Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ово домишљање с речима доиста је детињасто, а поетски је немоћно. Игра је одвећ лена и извештачена. У песмици о слову „С” досетка је још површнија: Ухватило се с за топ па нишанџија није могао да опали.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1. ујутру Драги је обећао, за годину се вратити. Време се у песмици следећој узима последњи дан године (те, по свршетку које је обећао драги доћи).
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
о коме је реч, како се не задржати на оној симптоматичној, до лудила и лудости изрођеној болести европског барока у песмици некога Стефановића из Сомбора која, у Драгољубу за 1845, у целини гласи: СРПКИЊА СРБЉИНУ Српски сине, Срб сиви
у тим стиховима (који имају свој узор у једном грчком епитафу) ја видим узор песмици Еустахије Арсић. У наведеном раду писао сам: „ да је Еустахија Арсић имала пред собом превод грчког епитафа (што је
било пак неку његову, свеједно да ли вернију или слободнију, немачку верзију, — чини ми се да би прави узор њеној песмици заиста могао бити у малочас цитираној.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сока је одмах знала, тачно, и пример: у Чика Јовиној песмици, два пута је Кода за други стих везала четврти, и испао је луд несмисао.