Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овај писац предводи, усмерава, колико својим песничким експериментима, толико и на посредан начин, као уредник и надахњивач читаве једне плејаде песника...
Заједно с Ћопићем, иако друкчијим средствима, он у нашем језику изграђује оно што бих назвао шаљиво-песничким романом. Кад завршите читање, обмана је очигледна: радња се одваја од уметничког дела, отпада као што отпадају скеле
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
40 Као и у другим мањим песничким покушајима Трлајић се овде показао као слаб песник.* Што се тиче језика, Трлајић је био врло доследан у својој љубави
Размер и ритам је сасвим из народне поезије, а и слика нема, као готово у свима Његошевим песничким радовима. Има у Горском вијенцу веома много »живе старине« црногорске, народних предања, веровања, обичаја, филозофије
Стварно, он у књижевности српској отвара цветну, књижевним талентима и песничким делима богату романтичарску епоху. ЖИВОТ.
Разлика је између оба писца утолико што је Ненадовић целог свога живота углавноме остао веран песничким идејама и навикама свога доба, остао вазда дидактичар и »објективан« песник, док се Илић мењао, из »објективне лирике«
У својим песничким посланицама називао се Абиба, и у свом оријентализму ишао тако далеко да је у извесним песмама целе строфе писао
Са народном душом, изучен у народној школи, са високим мишљењем о песничким способностима српског народа, он је готово исто тако био ђак народне уметности колико и књижевних писаца који су на
Данашњи песници другог и трећег реда, користећи се општестеченим песничким капиталом, пишу формално боље стихове но што су их пре пола века писали песници првога реда.
МИЛАН РАКИЋ Рођен у Београду 1876,* нешто млађи од Дучића, јавио се доцније, 1902, и одмах изишао са свим својим песничким особинама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
описа, на француски, са српског, ткачке радионице), она која ми је данас жена каже ми: Ако збиља мислим да живим песничким животом, да одемо из Париза, некуд у Бретању, на пример на острво Уесан и да живимо у некој кули светиљи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он ме је лако уверио да је звук у ствари треперење тела. Његово објашњење било је у складу са српским песничким изразом који каже: ”Моје срце трепери као милозвучна струна на гудалу гуслара.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Као и обрнуто: кад се у глосолалији или у разноликим песничким експериментисањима ређају гласови и крајње „смели“ тропи без докучиве смислености.
– написан. Та се синтетичност Мишићевих текстова може да пореди са песничким, не са критичкотеоријским саставима. Кратак Мишићев есеј и поседује високу меру изворнога књижевног, поетскојезичкога
Уместо тога суочени смо с песничким моделовањем једне слике света и човекове судбине у њему. То, разуме се, не да може бити, него мора бити и слика
• Песници о којима је реч као да, нужно, намећу питање: може ли бити велики песник онај који – наравно, у складу са песничким тренутком у којем ствара – не активира вертикалу/дубину сопствене културе и чије дело, у крајњем изводу, не овери
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ако се гдегде у томе претеривало, крива је навика стечена у редовном бављењу стихом, односно песничким текстом. Између Станковићевог романа и романа Милоша Црњанског постоје извесне занимљиве сродности, на које се у овим
Овако из унутарњега, доживљајног врела поцрпене слике Црњански „оплемењује” песничким и симболичким валерима већ тиме што их укључује у своју ритмички рашчлањену реченицу и интонационо заталасан текст,
Али сада, код Црнанског, тај је живот многоликији, утанчанији са далекосежнијим песничким слутњама. Да у односу између Аранђела и Дафине, еротском и телесном, ипак има мање пожуде него што би се на први
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Преко Мушицког она се везивала за Хорација и античку поезију али је била отворена и према савременијим песничким токовима, према Ј. В. Гетеу и Ф.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он уме не само да види и одени него и да каже. У том погледу каткад заостаје за Хомером, старим и великим песничким узором, а каткад му је раван или га чак и превазилази. У хумору, на пример, свакако да не заостаје за њим.