Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Жене су дрктале од страха. Само младићи стискаваху песнице, нестрпељиво чекајући свршетак злокобне беседе. — Христос, спаситељ људи, народа и векова, ове је страсне седмице
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И сад знаш шта је... ето ти!... У Јелицу као да уђе неки бес... Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: — Ја нећу!... Крунија није веровала својим ушима.
Жељан сам их као травка росе!... Станите!... Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто... Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: — Радости моја!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
закрвављених и набреклих модроцрних вена на челу и слепоочницама Јуришић је читао, шкргутао зубима, грцао, стезао песнице до бола и грчио се. Наједном он се журно усправи, искези и појури кући. „Данас, сутра, сместа...
Африка
Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре. Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао. Понеки је већ разастро поњавицу крај огња и спремио се да спава.
Ово је земља за беле, ово је земља за беле, разумете ли!“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ћутање синагоге погоди ме као ударац песнице у желудац и, не знам због чега, зевнух. Истегнут као струна према клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може
немачке градове Волфганга Борхерта и видех их наново изграђене, фабричке димњаке како се дижу као стиснуте људске песнице у небо, затим шине како иду још даље, до Холандије и Данске, до Норвешке и Шведске, у сусрет Ескимима и поларној
И, утврдио сам! На местима где су биле замаштене моје панталоне ујутро нису постојале. Биле су то рупе величине песнице, а жуто-зелена корњача батргала се по соби извлачећи и увлачећи свој наборани врат. - То су урадили мишеви!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах. Шум биваше јачи.
И, онако неочитаног, пољуби га у чело. Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. Жене још јаче заплакаше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Детиње руке биле су крваве и згрчене. Војници застају ужаснути... Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом.
Коса нам се диже на глави. Један приђе седишту нишаџије. Остали се одмакоше. Увукли смо главе у рамена, стисли песнице и зубе, очекујући да се догоди нешто страшно што ни у крвавоме рату није баш тако обична ствар.
Онај који завирује у кокошарнике и на чију се главу спуштају песнице свих претпостављених старешина... Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи на бранику отаџбине, док
“ — Удахну снажно ваздух, ноздрве му се раширише, а мускули на вилицама одскочише. „Ах“ — испусти кроз зубе и стисну песнице. „Премлатићу их!“ — Командир страже!... Овам’! — и уђе у шатор. Одмах за њим улете и каплар.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КОКИЦАМА (кад се кокају): Пуцајте ми, кокице, Као моје песнице, Од буџака до буџака И уврх оџака! 4. РАЗБРАЈАЛИЦЕ (При започињању дечјих игара) 1 Бумбар, делипар, Сео цар на
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) Кучка, па није могла да чека, дочека мужа... Ох! (Пада ничке по јастуку, шакама стиснутим у песнице грчевито гужва и кида јорган, плећа му се тресу од очаја и беса.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледа их: некада, на путу До ове механе, радовао се њиховој тежини. Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице. Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде.
У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође тромо за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено,
Могао си да јавиш па да те чекам, чвор је сенка, а лице му жућкасто, гутица на корену дугог носа ударац је нечије песнице. Зар је време такво да и Вукашина туку? Дошао да се пожали... Не, неће то. Такви смо ми. Тврђи од бреста. А леп.
Свеједно јој у шта се заривају и од чега одскачу његове ситне песнице. И тек после, кад се уплашио, уморио или постидео, одједном је умукао и престао да је туче, па се пијано сручио на
Што плачеш кад си лепа, и млада. Ја ћу да тугујем за тебе. Своје ћу очи подметнути под његове песнице. Нека их бије, злотвор. Несанко, гурни ми главу у недра.
У шта су истекле моје младе године? Ти си ми снагу просуо ни у шта, ти што хрчеш, што спаваш, уморан си, заболеле те песнице од моје главе.
Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је и уривао песнице у пшеницу, гласно удишући њен мирис и мирис лука.
— Иду ли? — упита. — Иду. А деца? Четири сина имаш, лудаче! Дође јој да га туче, стиска песнице, сагиње се и види широко отворене очи, крупније но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају
крупније но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што
На такве — рука ме не издаје.“ „Зар и ти да ме изневериш?“ Аћим је стегао песнице и пошао на њега, претио је и псовао, и помињао ноћ кад га је са залеђеним чакширама, кад крова за њега нигде не беше,
Она се окрену к њему, преко паса пресечена месечином. Притиснуте уз бокове, беле јој се песнице. Лице у сенци. Имаћу снаге, понавља у себи.
У тишини и мраку, за столом пуним костију, разбијених чаша и бокала, и мокрим од вина, седи сам Ђорђе; ставио песнице на сто а чело на песнице, толико уморан да му ни сан не прилази, тужан од радости што се нешто ипак заувек свршило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
лиже прсте да лакше подели карте, тискају се погурено испод шатора и око добоша, па се кикоћу, цере, дувају у смрзнуте песнице и сецују, а крупан снег пада те цврче пахуљице по ватрама, алачу оџе са џамија, док у даљини потмуло грме тешки
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
фигура старог Егидија, забијељених очију у патетички изобличеној гести према прозорима наше куће, и пријетеће песнице жена из мјеста, и њихово пучанско иживљавање у гњецаво болним потанкостима, и причања о девојци на одру, усана
Петровић, Растко - АФРИКА
Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре. Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао. Понеки је већ разастро поњавицу крај огња и спремио се да спава.
Ово је земља за беле, ово је земља за беле, разумете ли!“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овде лежи један полунаг, изврнут на трбух, сав упрскан крвљу, лице му не видиш, али грчевито стиснуте песнице казују последње самртне муке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Понека искрица свести сине и разрогаченим очима посматрам оне мртве око себе. Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман! Пуцњеви пушака се разлежу.
Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље. Сетио сам се једнога леша чија је глава била заривена у земљу. Одмакао сам нагло главу...
Ракетле више не пуштају. Према светлости месечине видим да је два часа. Наслонио сам главу на песнице и налазио сам се у неком полубуновном стању.
— Ево овде! — један од војника показа на чукаљ ноге. Вилични мускули су му подрхтавали. Груја се грчио и стезао песнице док су му одмотавали увијаче и скидали цокулу. Чарапа је била натопљена крвљу.
Напољу груну експлозија од гранате из бугарског мерзера. У мени се јави више рефлексни трзај, те стегох песнице. — Још мало, још мало! — говорио је Драган више за себе, мислећи на припремани напад.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али је за све већ било касно. Стиснуте песнице, стврднут мозак, гордост бића које је све изгубило само је још то била Лекса Влаовићева.
Ето тако је Леска Влаовићева постала најзад мушко и Влаовић, последњи Влаовић. Отворила је стиснуте беспослене песнице, радила и трпела за име и понос Влаовића колико крупно живинче не би издржало.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но наше жене тек онда уста своја чувају кад нужду виде од мужевљеве песнице сачувати ји. Сад опет ајдмо к повести. »Али баш ништа жене у месецу не говоре?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ а испитујући професор, односно катихета, трипут је стезао песнице и залетао се на мене, али се увек уздржавао с обзиром на свечаност тренутка.
— Које је прво основно начело Христове науке, звекане један? — понавља гневно катихета и већ му се стежу прсти у песнице. Па кад ђак ипак не одговара, он рукне: — Милосрђе!
сам ја мислио и размишљао, дотле онај брат крцкао пару по пару, па ено га: он сад богат човек, а ја дувам у празне песнице“, — вели један који је промашио живот.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, ево, враћа се... Шестари као птица грабљивица над нама... Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице... Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши..