Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
доминантна је невербална, физичка и емотивна комуникација, и мада могу у себи садржавати и неке вербалне формуле, песмице, бројанице итд., то је за саму игру мање важно, већ једино прати ову невербалну комуникацију.
Сличне овој јесу и игре као што су „мири“, „сеје була брашно“, затим „хајде, хајде“, у којима се детету уз пригодне песмице обраћа пажња на његове прсте, руку, главу итд.
Као својеврсне логопедске вежбе користе се бројанице, брзалице и песмице чији је једини смисао да деца извежбају брз и тачан изговор.
На најранијем ступњу развоја, у узрасту одојчета, дете углавном слуша успаванке и песмице за децу које се одликују музикалношћу и ритмичношћу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У сваком случају, корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа, друштво, лоши педагози, необразовани родитељи и трговци, удруженим
Њихове лоше песмице плод су срачунатог прилагођавања једном наоко примењеном песничком жанру. Васпитавању у ужем смислу песма не може
Јер, шта за једног основца може да значи оно Чика Јова Змај, које је прилепљено уз бројне песмице. Мени је то деловало као штампарска конвенција, или графичка шифра...
(У суседном селу живео је један човек кога су звали „Змај”, и ја сам, у једном часу, помислио да он саставља те песмице.
Ево песмице: Као пречага, као грана или греда, Г се подигло горе, нагло се под углом и гледа. У овој логички беспрекорној реч
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно угођена, И за врулу и за те славује, Ал' се јако сасвим друго чује.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Залуду му поје бродарице виле Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет — Мутно му је око, срце пуно студи, А бледу је главу спустио на груди, Баш к'о
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пријатељ мој месец невесео, у страсне ноћи мајске, голицаве бестидне рајске песмице, јер си ма часак само драга једног попца била у трави. И кад тада останете насамо имаће твој мужић грдних мука.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако су настале разне дечје песмице, као: ташуњаљке, цупаљке (или љуљанке, као их назива Ђуро Дежелић), успаванке, молитве (пре спавања), ругалице,
Ташуњаљке су такве дечје песмице које се казују детету, док му се ручицама удара длан о длан. Обично почињу са „ташун, ташун, ташана“, по чему их и
Цупаљке су добиле овакав назив због стереотипних почетака, са „опа-цупа“, или са „Цуцу“. То су песмице које се казују детету докле га старији цупкају на колену или у крилу.
И тај један шупаљ!“ Озбиљне „цупаљке“ могу да буду и праве песмице о животињама. Успаванке заслужују посебну пажњу због своје поетске каквоће.
Такве су нарочито зарицалице, песмице грубе садржине, којима се деца условно заричу да не проговоре — и разбрајалице. Разбрајалице, или како их народ зове
Разбрајалице, или како их народ зове „бројанице“, су кратке песмице, засноване више на ритму и сазвучју, а састављене су од низа набрајања наших, страних или неразумљивих сликованих речи.
Оне могу, с друге стране, да буду и праве песмице. Поред своје основне намене да буду забава, и то не само деце него и одраслих, — што важи и за загонетке, — брзалице
говором, и то на тај начин што говорне творевине прозно казиваног монолошког и дијалошког облика или стиховане, певане песмице прати мимика и гестикулација (Девојчица и старац) или читав сценски приказ какве радње („Овако се бибер сеје“, „Паун и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тек, кад сам прошô поред прозора, Кô танку фрулу меке песмице, Њезин сам гласић чуо молити: „Немој да идеш, душо, остани!...“ „Ја ићи морам, моја невесто!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Поповић — „указао да су те речи (наиме, у Мармонтеловој причи Доситеј има укупно три песмице сличног постања. — М. Л.) песме, а Доситије је од њих одиста саставио песме.
песем (јаз сим млада илирка) је пело в збору велико частитих господичен, ки со се нам з љубезњивим петљем њежне песмице тако прикупиле, да јих морамо в имену всих родољубов просити, де би јо нам при перви беседи зопет запеле.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
мухамеђана — Гробом мојега оца заклињем: Да ћу и ону љуљку рушити У којој нас је мајка брижљива Певајућ оне сетне песмице На једном млеку брижно гајила — Кô да је знала тужну судбину, Шта у црнилу своје тајности Подмлатку чува срца
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
Но тужне песмице ове Нађоше у једном двору, Алхазра који се зове, За владе Манојла Сретног, и њих су на јавност дале Две старе, учене