браћо, послушали, да скинемо перје и челенку са Максима, мила сина мога, на Милоша Обренбеговића, да Милоша зетом учинимо, док ђевојку отуд изведемо“.

И тако се браћа погодише, и скидоше перје са Максима, златно перје, чекркли-челенку, на Милоша Обренбеговића, те Максима јандал оћушнуше, а Милоша зетом учинише.

И тако се браћа погодише, и скидоше перје са Максима, златно перје, чекркли-челенку, на Милоша Обренбеговића, те Максима јандал оћушнуше, а Милоша зетом учинише.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Једног дана пољар је дојурио кнежевој кући бучно као јужни вјетар. Све је за њим летјела прашина, перје и ковитлац опала лишћа. — Нашао сам, нашао! Крију се у Прокину гају!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности