Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јутро беше лепо. Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце... Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. Он се баци у мисли. Тако леп дан...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Спрам свода зрачна и дубока Јутрос се роди, с песмом жабе, У чаши прве висибабе, Април, с два крупна модра ока. БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој као
Почнем јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С песмом јата болно распеваних ласта.
ћу поћи од те кобне горе, Где очајно слушах, по све ноћи пуне, Да сто врела сумње жалосно роморе Гласом који јеца и песмом што куне.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред Ђуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи. Па пијани Ђоза који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шта мислите!! Би л’ вам то икад пало на памет! А госпоја Сида онда к’о вели: »Кад ти мене секираш песмом, ја ћу тебе музиком! Да ви’ш како ја умем!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Опет одјури даље — по маалама, кућама да што послуша, исцепа дрва, донесе воде... А увек весео, с песмом, набијеном шајкачом до очију, бос, разголићених груди... Био је леп човек.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не знајући првих месеци са женом ни да говори, јер она није знала немачки, а он ни грчки ни млетачки, испомагао се песмом, игранком, погледима и пољупцима.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То што се данас, и код нас, рецимо, назива дечјом песмом — површни описи и незлобиве игре речима — најчешће је неважно и крајње незанимљиво са становишта развоја нашег
је навело на презрив однос према тој, нижој врсти песничког изражавања; малобројни бољи песници који су се дечјом песмом бавили гледани су с неодређеним симпатијама, као чудни и неважни изузеци.
Над дечјом песмом вазда лебди тај неухватљиви дух живог и стварног читаоца, па није чудо што се, у настојању да се он задовољи, уместо
Како су се, пак, дечјом песмом до сада скоро искључиво бавили педагози, та суштина је остала готово недирнута. Ову су проблематику васпитачи
Али она нам могу помоћи да се ослободимо неких заблуда, што није неважно. Наивном се песмом дете не може васпитавати на онај начин који би педагозима највише одговарао.
савремених писаца у школама се говори врло ретко, или никако, док је сваки специјализовани дечји писац бар понеком песмом заступљен у обавезној школској лектири. Деца уче где се родила и шта је објавила Лала Лалићева.
равни, једино је форма дечје песме одговарала песниковој намери; или му се, вођеном ранијим искуством с дечјом песмом, то само учинило. Вучо би да пева о животу уопште, што је, као и одувек, а данас посебно, врло тешко.
Битно је: организовати правило игре, поставити пред речи мрежу, оквир, шаховску таблу Радовић уме да се игра: дечјом песмом, за њу.
Латини су сматрали да је доколица (отиум) предуслов песничког стварања; дечји песници је, ето, изједначавају са песмом самом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
писао важи за његов песнички рад: Ја Сербин сербски читам, пишем, И духом сербским к Роду дишем Па песмом сербском дижем Род... ЈЕЗИК.
Дійком црногорском и његовом Историјом Церне Горе, и некојим записима, али поглавито народном традицијом и народном песмом, и то у толикој мери да се могло рећи да је Горски вијенац »једна опсежна синтеза песама о Даниловом времену« (Павле
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бумбарати стаде: „Благо мене, са мном музе раде, По ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим', Па се буде кад се и ја будим, Ао брацо, честитога века!
78. Успут пева како море, Баш до куће с песмом дође, Даде белчић, сукну горе, Па се одма свлачит пође; Зато свеће и не пали, Већ с' у одар тако свали. 79.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И нестаће му сунца, ал' трајаће тај цвет, јер то је онај неповред што песмом зове свет. У НОЋИ Ој љубавниче, месече! ој, љубо, ноћице! ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи!
— Мирису, да: — та беше нам липа, славујма српским у лишћу лег, а из цветова мирисе сипа патничком свету богодан лек. Песмом се пита, свет да захрани, свет да захрани — да се сахрани.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Да не деси се да ми крвна свила „Процвили страшном песмом без мотива“?) Калопер-душом одишу ми чувства. В У светој тузи хлапе жуч и оцат, а плима хвата алој, смирну, миро:
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно перце, пројури бесно народном песмом купећи десетерце. Од Змаја цветну обрсти леју, понешто штрпну и Доситеју.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те
росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља.
Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена доља. Од шкрипе точкова колских.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
од једне седмице али имају претке који су почели да светле још пре потопа и пре леда треба хвалити то кратко жиће песмом тамном као ноћна вода што у поноре сиђе ујутру се црвена излије преко њиве удари у камен песма тужна призренска
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Хитно смо кренули. Промицали смо путем, поред високих зрелих кукуруза, праћени песмом препелица. Вечерњи поветарац, испуњен мирисом увелог лишћа, пиркао је. Ишли смо ка железничкој прузи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу? Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу. Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата.
Батаљона Банаћана, што су пуни смеха, са веселом песмом, опкољени стражом, марширали у болнице. У славу смеха Банаћана, који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана.
НИКОЛИ И Сети се, престо је румен, ко крв. Сети се, прободен бог умире у крви. Сети се, куд мој народ са песмом поврви, Ту се не клечи, не клања и не пузи Но се суди краљу и слузи, на крви, на крви.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Девојке, да почнемо каравиље! И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.
Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна. Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
три сенице И гњурац из јаза крај воденице, Ватрених креста, избише петли И кад над брегом поче да светли, Објавише песмом ранораном Да живот почиње са сваким даном. ВЛАСНИЦИ ЛИВАДЕ Ко су власници ове ливаде?
У расвит, вратио сам се у своје пребивалиште на периферији Београда, са довршеном песмом у џепу, и са мелодијом, која ми је и даље хучала у слуху, изискујући нове речи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А Софка је знала да то код ње није. И зато јој теже падало. Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши како заједно са паром гута речи тих песама.
Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.
И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и
одевен и украшен сељак, а тамо кроз | капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом: Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава. Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца: — Софке, Софкице!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Са шумном песмом младих грана, Кад се од зоре у даљини, К’о с плаве равни океана, Велики осмех сунца чини. Ти си ми дошла са тих
Када нас опет, као у сну мучном, Загрли Беда велика и жива, А болно срце, у трзању жучном, Процвили страшном песмом без мотива; О, у те дане да ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
/ А годишта као ништа; Од живота и где и шта, / А од смрти никад ништа), или као остварења настала у органској вези са песмом па отуд прешла у свакидашњи говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је
За све то време коло пева, а играчица му на песму одговара песмом, чинећи пред сваким играчем и играчицом из кола грациозна увијања и превијања телом, уз враголаст поглед и љубак
Кад се заврши ова игра с луткама, цареви, који дотле стојећи са исуканим сабљама певају, престану са песмом — и настаје разговор).
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тоне у сан и соба И влага, дуња, рука: Преспавај ово доба. КРЛЕТКА Ко у крлетку неку стару Увлачим се и с песмом новом: О ваздух ми се руке тару, Свијам се ко под ниским кровом. И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кафеџија Ика, гурав и ћосав дугајлија, уплашен песмом забрањеном од власти, поче да запомаже и моли да певају другу. Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег
Ако не умру, после немају деце.“ Ђорђе застења од грчева и стида, и с целом кафаном и песмом што је дрека и кркљање, пропаде у амбис. — Газда-Ђорђе, војска отишла у Прерово! Сад ми је човек јавио.
Скинули су се у мраку, стидљивије него прве њихове вечери. Памти: бацила се на кревет с Тихом песмом малог звона у ушима и узела Ђорђа у наручје, лако, као танак сноп ражи. „Што си тако мали... ох, што си тако мали?
Отвори врата и стаде. У соби је мрак, густ одјеке гусала. — Да ли се Симка вратила? Мијат га не чу, занесен песмом. Никола се раздра, понављајући питање — Их, што се уплаших! — узвиком Мијат испрати гусле.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Било је то вруће лето. Титрала је од жеге морска плавет, а у њој сјало усамљено бело острво с предвечерњом песмом рибара и каменитим, тихим кућама, све док га нису открили луди из града. — Ту се најлепше плива! — рекли су једни.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Очекивало га је прво искушење: слушали су га, био им је потребан, али је осећао да је сада, у свима, било мање жеђи за песмом. У години 1813, години великог пораза био је на Равњу, уз Змаја од Хоћаја. Седамнаест дана и седамнаест ноћи је певао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Оживеће у лугу славуји, Сва ће ропа песмом да забруји!“ Она шапну: - „Ох, мили славуји!“ „Дић' ћемо се фрушкогорском рају, Ићи ћемо све у загрљају, Пландовати
Илић XЦВИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних, далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема; И само час по час зајечи шарена дола Он шкрипе точкова колских.
Моја је љубав од овога света. М. Ђурчин ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ (1-З) 1 Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом И мећавом злобном. Бићу, мила, цео К'о у дечјој бајци путник из далека Промрз'о од студи, и од снега бео.
Сумње и молбе, гњев, немирну радост Све сам сад глед'о у тами за собом; И једну бујну, вероломну младост, Почету песмом, завршену гробом!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Моји су нерви увек мирни, а то је најважније. И пробуди ли ме ноћу апотекарски помоћник, студент или официр, песмом или виолином, пред кућом лепотице проглашене зимус краљицом бала, ја се не љутим.
да лумпује, свачије срце весељем да напоји, оном живом жељом да се учествује у тој радости живота, помами, па да га песмом, коју он пева као да све оно у њој лично преживљује, опије, опчини и широко раствори за сва она царства осећања, кад
надбише их и Косово, толико оплакивано, осветише, па све то испунише лако, чудећи се и сами како без велике муке, са песмом и радосно, остварише оне вековне снове толиких својих нараштаја. И опет бијаше лето и Господ свеједнако а са св.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије ! Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом ... Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом моћи. Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што
Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир. Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела траг; Загрљај, занавек наше скрштене руке И живот наг.
И гледам. Данас, као некад, ниси С песмом на лицу, нити ми се чини Да се покреће сад у месечини Арија снова, и да у њој ти си.
Да осећам крила зашлих поколења Уз снивање птица к'о песмом орлића. Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Поред тога, те проповеди нису биле праћене песмом па ми је све то било досадно. Тада сам схватио како су ковачи и многи други обични људи у овој земљи били добри
Ћипико, Иво - Приповетке
На стаблу и испод њих момци и девојке певаху на махове цели божји дан. С других земаља одговарало им се песмом. Међу тежацима било је и Загораца. Они су ојкали и гунђали старе јуначке попевке.
Дубрава испрекрштала се сенкама и светлошћу летнога дана. И чврци учесташе, као да хоће да се такмиче са песмом и жагором.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и варијаната – са средишњим мотивима црква као јеловито дрво и верници као пчеле – и све то упоредимо са Змајевом песмом, моћи ћемо непосредно да посматрамо како је српска уметничка поезија понекад умела да развија и надограђује оно што је
Ако их исправимо, десиће се исто што и са песмом чије смо поједине стихове преточили у прозу. Али како их објаснити са књижевног, а не лингвистичког становишта, јер је
Милош Црњански је, вероватно, „Преиначења“ сматрао најтежом песмом зато што се управо за ову врсту слика није налазило објашњење. Изгледало је као да долазе из подручја непојмљивог.
„три звезде девице“) губи девичанство, и то га губи исто онако – ево још једне, шире паралеле са песмом „Небески прстен“ из нареднога циклуса – као што се и сјај небеског прстена „пропио“ и његова се „млада празнина“
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Док, рецимо, Стојан, тугујући за Цветом, пева својим меким, напола женским гласом, дотле се Цвета, опијена његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања саму себе по прсима љуби, страсно
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али ја сам песник само, А тај песник сиротâн је, — И ти с’ мораш задовољит’ Овом песмом, каква ј’ да је. 1875. НЕГДА Негда је друкче било, Друкчије него сад: И свет је био млађи, И ја сам био млад.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Откуд та моћ да себи одолевам, а не одолеше виногради родни! Је ли то чудна жеља да се живи без себе? Жеља за песмом без песника? Од прошлости и заборава време што се диви издајству мога заустављеног лика?
Врати човеку усамљеном птицу: Под празним небом плачу соколари. Дозови утве с гора у предање. Састави чула песмом да не вену У ноћи тела. Нек буде све мање Видљивог да оствариш успомену.
Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице. ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани. Тешка Неверства крију у срцу што стрепи: Славује странпутица. Сунце је грешка Плаћена виђеним ужасима слепим.
Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада. Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет.
удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања истински сан Звезде поређане у махуну Све што је створено песмом и сунцем Између моје одсутности и твојих биљних амбиција ноћ Која ме чини потребним и када ме нема Зелени микрофону
И СУНЦЕ И Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о сељењу праха Наша је нада очајна и плаха Наш пакао поче песмом лабудовом.
да се послужим Оним што пева и лети И небо је под земљом Нечег се бољег сети О гази све што лази И песмом смрт превари Шта ће са нама бити Запевају ли ствари Ни две речи се више Међусобно не слажу Песме ако су лепе Бестидно
Краков, Станислав - КРИЛА
Нишанџија је скинуо покривач са цеви, и митраљез је завриштао. Зрна се сретала и поздрављала песмом у зраку. Душко се смешио. То је све било лепо... не, нису се људи убијали... смрт није ни постојала...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Дете ми пуштај! РАДАК: Богме си, бако, зло удесила, Ал’ таком песмом вук се не плаши. СТАНА: Ал’ ће и лава ово стишати! (Вади из недара запечаћено писмо, па га пружа Главашу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
изгледа као да сваки и несвесно слути важност данашњега догађаја. Дај Боже да се ова тишина замени довече песмом и весељем у славу добивене битке.
Илија тукао.« Прости турски војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом: »Аман, царе, изгибе фукара«, и од које ево доносимо један одломак:
лугови били су празни и пусти, неми и жалосни; нигде тичице да прхне, да зацвркуће и овесели гај својом јутрењом песмом.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Дочарали си птице Да лете по цвећу, Славуји да се с мојом Песмом надмећу. В Ој девојко, жељо жива, Што си тако жалостива? „Ја сам снила мало прије Да у теби срца није!
„Не брини се, неће знати Да сам мученик, Кад обучем свилно руво, Приденем му слик, Створићу се малом песмом, Ево вако, глај... Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!
и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име дати, Нит их могу песмом звати, Што ће ноћи, У самоћи Да их душа души прати, — Те с’ не даду испевати.
“ Оживиће у лугу славуји, Сва ће гора песмом да забруји. Она шапну: „Ох, мили славуји!“ Дић’ ћемо се фрушкогорском рају, Ићићемо све у загрљају, Пландовати
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Малтер је падао, свећа се лелујала, чауре одскакале, а Коста „Турчин“ дигао руке и раздрагано виче: — Песма над песмом... Симфонија... „Грофе“, где си да видиш и чујеш! Бело коњче махало је репом. Радослав склопио руке.
И опет га волим. Шта ћеш!... У поверењу ти саопштавам, тај је својом живошћу, песмом и свирком одржавао морал код војника... Ишли смо гривичким путем и прилазили рововима. Батерија је милела.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са песмом серпском, земни, угодио (У самој беди с тобом срећан), Варвит ми сладошћу обли данас!
пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!
ПЈЕСН (стр. 115). Објављена у Смесицама новим, Пешта 1841, 27—8. Пред песмом, Видаковић даје овакво објашњење о њеном постанку: „Следујушчу песницу овим поводом... сочиним.
Затим, ова иста, песма штампана је, у нешто друкчијем облику, на 92-ој стр. Песмарице И, Нови Сад 1862, а под песмом је потпис Ј.
послао ми је текст једне мађарске песме чије би прве речи могле заварати као да би могле бити истоветне са нашом песмом; оне то међутим нису.
међу шаљивим песмама, једна такође без наслова и без помена аутора, која по мотиву и стилу има извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино
А песник П. Н., који се већ прославио песмом Млада Српкиња, имитацијом Суботићеве Српкиње, штампао је у Драгољубу, Пешта 1846, 63—4, своју имитацију Суботићева
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ВЈЕРУЈУ Верујем себи у дан искушења, Кад реч се туђа испред мене стави; Верујем себи у дан разорења, Победном песмом смрт кад демон слави; Верујем себи у дане презрења, Погрдних речи вал када ме плави; Верујем себи и снагом титана,
растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
снова, Стари ће се дани уз реч да помену: Слушаћемо ватру и веселост њену, Кô домаћин што се вратио из лова С песмом, с којом јутрос у планину крену. (1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске!
Мрак тешко спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом А у ваздуху пепелом посутом Привиђа ми се одсјај танке дуге.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ставио их је напоредо с Песмом над песмама, да би то исто учинио и Гете. Гримовом заслугом, али и иницијативом образованог и мудрог Словенца Јернеја
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те звоно Смртном песмом не пробуди. 1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва.
Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма
И мрачни ките се лузи, И ветрић шумори немо и живот поздравља млад Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи: Да живи над! И ти, О мили анђеле мој!
слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с њом, Покривен маглом сивом.
Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И песмом својом снажи самртни људски род.
зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И песмом својом снажи самртни људски род.
1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена дола Од шкрипе точкова колских.
туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан без мира, ноћ без сна...
Оне су ноћу, уз чаробне лире, Мамиле песмом млађане пастире. И сваки онај који тамо сврати, Никада више натраг се не врати.
1889. ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио светлом воклиски бајни цвет, Бесмртном
росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља. 1889.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Бос, разголићених груди, увек весео и с песмом. Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду.
У свакој кафани имао сам бесплатно јело и пиће и постељу, јер сам био добар мамац за госте, које ћу својом песмом да скупим да што више потроше. ТАШАНА (узрујана, потресена): Црни Сароше, црни! (Устаје и хода.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мој један друг, који је такође написао свега две песме у животу, много је боље прошао, али је он првом песмом честитао седамдесетогодишњи рођендан једној својој врло богатој тетки и пожелео јој још „много, много лета“, а другом
честитао седамдесетогодишњи рођендан једној својој врло богатој тетки и пожелео јој још „много, много лета“, а другом песмом честитао је једноме министру наименовање, завршујући стихове са „такви синци понос су рода свога“.
— узвикује најстарија тетка, која је иначе у души била врло задовољна песмом и која ће извесно ту песму пустити у циркулацију, старајући се да допре и до руку саме госпође Анице.
Тако ме је прва песма отерала у апс, а то ће ме исто постићи и са последњом песмом. Пуних седам година ја сам се, мада ме је то грдних мука стало, уздржавао да пишем песме, па ипак сам једног дана
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То њене друге свирају младе, И с песмом коло се вије; Витезу с чуда и ум се краде, Па чвршће нимфи се свије. Но зачас згасну све чари пламне, И снова
Све је немо и мрачно! Цвет је раздуван цео, Згасла је звезда и с песмом Потонô лабуд бео. 60 Мене бог снова у дворе огромне вину, Где се опојни мирис и блесак лије, Где разнобојни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мита, са општим развитком друштва, и под огромним утицајем бајке (која се по садржини умногоме подудара са епском песмом) постепено је настала посебна епска песма. То се, свакако, догодило већ у варварству.
Између прве и друге етапе — сматра се — није велики временски размак, јер се врло рано јавља потреба да се песмом сачува успомена на подвиге хероја; зато се из слободне импровизације издвајају поједине песме које се понављају,
Ако је стварно био песник, па ако је чак и желео да песмом агитује за феудализам, он је хтео–не хтео морао да одражава читаву епоху у свој њеној сложености и противречностима
Запањујућа је сличност, на пример, наше песме Женидба Стојана Јанковића (Вук, ИИИ, 21); Красић, 9) са германском песмом О Валтарију (Валтеру) из Х века, на латинском језику.
Маретић овако приказује садржину те приче и њену везу са нашом песмом о Марку и Муси: „На двору асирскога цара Синагрипа живи мудри Акир, који нема са својом женом Теодулијом порода и
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И птицом у лету Домовина се брани књигом И песмом о небу Сестрином сузом мајчином бригом И оним брашном у хлебу Домовина се брани лепотом И чашћу и знањем
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
да се не загаси. Маечак с телом нека се припне на дуд. Еда икоја ластавица са својом песмом пролеће добро чини? Ни пак једна је чрта земљомериоцу, ил' му морски пут једноме корабу и думенџији једном; доста их
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују. Кад лети после ручка прилегне на доксат да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму,
Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и
нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше“.