Употреба речи песничкоме у књижевним делима


Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

који је обликовао „Анђу капиџију“, који јој је, тачније речено, дао завршни облик, био је, по свему судећи, умешан у песничкоме послу. Јер у њој нема ничега сувишног, али ни недовршеног. А постоји извесна симетрија у њеноме склопу.

И можда није случајно, нити је неважно што је тај у песничкоме тексту скривен текст – сакрални. (2005) ИИ ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ПЕСНИК „СТРАШНЕ МЕЂЕ“ Неко је

Таква свест одговара песничкоме (па и философском), а не свакидашњем нашем стању. Тако исто при обичној употреби језика не морамо бити свесни његове

И ниједан наш надреалист није колико Душан Матић тако помно и промишљено у дугоме свом песничкоме веку ломио речи и, знатно више, померао и разглабао устаљене поретке у говорноме низу.

Чини нам се да је Матић, поред осталог, и зато у своме дугом песничкоме веку тако предано померао, расклапао, ломио и поново склапао синтаксичке структуре нашег језика, јер је трагао за

једне стилске формације у хрватској књижевности са почетка века, која је свог првог, најзначајнијег епигона дала у песничкоме лику Љубе Визнера. А. Б.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности