Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама. ОТРОВ Сатрап је казао блудници да отрује песника из Сусијане који му се руга. — Отруј га, свештенице љубави, јер ми се руга.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— препирка, расправљање диферентан — изазован, провокативан Док Карлос — главни јунак истоимене трагедије немачког песника Фридриха Шилера драм — мера за тежину (око 3,2 г) дуел — двобој ђем — гвоздена шипка (жвала) која се ставља коњу у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу. Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу, свом коншколару, а после о
Африка
Европа, најезда пустолова који траже авантура, песника који иду за својим сновима, истраживача, трговаца који иду за богатством, војника за славом и промашених живота који
Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену књигу, да је држи као да је чита.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чак и неписмени често цитирају стихове о људском животу и судбини највећег српског песника, Његоша, који је био црногорски владика и кнез и који је без сумње многе своје мисли поцрпео из искуства и размишљања
Срби су дали велики број даровитих људи који су се истакли у разним гранама људске делатности, почевши од песника Симе Милутиновића Сарајлије (рођеног у Сарајеву), па до новијих, као што су Радуловић, Кочић и Грђић.
Од последње четврти XВ века било је међу њима песника и драмских писаца. Али сјајно доба, доба које чини Дубровник славним, то је крај XВИ и почетак XВІІ века.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
приземном спрату, који нису ниједног целог дана живели од звезданих само висина, нити се иједном огрејали усхитима песника и пелегрина.
љубавну њену, за мадригале воденог цвета, за свадбену песму белог грања, за јулског неба збирке сонета, за песника који воли и сања, за коса, за славуја, за њега, за свакога који је пао немилости - помиловања!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Отишла си на Раднички универзитет да чујеш славног песника, чије су ти стихове шапутали дечаци на уво и записивали у споменар на розе хартији.
Док је гостила Песника, варошица је упорно и стрпљиво трагала да му пронађе слабо место, а он је за то време лаковерно примао њено
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја песма била је потребна и развоју поезије, и одређеној врсти песника, и деци, и одраслим читаоцима, а и педагогији.
Несрећни сусрет дечјег песника Змаја и критичара Недића поновио се касније безброј пута, с том разликом што су Змајеви и Недићеви потомци често
Како стоји ствар код песника иначе, тј. на који се начин ове тежње остварују у озбиљној поезији? Јер сви ваљани песници нису, истовремено, и дечји
Код водећих англосаксонских песника референције су тако бројне и толико изукрштане да су неки од њих (Е. Паунд, Т. С. Елиот) просечном читаоцу недоступни.
У озбиљним формама као да се боја гласа тих песника губила, мелодија кидала и поништавала. Тек кад би се песник досетио да би се игра могла играти и без тих, исцрпљујућих
У таквим се напорима она изнакажује, чили, а врховну уметничку самосталност, код оваквих песника, не постиже. Заустављена, скраћена, задржана ин стату насценди, она је нешто као песма-дете, пред чијом безазленошћу
Својеврсност поступка дечјег песника је у томе што он одустаје од путева на којима би се изгубио, а пажљиво чува и у припросто рухо заодева оно што има.
Код многих се песника могу уочити та два гласа у певању: глас високо захтеван, и онај други, необавезнији, љупкији, чистији.
доживљај природе, љубав према животињама —јесте оно због чега волимо овог врсног лиричара, осећајући га и као дечјег песника. Песме о керуши и крави заправо су дечје песме; у Русији оне се већ објављују у дечјим књигама.
Код нас је дечја песма доживела размах у Вучовој надреалистичкој фази. И код надреалиста, као и код дечјих песника, осећа се тежња враћања ка почетку, ка првобитном набоју речи, те, још, презир према Литератури, Поезији, као
Помињање детета на почетку песме је вишесмислено. Има ту и пркоса несхваћеног човека, сапетог песника: одраслима, њиховим законима у којима се није могао снаћи, песник претпоставља дете, и то осветнички наглашава.
Даровита деца, она која показују неке знаке књижевног умећа, не пишу дечје песме. Оцењивати дечјег песника према томе колико је успео у настојању да уђе у „дечји свет“, да продре у „дечју психу“ , значи не схватити његову
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КЊИЖЕВНИ РАД. — Захарија Орфелин је један од најранијих књижевних песника српских. 1761. изишла је у Млецима књижица Плачъ Сербии, еяже сыны въ различныя государства разсъялися.
Хришћанско надахнуће је основно и главно, али обилато подупрто идејама и наводима из класичних филозофа и песника. На више места Везилић излаже модерне и просветитељске мисли, које одају сувременика Јосифа ИИ и присталицу Доситеја
(Беч, 1793) јесте превод моралне приповетке из старе историје римске од Лудвика Хајнриха Николаја, немачког епског песника и ђака Виландовог. Трлаијћ је додао примедбе којима су протумачене римске уредбе и закони.
То је један од ретких побожних популарних песника какве су у великом броју имале наше католичке књижевности. Иначе, то је један од најчитанијих српских писаца у почетку
владика Петар И писао је да у земљи сем њега нема другога »чтеца и писара«. Долазак на престо владике Петра ИИ, песника Горског вијенца, значио је велики преокрет набоље.
укус васпита се по класичним узорима, чине се покушаји латинског стихотворства, почиње се певати по калупу класичних песника, нарочито Хорација, српска књижевност пуна је »одара« — »одаџијâ«, како ће их доцније подругљиво звати — настаје оно
Али, поезија не даје више само покушаје но дела од стварне вредности, и то доба има да забележи два велика песника: Јована Ст. Поповића и Његоша. Позориште се оснива, и драма и комедија Јована Ст.
Хорације је био његов главни узор, и Де арте поëтіца знао је напамет. У своје »љубимце« он рачуна три песника: »псалмопјевца« Давида, Клопштока, онда слављеног немачког песника Месијаде, и свога »драгога Орација«, како га је
У своје »љубимце« он рачуна три песника: »псалмопјевца« Давида, Клопштока, онда слављеног немачког песника Месијаде, и свога »драгога Орација«, како га је називао.
Копитар га је називао »српским Хорацијем«, Шафарик »кнезом српских песника«, Његош »Генијем Рода«, Ђуро Даничић »оцем новије српске књижевности«.
је толико одударао од осталих људи и од осталих писаца, допадао се млађем нараштају, који је у њему гледао генијалног песника, не само ван људи но и изнад људи. ПЕСНИЧКИ РАД.
Оно што је главно код Милутиновића као песника то су његова епска и драмска дела. ЕПСКИ ПЕСНИК. — По угледу на старе он се нарочито и радо бавио епом, и то епом
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Толико да знате! Погледамо наоколо — чувена боемска кафана „Три шешира“ распадала се од песника. Све сам песник до песника, класик до класика!
“ Толико да знате! Погледамо наоколо — чувена боемска кафана „Три шешира“ распадала се од песника. Све сам песник до песника, класик до класика!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Растрто подне: разбој-техника, уље на платну, журба колора. Шта ће јабуци муцај песника, узрелом плоду придевска мòра, глагол статичан! - Пламса босиљак златасто зелен.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Данте, Иго, Хајне, Мајаковски, да споменем неколико великих песника, још су интересантнији у својим политичким стиховима ако се зна нешто биографских података о њима.
Песник сматра да то вреди и за политичке песме мањих песника. Песник се зато решио да читаоцима дода, уз Итаку, и нешто коментара.
Песник се зато решио да читаоцима дода, уз Итаку, и нешто коментара. Црњански, преци песника, налазе се, крајем XВИИ века у селу Итебеју, у Банату. Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња.
Ја сам у том Темишвару писао песме, од детињства. То су биле, углавном, несвесне имитације великих песника, и наших родољубивих песника. Тандара, мандара.
То су биле, углавном, несвесне имитације великих песника, и наших родољубивих песника. Тандара, мандара. Пред одлазак из Темишвара, у лето 1912, био сам направио једну збирку од тих песама и послао сам је
и Српског књижевног гласника, који је до нас у Темишвару, и преко границе, редовно стизао, сад се сећам још само два песника. Један је био Королија, топао, који је као Јадран шумео, а други, Митриновић, који је у стиху мислио.
Био је заборављен и скоро сасвим ослепео. Судбина песника није весеље, код нас, ни на Јадрану. Ја сам напустио тог пролећа ту академију на Ријеци, због једног, комичног,
Отишао сам да се упишем на медицину. Надао сам се да ћу бити лекар – једино занимање које је песника достојно. Ујак ме је на то избацио. Неко време, тада, имао сам тежак живот у Бечу.
“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под утицај песника у Бечу, Хуга фон Хофманстала, Момберта, и других. Може бити. Мени то није познато.
Поред мог имам онај једног хрватског песника (Фелдмана?). Атмосфера је тешка. Неки међу официрима носе триколору као кокарду на месту розете Хабсбурга; други
Самоћа непознатог песника је један од најдубљих доживљаја песника. После два‑три дана решавам се да идем и из Новог Сада.
Самоћа непознатог песника је један од најдубљих доживљаја песника. После два‑три дана решавам се да идем и из Новог Сада.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави. Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. — Штета, млад човек! — говорили су.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СТОРИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖАЛОПОЈКЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА Фењер гори и пси лају и у недра древних њива Од вечери до раздања са неба се киша слива.
коју је, досад, понајбоље представио Љубомир Симовић у Плавом колу СКЗ; то је применљиво за песнички опус сваког песника који, будући још у животу, пише и дописује. Не, не позивам никог на прославу сребрног, или златног јубилеја.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Добар стих за мене то је тренут сјајан! – За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?... — Кад се већ прилика дала, Можемо ту тезу слободно обићи.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Заточени: ора је — прхните из тела! Не лече песме никог (творце своје трују): Гле песника у мраку усред дана бела Где му гавранови кришом мозак кљују.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Опет се мимоилазе: Кнегиња би, изгледа, да пита нешто песника а и песник би, Змај Јова, да пита нешто Кнегињу. Али тама око њих, све гушћа, одузима им вољу.
На непарној страни Јевремове, између Капетан-Мишине и Змај– Јовине, можда ту где је кућа песника Милана Ракића, налазила се зграда у којој је једно време становао, у првом устанку, Родофиникин.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Осврте се, тражећи помоћ, по дворани и дозва к себи, чим их спази на улазу у дворану, оба песника: Калимаха и Теокрита. Они дођоше и седоше поред њега. „Примакните се ближе мени!“, рече им он.
Чините се невешти!“, узвикну нестрпљиво Зенодотос. „Не бојте се, говорите! Нико вас не слуша“. Оба песника обазреше се по сали, а затим један од њих приближи своје лево, а други своје десно уво устима Зенодотовим.
вам ласкам, али се питам да ли је која друга школа у свету била у стању да за тако кратко време однегује таквог једног песника и таквог једног научника“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
међутим поратних дана, и што је за осуду, у посмртним говорима све мање употребљаваним, но ипак вечитим, речима песника: „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити.“).
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Ово није било у складу ни са стиховима Владике Његоша, највећег српског песника који кажу: ”Одведе ме у царство свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу
” Његошеве стихове добио сам од једног српског песника који је био мој катихета у Панчеву, проте Васе Живковића. Његово име никад нећу заборавити јер је оно драга музика у
Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша! ”Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе
- Од Џима, пустињака из ложионице на до Лонгфелоа, једног од највећих америчких песника, велики је скок - салто мортале како се то у циркусу каже - додаде он па се уозбиљи и замишљено настави: - Заиста је
Када га показах Билхерцу, њему застаде дах и, гледајући овог великог песника, рече: “Ово је једини човек у овој материјалистичкој земљи косачица, жетелица и брбљивих телефона који би био одабран
Тог дана требало је да се пренесу из Беча посмртни остаци великог српског песника Бранка Радичевића, који је умро веома млад пре тридесет година. Био је сахрањен у Бечу.
У Карловцима је требало да се окупе представници Срба из свих крајева и да испрате посмртне остатке славног песника до његове вечне куће. Мене су позвали да се придружим панчевачкој делегацији као представник Америке.
певач у тој великој поворци у Карловцима осећао је да даје свој удео у последњем опроштају од великог националног песника, кроз песму која је изражавала светлу успомену и гласове који су се уздизали до небеса, као да их носе крила његове
- а на то сам му ја одговорио: - Не, нисам имао времена за то јер сам био заузет преносом земних остатака великог песника на Стражилово.
Тог дана требало је да се пренесу из Беча посмртни остаци великог српског песника Бранка Радичевића, који је умро веома млад пре тридесет година. Био је сахрањен у Бечу.
У Карловцима је требало да се окупе представници Срба из свих крајева и да испрате посмртне остатке славног песника до његове вечне куће. Мене су позвали да се придружим панчевачкој делегацији као представник Америке.
певач у тој великој поворци у Карловцима осећао је да даје свој удео у последњем опроштају од великог националног песника, кроз песму која је изражавала светлу успомену и гласове који су се уздизали до небеса, као да их носе крила његове
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Према избору, организацији, употреби таквих језичких елемената у конкретно сачињеноме поетском бићу ми препознајемо песника, његов непоновљив глас, његову оригиналност, његов стваралачки грч и дрхат.
По заслугама за развој српске поезије у овој области, Матић је испред свих других наших савремених песника. Како све то тумачити?
Навешћу дватри ситна детаља код једног од најзначајнијих српских песника XX века Момчила Настасијевића. Само што је он у исти мах и најхерметичкији српски песник.
не препознајемо народни стих, као да се на њега сасвим заборавило или као да уопште није постојао код претходних песника, романтичара.
У томе се огледа извесно колебање народног песника (или певачâ) у схватању слике жене обучене у сунце, месец и звезде. А одразило се и у два тумачења – Недићевом и
А одразило се и у два тумачења – Недићевом и Ђурићевом. Пажљивом читаоцу не може промаћи да колебање народног песника није случајно.
На томе дугом путу кроз време у њима нису само с колена на колено и од једног до другог песника (или групе певача) старије слике преслојаване новијима него су се у њих могли уносити и ситнији детаљи као и крупнији
па нешто касније од симболизма ка оним видовима постсимболистичке поезије које налазимо код тако крупних европских песника као што су Валери, Рилке и Пастернак. Дучић им се придружује нарочито својом касном лириком.
Кратко речено, песника који с лакоћом уме час да укрсти два рашчлањавања, метричко и језичко, што увећава ритмичкоинтонациону напетост, час
Приповедач за ово привиђење каже да је велики песник. И кад откријемо на ког се песника мисли и на који догађај, опет ће нам се дело отворити изнутра: показаће нешто од своје поетике.
Поред песника који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко
у лик „једног доброг друга“, кад га је ускоро развио у роману Дневник о Чарнојевићу, увео стварну личност једног песника.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Таква се појава не запажа код Јована Дучића, ни код осталих српских песника који су крајем XИX и почетком ХХ века ритмички усавршили наш везани стих, али је занимљиво да је осим код Црњанског
Занимљиво је такође да је лингвист Георгиј Винокур давно запазио у синтакси авангардног песника Мајаковског оно што ми данас откривамо у синтакси Црњанског: „Опште својство синтаксе Мајаковскога више напомиње оно
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
рубини, Којима се свака круна на висини Тако светла чини, И цела чароб тог земаљског шика, То није кадро заслепит’ песника: Он је жмурећ’ гледô, то му је најслађе, Па срцем гледећ’ — човека нађе.
Срце т’ беше луча, кад си пошô тами, И слабости твоје — од доброта сами’ — То песника слêпи, то песника мами. Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма
Срце т’ беше луча, кад си пошô тами, И слабости твоје — од доброта сами’ — То песника слêпи, то песника мами. Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, —
“ Је л’ то збиља, а не машта Тужнога песника? Тад’ и мене прим’те, браћо, За проста војника. »Стармали« 1881. ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА Ветар хуји кроз висине, А и
»Стармали« 1883. ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.
Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка. Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника! Давор здраво, Београде бели Што му гробак сузама преливаш!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Миљковић ПЕСМЕ Садржај УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 2 ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО 3 УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА 8 БРАНКО 9 ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ 10 ЛАЗА КОСТИЋ 11 ДИС 12 ТИН 13 МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ 14 ГОРАН 15 НОЋ С ОНЕ СТРАНЕ
ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ 164 ЦРНА ВАТРА 166 СУДБИНА ПЕСНИКА 167 ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ 168 СМЕЛИ ЦВЕТ 170 АГОН 171 РУДАРИ 172 МОРЕ БЕЗ
ЕПИТАФ 164 ЦРНА ВАТРА 166 СУДБИНА ПЕСНИКА 167 ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ 168 СМЕЛИ ЦВЕТ 170 АГОН 171 РУДАРИ 172 МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА 173 ЕПИТАФ 174 ЦВЕТ 175 ПЕСМА 176 СПАВАЧИ 177 ОСТАЛЕ ПЕСМЕ 178 МОРАВА 179 ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ
СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА (1956) БРАНКО Ноћ испод земље развеселим Израсте ветар у нежну биљку из тог подземља где светиљку и птицу никад да
XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ Љубави моја мртва а ипак жива Нек у свом дану недоречен гори Нек игра се песника док песму не створи Птицом осветљени певач који у мени пребива. О златни талог времена простори Пуни сунца!
Је ли то чудна жеља да се живи без себе? Жеља за песмом без песника? Од прошлости и заборава време што се диви издајству мога заустављеног лика? Да ли то значи рећи промени: нећу!
време љубави један лудак ждере дугу И пева, млади чувар зоре, клоаком славуја На низбрдици песничких поређења СУДБИНА ПЕСНИКА Сада је то још увек опасност која пева Пламен који прозирност проглашава за пријатељство Музикалније птице умакну
су обале у свађи Воде ће мирно протицати РУДАРИ Сиђоше у пакао по неправду На којој се може огрејати МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА Ти чекаш тренутак да се прилагодиш речима Ал нема таквог песника Ни имена потпуно слободног О горко о слепо
пакао по неправду На којој се може огрејати МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА Ти чекаш тренутак да се прилагодиш речима Ал нема таквог песника Ни имена потпуно слободног О горко о слепо море Заљубљено у бродолом ЕПИТАФ Уби ме прејака реч ЦВЕТ Ево цвета
закаснити; чудесно Чути нећеш: дивни подтекст грома, И псе који чувају свете области У отвореном потиљку који опседа песника.
Петровић, Растко - АФРИКА
Европа, најезда пустолова који траже авантура, песника који иду за својим сновима, истраживача, трговаца који иду за богатством, војника за славом и промашених живота који
Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену књигу, да је држи као да је чита.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
приличним таквим тенденцијама, а час можда баш и као заједљива антитеза и јетка упадица сред свеопштег величања песника Ђачког растанка.
И баш стога она није анахронизам: у овој Антологији диже се читаво једно столеће српских песника да се поклони првом радосном победнику тако дуго невеселе српске песме.
Одиста, далеко најпретежнија већина песника предбранковске епохе, а сви њени значајнији представници у овој Антологији, или су рођени у границама Монархије,
Тако је, брижан, певао Паун Јанковић: знао је које му је Отечество. Већина песника ове Антологије међутим отаџбине, онакве за коју се бринуо у туђини млади Паун Јанковић, имали нису.
1842. са Бранковом поезијом па сагледати јаз који дели ова два песника и све оно што су њих двојица — и не само њих двојица, дабогме — носили и значили.
на себе ни терет ни сласт одговорности духовног вођства; једино је још омладински део штуровским идејама запојених песника ове епохе могао да неповређено дочека нове дане омладинског покрета, иако не увек са стиховима у џепу.
Косова, од Орфелина до Милице Стојадиновић Српкиње — и било би одиста занимљиво изблиза погледати како се код српских песника, од Орфелина преко Његоша до Милана Ракића, развијала поетска идеја о Косову —, али се код свију њих осећа да је то
Однос тих песника према Србији мање је прецизан и пречишћен, из различитих узрока, и као да се култ Србије — после извесног застоја,
звуче такви сонети крај истовремених и доцнијих хименеја и сваковрсних честитки аустријским надвојводама истога песника, и многих других песника ове епохе.
крај истовремених и доцнијих хименеја и сваковрсних честитки аустријским надвојводама истога песника, и многих других песника ове епохе. Какву прекретницу садржи у себи оно Бранково насртљиво, одрешито и ђачки чедно: Београде, мој бели лабуде!
Тешко је не сажалити се над мукама ових песника. Како су се интимно осећали на овом послу, о томе би се могло само нагађати.
Треба само пролистати овом Антологијом па видети сав безизлазни ужас њихова положаја. Јер већег проклетства за песника нема но што се десило њима: остали су без свога језика, без главнога, заправо без јединога инструмента песникова.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
песмама дидактичне и родољубиве инспирације неговао је класичне песничке форме, а за њим је пошло неколико генерација песника. Патријархална и грађанска култура У првој половини 19. в. проширује се културно подручје.
Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од водећих песника тог доба. У животу немиран дух, луталица, сваштар, радознао али неистрајан, он је оставио иза себе обимно и разноврсно
Као готово све литературе средње и источне Европе, и српска књижевност у првој половини 19. века добија свог највећег песника.
се при томе на традиције европске поезије од Хомера до романтизма, као и на песничка искуства савремених српских песника, а пре свега на свог учитеља Милутиновића.
поема открива друкчијег Бранка од оног какав је у већини других песама, што се говори о разноврсним могућностима овог песника који је своју судбину сам најбоље описао у стиховима: "Много хтео, много започео, / час умрли њега је омео.
Он је умро исувише рано да би дочекао победу свог правца. Али 50-их година јавља се нов нараштај песника, који доводи до краја његову песничку основу и с којима се романтизам утврђује као водећи правац.
лиричара Јована Грчића Миленка, виртуозног комедиографа Косту Трифковића и црногорског краља Николу Петровића Његоша, песника јунака. Реализам: Доба приповетке еализам је открио малог човека и његов свет. Књижевност је захватила матицу народа.
Тако се пажња и критичара и читалаца, а и самих песника, постепено помера према изради песме као специфичне уметничке творевине, што ће имати далекосежне последице не само за
Нарочито се то осећало у поезији, што је савременог песника М. Павловића навело да ово раздобље назове "један мали златан век наше поезије".
Право обиље патриотских песама налазимо код трећег песника, Алексе Шантића (1868-1924). али је он више продужио овај традиционални жанр него што га је, као Ракић, у новом духу
Више од других песника активирао је из језичког памћења старе слике и значења. Његова је лирика повремено херметична, али је зато и једна од
Он је најзначајнији међу драмским писцима у овом периоду, од којих ваља поменути Тодора Манојловића (1883-1968), иначе песника и аутора опсежне књиге Основе и развој модерне поезије (1987), као и Ранка Младеновића (1893-1943) и Живојина
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) 208 ДВА ПЕСНИКА 209 ПРИЈАТЕЉУ 211 СРБИН У РАЈУ 215 ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ 216 РЕАЛИСТА 218 ИИИ 219 ПАСТИР 220 ВАРТОЛОМЕЈСКА
1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и
1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се чак и
Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника. Како су се дохватили за чупаве своје косе! Па како ли изгребани један другог бурно носе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Интелигентна, духовита, поносита, осећајна, а одрасла у друштву научника, песника и уметника, Клеопатра је била најизображенија жена старога века.
А биографије се баве више спољним него унутрашњим животом песника. На Ваша честитања не знам шта да одговорим, - ја мислим да сам у целом цариградском предузећу имао добру дозу среће.
Десет ефективних динара нађоше се у рукама песника. Толиком успеху своје музе он се није надао. Блажени осмејак обли његово лице, али се он брзо трже, даде својој
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“. Глас песника се пита који би поклон био најприкладнији за дете (потенцијални дарови изражени су деминутивима: лутчица, игрица,
Биографски подаци песника заступљених у овој антологији показују како су готово сви аутори у једном периоду свог живота обављали неку просветну
Тако је на насловну страну првог броја Радована ставио песму „Поздрав деци“ чиме је допринео афирмисању Змаја као песника за децу (и Венац песама из 1872. садржи чак деветнаест Змајевих песама). У последњим деценијама 19.
чини основу песме „Сироче“ Ђуре Јакшића (1832–1878); дечји јади сирочета исказани су, као и у другим песмама овог песника, кроз његов поетски дијалог са природом и „гором чарном“. Она, за разлику од људи, саосећа са судбином детета.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Павле је онда осетио у себи неки сујеверан покрет: да је много два песника из исте клупе, и да он сигурно смета Бранку. Зарекао се у себи да дуго неће ни писати, ни слати песме.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
наврзу па упорно наставе писање стихова и онда кад већ сви остали те залудице напусте, те ђаци дотичнога прогласе за песника свога разреда.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.
Али пред зору, преко свих губера, убити треба Песника; да не потеже личност своју ИЗ детињства: Као случајни, замешени, канап из хлеба Ким неће нахранити никада себе, као
Ова је песма мото у књизи Планови; први се стих растеже кроз целу књигу, па и кроз живот песника. Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од самога Филипа Вишњића, који је један од најдаровитијих народних песника, потиче читав низ песама: Почетак буне против дахија, Бој на Чокешини, Кнез Иван Кнежевић, Бој на Салашу, Бој на
Али у описивања природе и многих других призора Хомер је далеко изнад нашег народног песника. То, између осталог, показује и слика умирања, која се често срета и код нас и код Хомера.