Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она умуче. Он се узе скидати. Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате! — На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу.
Хоћу и ја... јес'! Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али песница, без његова питања и одобрења, лупи о пањ. За казну он је тури у зубе и уједе је.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
обујми га нека необична, зверска снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница носи у себи неку велику и чудну моћ. „Како је то све и чудно и смешно са том човечијом душом — помисли Јуришић.
Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом у чарапи на којој је велики чукаљ штрчао као детиња песница. На глави је имала ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико
Дакле освета, ужасна, крвава освета.“ И онако зверски згрчен, стегнутих зуба и песница... он јурну међу онај свет, али у сред оне гужве наједном заборави шта је хтео.
Африка
Са њима су жене на асурама, ликова окренутих увис и стегнутих песница. Рекло би се: какав египатски цртеж. Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између
На крову имамо, осим мога Бубуа, још неколико мајмуна, мајушних као песница, затим још сасвим дивље папагаје. Другога дана већ, Бубу је побегао из кавеза и сакрио се на кров фимоара.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
се дигао са клупе и пришао ми; а клинци су сви поскакали са клупа као да се спрема бокс меч или неки други циркус. Песница ме је сврбела као сам ђаво. Ударићеш га у њушку тако да ће се прострети као стрина!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зидови су мирни, земља се не миче, звезде не видим. Седим на троношцу, згрчених песница на столу, зарастао, смешан. Кад сам озбиљан, смешан сам, и кад сам гладан, смешан сам, и кад се сећам свог кратког,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— По десет разорном! — виче наредник стиснутих песница... јер се они колебају... не, не, нови придолазе... Брже, гађајте, убијте их, то нису људи...
— Где је, бре, точак? — дрекну наредник, а жиле на челу одскочише. Стиснутих песница приђе дежурном и унесе му се у лице. Точка нема, види и сам дежурни каплар. Али треба нешто рећи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
једва уђе кроз јужне двери. Па ето, поп Коста умре, и ако је појео безбројне ћуране с тртицама као песница, а Марко ће још и даље да се превија овако, једући лук и пасуљ. Јуче је и поп—Косту лепо огласио, баш сасвим лепо...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше. Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа. Цела јој се снага поче кретати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Замилкује слугама. Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих.
пијана мумлања, јер пролазе поред брдашца као у журби изубаданог каменим крстовима неједнаке висине; назире се и песница дрена под којим Катићима труле кости, дубоко затрпане. Као да замирисаше лишајеви по камењу, па труле тикве.
За њим кроз незатворена врата улете и ветар у кућу. Стаје на корак од ње, спуштених руку, стиснутих песница. Гледа јој у уста, гледа је у „мушки“, чини му се да је и сада дави та реч и не може да јој приђе ближе прободен њеним
“ Јок. „Цело имање и све злато у готовини.“ Мало је то, газда-Ђорђе, за њега. Погледај само какву руку има! Песница му је као дуња, а шест година има. Видиш ли сада шта сам родио и шта имам?
Мокри столови дремају у жућкастој тмини, остарели од песница, песми и псовки. Такве суве и црне ноге имају бубашвабе у келнерају на који се често наслања уморни кафеџија,
Старим путем се не лута и ноге га лако одвукоше међу буриће с ракијом. Руке и у мраку виде: брзо нађоше суд, песница разглави чеп и буре му весело понуди свој љути терет. Умрећеш, Ђорђе... Умрећу. Ако. Немаш рашта ни да живиш.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са жилама у рукама, дошли да их буде.
проклетством своје несретне свидригајловске крви и лептира што му испише сав мозак, затворених очију, стегнутих зуба и песница, сурва се он доле. Али како, где доле? С почетка он није био свестан.
Стегнутих песница, сав црвен и рашчупан као нека велика тица, ја се освртох страшно претећи, али он, рђа, замаче завојицом смејући ми се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Видим ја да то није тек ’нако... — Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак! Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. — Ја, море. Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао.
Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. — Море каква песница, шта ти говориш! Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ама, како ништа кад си разбио нос сину енглеског конзула! И 'ајде што му разби нос, напослетку – омакне се песница, па деси се, али што му опсова оца? РАКА: И он је мени! ЖИВКА: Није истина, не уме он то, он је васпитано дете.
Петровић, Растко - АФРИКА
Са њима су жене на асурама, ликова окренутих увис и стегнутих песница. Рекло би се: какав египатски цртеж. Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између
На крову имамо, осим мога Бубуа, још неколико мајмуна, мајушних као песница, затим још сасвим дивље папагаје. Другога дана већ, Бубу је побегао из кавеза и сакрио се на кров фимоара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Увек иста: прионе уз неко дрво, и вазда стиснутих песница гледа око себе као да некога или нешто чека. Аврам мисли у себи: „Борила се ту јака крв с јаким духом, и једно је
Али таква каква, касно се родила у гнезду Влаовићâ. И зато је живела стегнутих песница, са оном особитом енергијом злослутог чекања која је врста осветољубља несрећних и споредних.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Е, сад ми је лако. Један од оне двојице као да опази моју намеру, и стиснутих песница као за бокс, полете на мене. Нећеш, синко мајчин! Дочекао сам га приправан и слободном руком ударих га по лицу.
По боковима Ветреника између шуме од кестена нагучило се стење, чворновато као стиснута песница, и као да некоме прети... Коме?... Сигурно људима, који су дошли да поремете исконску тишину.