Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најзад, онога дана када дођоше да му честитају шездесет и седми рођендан, Песниково срце не издржа толику пажњу и он се сруши покошен можданим ударом.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ми данас осећамо наклоност према овом прокаженом отпаднику, и не прихватамо песниково згражање. Ко зна, међутим, није ли нешто од таквих симпатија било и у самом песнику: опис је одвећ пластичан, па је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
знања класичне старине, има грешака у митологији, метрика је само по изгледу класична, и није тешко констатовати и песниково незнање класичних језика и посредно упознавање са класичном старином.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стилску периферију у језику и да на елементарне језгрене језичке елементе примењују своје обликовне поступке. Песниково активирање ових крајње обичних и елементарних јединица из свакидашњега језичког саобраћања потпуно збуњује читаоца,
Али, наравно, није довољно само посегнути за њима, него је потребно песниково умење и ум да се у тим истим јединицама реактивира дуго слагано колективно искуство и памћење, као и да се то искуство
А ко би то други могао бити ако не песник? Занимљиво је да ни Црњански, као ни Петровић, није навео стварно име песниково. Остављено је нама да га у оба случаја наслућујемо и најзад откријемо.
промена долази на другој равни, где се заједно с еволуцијом песничких облика помера чисто временска тачка с које песниково око гледа.
Ту је песниково тело с једне стране одевено у небо, с друге уроњено у земаљски пејзаж. И његови су делови буквално помешани с њима: Из
Њен почетак (а), који се у варирању понавља и на крају (б), Милан Богдановић је одрешито отклонио као песниково пренемагање:50 (а) У души ми је одаја пространа, У њој клупе дрвене, и три пећи зидане.
И ту, на крају дана који потања у ноћ, песниково будно срце такође се враћа у сан: Ил осврни се на вече што заста да гледа још у дан, И расветли се нагло ко да би
лирика; међутим, није сувишно ако покушамо да укажемо на неке моменте који ће, можда, бацити извесно светло на песниково унутарње колебање у потрази за аутентичним, властитим стиховним изразом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Уз то, песниково око обухвата готово цео скуп оних детаља које најчешће налазимо у видноме пољу средишњих ликова романа: исте завичајне
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
приликама у којима је живео прераста у типично романтичарски сукоб изузетне, несрећне личности са светом око себе. Песниково ја у стању је сталне зараћености са светом, између њега и других нема правог људског додира, нема дијалога.